Басара: Из афере „Родић“ испливала таблоидна и политичка говна!

0

* Кад смо већ код пара – мислите ли ви да су политичари дискрецију таблоидних уредника и новинџија плаћали из свог џепа? Ма јок! Ма какви!
Није да сам склон сеирењу – поготово не на тему наше данашње колумне – али се ич не узрујам, а још мање се узибретим кад неки српски таблоид неког српског политичара пред очима читаве јавности натакне на голем Црвен Бан и стане да му гаси пикавце на челу и заврће уши.

Шта је јебена политичка странка тражила – тако помислим слушајући политичке крике и шапутања који се понекад отегну на месеце – то је и добила, а сасвим је друга ствар што странка није тражила да таблоидни Црвен Бан заврши у њеном, него у туђем дупету. Шта зна таблоид чије је које дупе! Или можда зна? Ко ће га знати!

„Афера Родић“ – која ових дана бајаги потреса Србију – малчице је одшкринула поклопац таблоидне септичке јаме и открила индискретни смрад фекалних уређивачких политика у чијем су успону ка друштвеној моћи – уз саслуживање и високе ауспиције тајног друштва са „брда“ – саучествовали сви значајнији српски политичари, па зато кад ових дана слушам њихове жалобне вапаје да се Александар (какво скрнављење високог имена!) такозвани Родић одлучио на „његов обрачун са њима“ и политички ангажман да не би платио четири милиона евра порезе, не могу а да политичарима (свих боја) не скренем пажњу да су се и они у политички ангажман упустили управо зато да не би плаћали порез, да би о туђем трошку зидали бесправне викендице на државним плацевима, да би добијали неповратне кредите са роком отплате од 500 година, а да су таблоиде оснивали, потпомагали и ослобађали пореза да би те одштампотине српском народу и сенату разоткривале да то што раде они у ствари раде њихови конкуренти на пословима пљачкања ове уклете земље.

Тако је то гузељало док уредници и новинари овдашњих жутара нису прочитали Хегелову параболу о господару и робу и – вични дијалектици каквим их је Бог саздао – „домислили“ (како се то филозофски каже) да од високих покровитеља уместо сто евра и ручка у Франшу могу изнудити много веће суме, најпре милом, стрпљивим преговорима по престоничким биртијама и стављањем на увид компромитујућих материјала, а потом – кад дипломатија затаји – силом, то јест – публиковањем мрачних јавних тајни.

Кад смо већ код пара – мислите ли ви да су политичари дискрецију таблоидних уредника и новинџија плаћали из свог џепа? Ма јок! Ма какви! Плаћали су их вашим парама и наставили би да их плаћају ад инфинитум, само да пара из општепознатих разлога није све мање, а алавих дилбера све више. Зажмурио би, гарантујем, президент Вучић на пишљива четири милиона Родићевог пореског дуга, као што су на таблоидне пореске дугове жмурили његови претходници (свих боја) само да није пусте беспарице, која ће српске политичаре једног дана у далекој СФ будућности натерати да постану поштени.

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*