Београдске приче: Ево како је 15 београдских насеља добило своје име!

0

Будући да је стар преко седам миленијума на њему су се одиграли многи ратови, освајања и сукоби.
И сами крајеви главног града изведени су из легенди, догађаја или чак и на основу неких упечатљивих личности.

1.Aда Циганлија

Ово речно острво на Сави вештачким путем је претворено у полуострво. Такође, то је име за суседно Савско језеро настало преграђивањем Саве и плаже на језеру.

Место познато по затвору и извршењу смртних казни, претворено је у изузетно популарну вишефункционалну рекреациону зону у Београду, познату по својим плажама и спортским објектима.

Због своје популарности често се у жаргону назива београдским морем, а током лета има преко 100.000 посетилаца током радних дана и до 300.000 посетилаца викендом.

2.Бањица

До Другог светског рата овај део града је важио за мирно пољопривредно село са малим бројем становника, али и са много подземних термо-минералних вода са преко хиљаду извора по којима је Бањица добила име.
Након рата долази до урбанизације и изградње великих стамбених блокова и солитера што је довело до исцрпљивања ових ресурса.

3.Бежанија

Ово је најстарије насеље на територији Новог Београда. Aрхеолошка ископавања доказују да је подручје било насељено још у Неолиту.

Под својим данашњим именом Бежанија је позната од 1512. године када је подручје било насељено са 35 српских породица које су побегле преко реке Саве у Срем после пада средњовековне српске државе. Отуда и назив.

4.Чукарица

Име је добила по Чукаревој механи која се налазила на месту данашње Цркве светог Ђорђа, а била је јако значајна за тадашње становништво – сељаци који су носили робу на пијацу ту су се задржавали, одмарали, понекад и остављали своје запреге.
Механу је држао Стојко Чукара, а на овом месту се налазила и Чукар чесма. Чукар, не Чукур.

5.Дедиње

По једној теорији име потиче од назива “деде”, који се давао старешини текије, муслиманског манастира. Према турском попису из 1560. године једна од београдских текија је управо овде имала своје винограде. Ипак, вероватније је да је порекло српско, са значењем “дедино брдо” због дедињских дворова породице Карађорђевић који су грађени од 1924. до 1936. године. Многи имућни Београђани почели су још тада градњу раскошнијих летњиковаца, а са временом и правих породичних вила баш на овом месту.

6.Карабурма

На старим турским картама подручје је именовано као Кајабурун (“Каyа-бурун”), што на турском значи “стеновити рт”.

7.Коњарник

Овај крај су након Првог светског рата населили Калмици, избеглице Руског грађанског рата.

У Козарчевој улици су крајем двадесетих изградили пагоду која им је служила као будистички храм, а на простору данашњег Коњарника су напасали своје радне коње, по чему и овај крај добија име. Иначе, пагода је срушена током немачке окупације.

8.Миљаковац

Овај крај је познат по Миљаковачким изворима за које се сматра да су једни од најчистијих извора у Београду. Наводно је цео крај управо по њима добио име јер су многи Београђани веровали да водом са ових извора могу да се лече, те су их називали “Мили извори”.

9.Миријево

Један од најстаријих писаних података везан за име Миријево датира из турског периода. То су катастарски пописи Београда и околине за период 1476-1566. године. У питању су пописи мушког становништва јер су мушкарци били ти који су плаћали дажбине. Име може да потиче од турске речи ”мирија”, што управо значи – дажбина.

Могуће је и да име потиче од становништва македонског села Мирово које је дошло у овај крај бежећи од Турака. Кроз векове Миријево је имало више имена: Мирине, Мирановац, Мирјевци, Мирање, Милијево, Милијеро, Мирова, Мириова и Мириа-Небел, у време када је било чисто немачко село.

10.Палилула

С краја 18. и почетка 19. века налазила се на петнестак минута од града, а постоје две верзије како је добила име, и веротавно су обе разлог што их баш тако зовемо. По првој, ту су се налазиле циглане и постројења за прераду глине, а димњаци на објектима где се глина пекла били су у облику лула.

По другој причи кнез Милош Обреновић је, покушавајући да урбанизује то подручје и прилагоди га потребама новог српског друштва, наредио да се стари занати који су опасни за живот у збијеним областима, попут пушкарског заната и производње барута изместе из градских зона. Те су измештени на простор данашњег Ташмајдана који се у то време звао ФИШЕТИЈA.

У Фишетији је било забрањено пушење због опасности од експлозије и тек по изласку одатле наилазило се на једну постављену таблу у облику луле која је означавала да је на том месту пушење дозвољено.

11.Сењак

Пре него што је постао занимљив вишим класама Београда, али и страним дипломатама, Сењак је био брдо са ког се пружао најбољи поглед на остатак града.

Пошто су пољопривредници некада држали сено по целом Београду, често је долазило до пожара, па је зато било наређено да се оно држи на једном месту, а за ту намену је изабран баш овај крај, по чему је и добио име.

12.Скадарлија

Скадарлија је најстарија сачувана београдска целина коју су пре боема насељавали Роми због чега је и називана “Циганска мала” све до 1872. Од 1835. године, век после подизања првих дашчара, Скадарлију све више насељавају и Турци и Срби подижући прве куће с баштама.

После турских ханова, почело је оснивање првих српских кафана у Скадарлији – прва, Три шешира, отворена је 1864. а затим Два јелена, Бумс, Вук Караџић. Скадарлија добија свој назив тек после 1872. када је централна улица 15. марта, приликом другог преименовања, добила назив Скадарска како се и данас зове.

13.Врачар

Више је верзија о имену овог краја тј. ове општине. Прва датира с почетка 16. века и према њој је овај крај добио име по јунаку – невернику чије је име било Врачар, а који је на том месту имао колибу.

Према другој, име потиче од врапчијих поља јер је много ових птица било настањено на територији данашњег Врачара.

Трећа прича, једноставно, каже да су Турци веровали да на овом месту Срби врачају. Интересантно је да су једно време у овом крају живела два најпознатија “врача” деведесетих година – Лав Гершман и Љубиша Трговчевић.

14.Земун

Старо келтско насеље, касније римски приморски центар, свој назив је добило по земуницама. То су куће од земље у којима је тадашње становништво ове општине живело.Занимљиво је да су га крсташи пролазећи кроз њега у првом крсташком рату звали зли град.

15. Жарково

Према првој причи на овом простору некада давно живео је змај који је чинио зла по селу. Његова власница била је баба Јула, жена по којој је Јулино брдо добило име.

Једнога дана, овом змају се супротставио витез Жарко и тако спасао село. Место на којем је пала глава змаја добило је име Змајевац, где је пао реп – Репиште, а где је отекла крв Беле Воде.

Друга верзија није тако чаробна, али је реалнија. На овом месту је у 16. веку живео Промићур Жарко, а будући да турски порески чиновници нису знали назив тог имања, називали су га просто “Жарково село”.

Београд ин

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*