Benon: Naš prioritet nije Rusija nego Kina – Kina je glavna pretnja ZAPADU!

2

Stiv Banon, bivši strateg američkog predsednika Donalda Trampa, aktivno radi na povezivanju evropskih populista i nacionalista. U razgovoru za Neue Zuercher Zeitung izneo je neke interesante poglede na budućnost Evrope:

Pre deset dana sam bio u Norveškoj, sad sam u Berlinu, pa idem u Pariz, Italiju, Španiju. U Berlinu sam kako bih razgovarao s AfD-om (radikalno desna strana Alternativa za Nemačku). Ako trendovi ostanu stabilni, desne stranke će imati rezultat koji sam prorekao: oko trećine zastupnika EU parlamenta biće članovi tabora nacionalista (koji bi trebao predvoditi potpredsednik italijanske vlade i lider Lige-Sever, Mateo Salvini), a možda i više. Dinamika je na našoj strani. I, što je još bitnije: postoji mogućnost da u EU Parlamentu osnujemo jednu “Super-Group“. Nemojte zaborativi ni Najdžela Faraža i njegovu Bregzit-Stranku.

Posle izbora svaki će novi dan u Briselu biti novi Staljingrad. Nacionalisti će nastupati zajedno. Umreženjem će biti omogućeno ono što nazivam “command by negation“: ako ne možeš realizovati sopstvenu volju – jer nemaš većinu – možeš blokirati. Time se situacija iz temelja menja. Od stranaka s kojima komuniciram nijedna ne želi napustiti EU. One žele Evropu nacija. Na ovim se izborima odlučuje između dve fundamentalne filozofije što ih čini tako važnima.

Na jednoj je strani Makron sa svojim savezom “Renaissance“. Njegov je cilj realizacija programa globalista: Sjedinjene Države Evrope. Pa bi po tom planu Nemačka trebala postati nešto poput Severne Karoline, a Francuska Južne Karoline. Jednostavnije: nacije kao upravne jedinice jedne centralne birokratije. Makron želi centralizovati spoljnu politiku i stvoriti vojsku EU. S druge su strane snage koje se zalažu za stari Vestfalski model u kojem individualne nacionalne države zastupaju interese svojih građana. One čine Uniju koja stremi više komercijalnoj a manje političkoj integraciji, a ovde u politici useljavanja. I nema EU vojske.

Na ovim izborima zbog desnice imamo novu sliku, svi mediji pišu o evropskim izborima, a tu je i alternativna ponuda: Viktor Orban, Mateo Salvini, Marin Le Pen, AfD. Ta alternativa govori: dajte da nacionalne države ponovo preuzmu kontrolu – ne da bi razorile EU, nego da bi je reformisale.

I u najtoksičnijim delovima elite u Vašingtonu sam uvek ponavljao: Rusija nam nije glavni protivnik. Glavni protivnik je totalitarna komunistička diktatura u Kini. Ona je egzistencijalna pretnja za Zapad. Globalističke elite to ne žele priznati jer itekako dobro zarađuju na usponu Kine. Ukupna privreda Rusije je velika koliko i privrede savezne države Nju Jork. Rusija je zapala u smrtonosnu demografsku spiralu. A ne proizvodi ni ikakvu naprednu tehnologiju. Rusija je jedna obična kleptokratija, koju vode gadni tipovi. Oni imaju puno oružja i u puno delova sveta izazivaju probleme. No, bezbednosna situacija je potpuno drugačija od one iz osamdesetih godina prošlog veka kad sam radio u Pentagonu. Niko se danas ne mora bojati da će ruski tenkovi pregaziti ravnice Severne Nemačke. Mi moramo Rusiju prihvatiti kao ono što jeste. Za početak bi bilo dobro kad Nemačka ne bi sklopila gasni sporazum s Rusijom (Severni tok 2).

Kineski chip-design, robotička tehnika i veštačka inteligencija su ekseri koji se zabijaju u mrtvački sanduk nemačke inženjerske umetnosti. Do 2025. će sve na svetu biti “made in China“. Kina je otela nemačku robotsku tehniku prinudnim transferom tehnologije, lopovlukom i kupovinom ključnih nemačkih firmi. Globalisti, svi do jednog, glumataju kako je uspon Kine nešto poput drugog pravila termodinamike. Prosto prirodni zakon. Ali ok, videćemo.

Poslednje što iko želi je rat u Južnokineskom moru. Ali Kina provocira permanentno. Oni su izgradili veštačka ostrva protiv svih međunarodnih ugovora. Tuda se transportuju trgovačka dobra vredna oko 5 biliona dolara svake godine. To je ruta snabdevanja Japana, Južne Koreje, Tajvana. Svih azijskih demokratija.

  • Najveći prioritet mog života je da Donald Tramp 2020. bude ponovno izabran za predsednika SAD-a. To je apsolutno egzistencijalno pitanje: i za SAD i za Zapad.
  • Naš Pokret raste, u Evropi, u Aziji, u Latinskoj Americi. A kad ljudi jednom dođu na vlast, onda se radi o tome kako da najbolje moguće vladaju. Ključ svega je privreda. Da Tramp nema rast od 3,2% i nisku nezaposlenost, glavu bi mu na kolac nabili. Uvek je neophodan rast. Ali, kao što rekoh, mi smo tek počeli. Ovaj Pokret je isplaniran za decenije. Ja neću sve vreme biti tu, ali biću dugo.

Šta bi istorija jednog dana trebala reći o Stivu Benonu?

  • Neka me se sećaju kao nekog ko se 100% založio za male ljude.


Neue Zuercher Zeitung

2 KOMENTARA

  1. Stíven Kévin «Stiv» Bэ́nnon (angl. Stephen Kevin Bannon) pripadnik malog naroda
    Stefen/Stiven= ovenčani
    Kevin
    כְּ-
    ke- =1. kak, podobno 2. priblizitelьno, primerno, okolo (predlog)
    הֵבִין [לְהָבִין, מֵ-, יָ-]
    hevin [lehavin, me-, я-]= ponimatь

POSTAVI ODGOVOR

*