Бели: Власт се слика са лопатама у рукама, странци не плаћају порез, а народ ради за 20000 динара

Верујем да ћу у другом кругу имати снаге да окупим људе око једне антисистемске идеје

0

То што сам републиканац не знaчи да је на месту да ме пореде са Јосипом Брозом Титом, из много разлога, истиче председнички кандидат Лука Максимовић, односно Љубиша Прелетачевић Бели.

– Ипак, иконографија је учинила своје и сматрају ме председником у више република СФРЈ. Додуше, и Тито је почео као представник сиротиње и радничке класе – додаје Бели, не изјашњавајући се конкретно да ли му је ближа титула маршала и председника или је радије за монархију.

Да ли вам прија кад читате у новинама о свом високом рејтингу? Да ли ви сами верујете у то?

Много ми буде жао у тренуцима када читам те анкете. То мање има везе са мојим рејтингом, колико са рејтингом неких других. Очигледно је да континуирано спрдање са грађанима и институцијама доноси и велику популарност. Премијер се хвали да је он близу 50 одсто на овим председничким изборима, у шта не верујем, али је очигледно да један део гласача воли нас сатиричне лидере. Ипак, верујем да ћу у другом кругу имати снаге да окупим људе око једне антисистемске идеје и да ћемо ефикасно успети да се мобилишемо и отворимо врата неким новим људима у будућности, доносећи другачију политику, свакако другачију у односу на оно што као Бели представљам.

Чаршијом се проносе теорије за кога радите и ко стоји иза вас? Чак је објављен и снимак где разговарате са оснивачем Отпора Срђом Поповићем и спекулације да је по његовим инструкцијама и књизи створен лик Белог?

Што се тиче разговора са Срђом Поповићем, то је исечак из документарца продукције „Вајс”, сниманог о нашем покрету крајем прошле године. Продуцент документарца је звао Срђу да да своје виђење приче и наше појаве у Србији, а претпоставили смо да тај разговор који је иначе требало да представља шалу може да буде грађа за различите теорије завере. Неко ко мути са Срђом Поповићем никада не би тражио савете пред ТВ екраном. О оснивачима и онима који одржавају покрет „Бели – Само јако!” можемо причати, али то су млађи људи углавном непознати јавности, редом Младеновчани. Знамо на који начин смо доспели довде. Феномен ради за нас, а политичка сцена је вапила за новим лицима и другачијим начином политичког приступа. Чини се да овакав приступ буди наду да је грађанско друштво могуће, али да га не можемо стварати традиционалним методама.

Недавно сте поменули да бисте крали за себе, али да бисте давали и народу. Ипак, да бисте давали себи и другима, треба да имате економију. Јесте ли ближи неолибералном приступу или концепту социјалне правде?

Носећи слоган ове кампање говори све. „Сиротиња узвраћа ударац!” је свакако ближи концепту социјалне правде. Сматрам да је неопходно да се створи друштво у коме ће свако имати најосновније, јер је само такво уређење предуслов за једнаке шансе. А када су шансе макар приближно једнаке, може се остваривати и повратак вредности и критеријума. Тренутно живимо у џунгли, по најокрутнијем неолибералном моделу отварају се ситне франшизе интернационалних компанија, људи раде за 20.000 динара, владајући се сликају са лопатама у рукама и хвале се отвореним погонима и јефтином радном снагом, док ти исти странци чак ни порез не плаћају овде.

Русија или НАТО?

У свакој сарадњи битно је себично гледати сопствени државни интерес. Тако је и овога пута, неопходна нам је добар однос и са Русијом и са НАТО-ом. У веома смо незгодној позицији и морамо непрестано да балансирамо.

Косово или ЕУ?

ЕУ пасоши су нам неопходни како би наши момци и девојке могли да раде преко када то тренутно не могу у својој земљи. Слаби еврофанатизам, али млади људи имају све већу жељу да беже одавде. То се мора променити, неопходно је да се направи толико бајна прича, тако да омладина остане у Србији, а да нам се Косово само врати. Ето!

Све чешће се чује да је стабилност у региону угрожена и да многи желе да га дестабилизују. Како бисте сачували мир на Балкану?

Ја сам представник генерације која ни не зна за нормално време, родио сам се на почетку рата у СФРЈ. Због тога мислим да имам посебну обавезу према представницима своје генерације. Сматрам да би након свега најгоре лицемерје било да пошаљем било кога у рат јер се мени играју некакве игре. Политичари старе школе олако се играју са распиривањем мржње, потпуно су неодговорни. Али како може бити другачије када су и у Србији, а и у земљама окружења, људи који су у време тих истих ужаса деведесетих били на власти. Када год нешто забрљају у својим државицама, они крену изнова да се играју рата. Ја такве игре сигурно играти нећу, јер су нам неопходни стабилни и континуирани односи са комшијама, суживот.

Шта је, по вама, најважније за победу на изборима, било да су локални или председнички?

Поштена прича, антисистемско усмерење и ново лице. Три кључна елемента. Видећемо какве ће то резултате дати овога пута.

Никола БЕЛИЋ, ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*