Банке најопаснији зеленаши: Профит као по лоју

0

Консултант за страна улагања Милан Ковачевић сматра да би било добро да се подносе колективне тужбе против банака. – Нажалост, то не постоји у нашем правном систему.

Једну такву тужбу смо као удружење у име наших клијената поднели, али она и сада негде лута по фиокама. Стога саветујемо подношење појединачних или групних тужби (десет људи поднесе тужбу) – каже Дејан Гавриловић.

Иако економисти сматрају да је комотно понашање банкарима омогућио закон, наш саговорник тврди другачије.

„Године 2006. две банке у Србији су једнострано у уговору са клијентом подигле каматне стопе, НБС им је запретила кривичним пријавама. Оне су одмах стопирале своју одлуку. Те исте две банке су годину дана касније подигле каматне стопе, нико није реаговао и све је прошло за њих као по лоју. Тек 2011. године банкама је забрањено да једнострано мењају уговоре у којем повећавају камате из „објективних разлога““, тврди Гавриловић.

Адвокат Бранко Павловић за „Вести“ каже да трошкови које банка наплаћује и на које клијенти пишу тужбе јесу у судској надлежности, али да Народна банка Србије може и те како да утиче на такву ситуацију.

„Централна банка може да захтева од банака да све трошкове искажу у камати. Па нека онда банке повећају камату, па да виде ко ће им узети кредит“, прича Павловић.

Он истиче да не треба сметнути са ума да НБС може да предлаже законе, па би могла да предложи да се рецимо трошкови обраде кредита ограниче на 0,2 одсто од укупне вредности позајмице.

„Не можемо да кривимо банке, њихова основна функција и јесте да узму што више пара од клијента, да повећају профит, али НБС би морала да буде регулатор“, категоричан је наш саговорник.

НБС: Није наша надлежност

У централној банци тврде да су још раније апеловали на банке да буду реалне.

„Народна банка Србије у јулу прошле године послала је свим банкама допис којим је указала на потребу да банке накнаде и трошкове у вези са реализацијом кредита прилагоде стварним трошковима које имају, те да своје унутрашње акте ускладе са овим ставом Народне банке Србије.

Треба имати у виду да утврђивање да ли су поједине одредбе уговора ништаве, у овом случају одредбе које предвиђају накнаду за обраду, односно реализацију кредита, није надлежност Народне банке Србије, већ представља судску надлежност“, истиче Централна банка у писаној изјави за „Вести“ .

 

 

Вести

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*