„Београдска Амазонија“ о њој брује друштвене мреже

0

На свега петнаестак километара од центра Београда, недалеко од Пупиновог моста, крије се права оаза природе за коју, нажалост, добар део Београђана ни не зна да постоји – Бељарица, позната још и као Црвенка или Балатон. Због густе шуме, рукаваца и бара и разноразног биљног и животињског света, овај део Борче је добио и надимак „београдска Амазонија“ и ових дана је главна тема петиције која кружи друштвеним мрежама.

GgFktkqTURBXy9hMjNlZTVjOThmOTViMDBjNTJmNDFhOTk3M2EzYmM1ZC5qcGVnkZUCzQMWAMLD
Петицију „Спасимо београдску Амазонију од уништења“, која скреће пажњу на вредност ове природне оазе и велику штету која би настала уколико би, као што је прошле године најављено, баш ту била изграђена нова лука Београда, до сад је потписало безмало 3.500 људи и подстакла је дискусију на мрежама. У жељи да видимо о чему се ради, посетили смо Бељарицу заједно са Драганом Симићем из Лиге за орнитолошку акцију Србије, која стоји иза петиције и која се већ годинама бори за заштиту драгоценог дела очуване природе у Београду.
А тамо нас је затекло баш оно што смо и очекивали – раскошна шума, баре препуне растиња и онај звук природе који једноставно не очекујете да чујете тако близу града. Симић, који неколико година долази овде и посматра и ослушкује птице, прича нам зашто је ово подручје толико важно за Београд.
EMdktkqTURBXy84ODFjMGUyNzkyODBlMTE0YTFiN2UxOTVmMjlhZjYzZS5qcGVnkZUCzQMWAMLD

aK4ktkqTURBXy8yYzM3YWM0ZDQ2YWNjNGE1YjRjZmFiMWRkOGJjZTBlMC5qcGVnkZUCzQMWAMLD

– Ово подручје је део еколошке мреже од међународног значаја. Само у последњих неколико година, овде је забележено 136 врста птица, од тога 108 строго заштићених. Ту имамо и три, четири гнезда највећег орла у Европи, белорепана, а наилазили смо и на црне роде. Поред тога, овде можете наићи на видре, шакале, куне златице и белице, дивље свиње, нутрије и многе друге врсте. Такође, ово је плавна зона Дунава, што значи да приликом сваке поплаве баш ово подручје прима вишак воде и ублажва висину плавног талса у целом Београду – прича Симић за „НОИЗЗ“.Природна богатства Бељарице, што у виду шума, што у виду животиња које једно дете рођено и одрасло на београдском афралту ретко кад има прилику да види у дивљини, нису прошла незапажено до сад. Завод за заштиту природе Србије предложио је „Форланд леве обале Дунава у Београду“ за заштиту пре неколико година. Предлог се нашао на дневном реду Скупштине града 2015, али је повучен пре него што је до гласања и дошло. Годину дана касније, најављено је да ће се баш ту, на највреднијих 900 хектара Бељарице, градини ново пристаниште, вишеструко веће него ово које Београд има данас. Еколози су одмах упозорили да би то могло да има непоправљиве последице, а Симић већ годинама настоји да се овај простор законом заштити и потенцијално постане део београдског националног парка.
Заиста, Бељарица делује као прави рај за љубитеље природе, жељне бега од „џунгле од асфалта“ у коју се Београд претворио. Такође, ово би било иделано место за развој еко-туризма, који је све популарнији у Европи, али Србија га још увек у потпуности занемарује. Од силних улагања у шљаштеће туристичке атракције, попут светлећих фонтана и шестомесечних новогодишњи украса, град Београд би сигурно могао да издвоји довољно средстава да очува и улепша оно што нам је природа дала.
Нажалост, то тренутно није случај. Овде ћете затећи заљубљенике у птице, покојег бициклисту и ловца. Будући да није заштићена законом, ова природна оаза је лака мета за прљање, па је тако вода из године у годину све загађенија. Али живот и даље опстаје и буја! А ускоро би, уколико се оствари најављено, на месту на ком гледамо највећег орла у Европи, могли да пристају бродови у огромну бетонску луку.
FM8ktkqTURBXy80NmUxMWFkNmE3YTk1MGEzNjNkMjU2OTE0YjAwMTZhYy5qcGVnkZUCzQMWAMLD
MJCktkqTURBXy9lNmIzMGNjYTdmYjQwNzdiN2Q3YWVhYzYwMDA3MTJmMy5qcGVnkZUCzQMWAMLD

Искрено, са обиласка Бељарице сам се вратила баш бесна. Као дете пецароша, које је добар део детињства провело у гуменим чизмама на чамцу, знам да ово није јединствена појава у Србији и да оваквих и много лепших бара, рукаваца и делова има пуно широм земље. Али исто тако знам да мало који град може да се похвали тако шареноликом оазом на 20 минута вожње од центра града. А и да може, сваки уређен и нормалан град би дао све до себе да ту оазу среди, заштити, одржава и, на крају крајева, заради добро од ње.

Можда би то тако било и у Београду, да није главни град државе у којој се екологија помиње само кад се прича о поглављу 27 на путу ка Европској унији.

Ноизз

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*