Београд је ослободила Црвена армија, и то је то!

0

Та 1948. година оставила је дубок траг када је у питању српски народ. Некако је судбоносно била погубна по нас. Могу слободно да кажем да се последице те године осећају и дан данас, да се одсликавају у савременој, званичној историји нашег народа и индетитета. Сукоб на релацији Тито-Стаљин резултирао је удаљавањем  званичне Југославије (и нас Срба у пакету) од  СССР (читај Русије), а крајњи исход  је да је та „моћна“ СФРЈ постала главни експонент западних империјалних сила, за једнократну употребу, све док је налогодавцима одговарало, ради нервирања и угрожавања интереса Совјетског Савеза.  Као што је познато, када им више нисмо били потребни, ту „моћну државу“ је у крвавим ратовима угушио исти Запад, а не Руси. Док је постојала СФРЈ никада није рефлектовала аутентичне социјалистичке идеје, а као држава деформисаног социјализма била је предвођена ешалоном паразита под плаштом лажног интернационализма. Е, управо такви су нам писали историју, сервирали SCI-FI будалаштине преко Булајићевих филмских „епопеја“ и великих „дела“ из пера ангажованих писаца, све до школских уџбеника и образовних институција.
Ево приближила нам се још једна годишњица ослобођења наше престонице. Огласиће се маса упишаних метузалема и разних кретена који ће одати почасти палим херојима и учесницима београдске операције. Величаће Броза и надчовечанска дела југословенских партизана, у циљу представљања НОВЈ као кључног фактора који је отерао нацисте са наших простора. Провући ће се, у кратким цртама, захвалност Црвеној армији и биће поменута тек реда ради. Урадиће то управо они „левичари“ којима се не гади НАТО-агресор, наследници Брозове црвене буржоазије, данас другосрбијанци који негују западне вредности и шире наранџасти интернационализам, на штету националних интереса сопственог народа.
Када је у питању операција ослобођења Београда, требало би погледати историјске записе и изворе пре 1948. године, који су остали непромењени до дан  данас, у историји  и архивама Русије, док су код нас мењани, у складу са политичком ситуацијом и циљем заштите интереса тадашње владајуће клике. Нисам историчар већ новинар, али сам сигуран да наши историчари добро знају податак да се, према тадашњој југословенској а данас српској историјографији, под „београдском операцијом“ подразумевају само борбе које су у Београду и његовој околини вођене од  11. до 20. октобра 1944. године. Према руским изворима, „београдском операцијом“ се означавају све борбе и дејства Црвене армије од тренутка уласка у Србију од 28. септембра до 20. октобра 1944. године.

Да се не заваравамо, и поред  тога што је Вермахт на Балкану трпео озбиљне поразе (јесен 1944.), његове снаге су биле изразито јаке и бројне. Да не помињемо да су у том периоду држали виталне положаје у Грчкој, Албанији и Србији (и територијама касније Југославије).  Немачке снаге на Балкану су носиле назив „Југоисток“и биле су под непосредном командом фелдмаршала Максимилијана Вајкса. Током повлачења из Албаније и Грчке, комплетне јединице Вермахта су се нашле на нашој територији. Према званичним подацима, на територији Србије у јесен 1944. године је било 270 хиљада припадника Вермахта, комплетно наоружаних, и тешким наоружањем, оклопно-механизованим јединицама, јаком артиљеријом и противваздушном одбраном, са подршком из ваздуха од стране 352 Луфтвафе борбених авиона. На велику жалост, снаге НОВЈ нису могле да се супроставе таквој сили и да је отерају из наше земље.

Истине ради, битно је поменути податак о бројности снага и наоружања Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије што ће аргументовати да је НОВЈ само помагала Црвеној армији у кључним борбама за главни град.
Кренимо од састава НОВЈ. У београдској операцији учествовала је 1. армијска група НОВЈ. У свој састав је убрајала 1. и 6. пролетерску бригаду, 5. крајишку, 21. српску дивизију као и 12. ударни корпус састављен од 11. крајишке, 16. и 36. војвођанске дивизије. У завршној фази прикључује им се 23. српска дивизија. Да ли је потребно навести да су снаге НОВЈ у овом случају чинили апсолутном већином српски борци?
d0bdd0b0d0bfd180d18fd0b6d0b5d0bdd0bdd18bd0b5-d0b1d0bed0b8-d0b2d0b5d0bbd0b8d181d18c-d0bdd0b0-d0b2d181d0b5d0b9-d182d0b5d180d180d0b8d182
Совјетске снаге које су учествовале у ослобођењу наше земље, уједно и Београда, имале су деветнаест дивизија, један механизовани корпус, тринаест ваздухопловних дивизија, три артиљеријске дивизије, пет ПВО дивизија, око 50 самосталних артиљеријских и минобацачких пукова, комплетан састав 17. ваздухопловне јединице и  дунавске речне флотиле. Према појединим подацима, јединице Црвене армије бројале су близу 200 хиљада бораца. Црвена армија је располагала са 2.350 топова, минобацача и чувених „каћуша“, 358 тенкова и самоходки, 1.292 авиона (укупан број пред ослобођење Београда и у каснијим операцијама) као и 80 ратних бродова, махом опремљених торпедним чамцима.
У непосредним борбама за ослобођење Београда учествовала је Црвена армија, док су у помоћним операцијама, у садејству са Совјетима, учествовали припадници НОВЈ. И то је проста истина која се деценијама прећуткивала. Славили смо Пеку Дапчевића и Кочу Поповића. Истински ослободиоци Београда су Црвена армија на челу са маршалима Толбухином и Бирјузовим, генералима  Ждановом  и Недељином.

Нисам имао намеру да овим кратким освртом на нашу прошлост  неког увредим или омаловажим. Поготово пале и преживеле припаднике НОВЈ, који су учествовали у ослобођењу нашег града . Потомак сам бораца у тим операцијама. Свака истина је можда болна али је истина. А истина је у овом случају на страни Црвене армије и њене победе. Некада СССР а данас Русија, никада у својој историји није ту победу узела за себе. Поделила је са нама, није штедела и дала нам је више него што смо можда заслужили, да би им Броз и његова клика након 1948. године узвратила најпрљавијом пропагандом и клеветама, са спољном политиком заснованом на наношењу штете интересима тадашњег СССР-а, а све у служби Запада.
Сигуран сам да је апсолутна већина нашег народа увек била и биће уз братски руски народ. Али, као што видимо кроз историју, до данашњих дана нам увек неко од наших кроји судбину и удаљава нас од пријатељских држава и народа, уједно склапајући пакт са агресорима који су одувек желели Србију на коленима. Русија нам је кроз историју увек помогла када је могла, а и данас је ту, на бранику наших националних интереса.
Нека је вечна слава и велико хвала свим палим борцима за ослобођење Београда!

Аутор: Душан Опачић

Катехон

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*