Београдске приче: Кула Небојша као светионик

0

Легендарна средњовековна грађевина на Београдској тврђави подигнута још око 1460. године. Истоимено здање које је доминирало градом деспота Стевана уништено у бици 1690.

Највећа и најбоље очувана кула Београдске тврђаве – Кула Небојша, некада се налазила на самој речној обали, крај улаза у старо средњовековно пристаниште.

Поред ове грађевине данас прође више Београђана него што их застане поред ње. До краја осамдесетих година прошлог века, када је неко хтео овим делом да пређе са савске на дунавску страну града, то је могао само у аутомобилу, док данас постоји шеталиште које омогућава суграђанима да погледају на ову тачку из другог угла.

Кула стоји ту дуже од пет векова, и запамтила је многа тешка градска времена.

Рана артиљерија

– У оквиру Београдске тврђаве, Кула Небојша представља једино боље очувано средњовековно здање – каже, за „Београдске приче“, археолог Реља Сератлић. – Подигнута је око 1460. године и припада најстаријем типу раноартиљеријских кула. У време када је грађена представљала је значајно остварење оновремене архитектуре. Подигнута је ради одбране града од Турака и представљала је део одбрамбеног система. То је било предзиђе хришћанства које је деценијама успешно заустављало отоманске продоре ка средишту Европе.

Како каже Сератлић, стручњак ЈП „Београдска тврђава“, у систему одбране града Кула је имала веома значајну улогу, поготово приликом турске опсаде 1521. године. Њеним топовима био је брањен прилаз Доњем граду из правца истока.

Пад Куле Небојша наговестио је брзи слом одбране града, који су Турци коначно освојили 29. августа 1521. године.

Османлијске снаге предводио је Сулејман Законодавац, којег Турци данас под тим именом памте у својој историји, мада су му други, махом покорени народи наденули и име Величанствени, што се јасно одражава у идолопоклонству које имају данашње домаћице жестоко удубљене у харемске сплетке његовог доба, али то је нека друга прича…

Бела кула

Кула је обновљена после пада Београда, управо по наређењу Сулејмановом.

– У то време није носила данашње име, већ су је звали Бела кула – додаје Сератлић. – Под тим именом забележена је у опису путовања царског посланика Давида Унгдада, 1572. године. Касније се помиње још један њен назив – Темишварска кула.

Своје данашње име грађевина је добила тек почетком 18. века. Како подсећа наш саговорник, наденули су јој назив у спомен на некадашњу знамениту београдску Небојшу – главну кулу замка деспота Стефана Лазаревића. Нажалост, у јесен 1690. године првобитна Кула Небојша је разорена у страховитој експлозији.

– Првобитно име изведено је негацијом глагола „бојати се“, што би требало да указује на њену неосвојивост и сигурност коју је пружала својим браниоцима – објашњава Сератлић. – Једна врло упечатљива легенда говори о том времену.

Пошто је тадашња, деспотова Кула Небојша важила као неосвојива, с колена на колено се преносила прича како су Турци после тешких борби најзад запосели скоро целу Београдску тврђаву.

„Тада се Кула винула у ваздух и одлетела у Доњи град ван њиховог домашаја, тако да је они никада нису ни заузели. Од тога времена она стоји на свом данашњем месту да сведочи о својој непобедивости и непокорности.“

Све до краја 18. века Кула Небојша је бранила приступ доњоградском пристаништу. То је био залив који је допирао дубоко у унутрашњост. Уколико гости нису били добродошли, ако су били некакви пирати или освајачи, бранитељи би разапињали дугачак ланац који је спајао једну обалу са Кулом и тако би спречавали агресоре да уплове. На крају је ово пристаниште затрпано, а Турци претварају Кулу у злогласну тамницу.

– У пролеће 1798. године ту је био затворен и убијен грчки патриота Рига од Фере, борац за ослобођење балканских народа од Турака – подсећа Сератлић. – Две године касније у истој кули погубљен је и београдски митрополит Методије. После слома Карађођевог устанка многи Срби су ту били сужњи. Међу њима је, у лето 1815. године, био заточен и Јеврем Обреновић, брат Милоша Обреновића.

ДАНАШЊА ПОСТАВКА

Данас је поставка у приземљу ове куле посвећена оном страшном периоду када је овде била тамница. На нивоу изнад њега представљени су личност, идеје и рад Риге од Фере, грчког песника и револуционара, док је на следећем спрату постављена изложба посвећена Првом српском устанку и настанку модерне српске државе почетком 19. века.

На последњем нивоу Куле Небојша представљена је историја Београда, који је од пограничне твђаве Османског царства током првих деценија 19. века постао престоница вазалне Кнежевине Србије. Тамо је одвојен и простор за посетиоце који могу да виде инсерт из првог српског филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ из 1911. године.

– Режирао га је Чича Илија Станојевић, а сценарио је написао Ћира Манок – подсећа Сератлић. – Филм је после дуго времена пронађен у аустријској кинотеци 2003. године и реконструисан је и приказан 2004, на обележавању два века од Првог српског устанка.

СУДБИНА РИГЕ ОД ФЕРЕ

ПО НАЛОГУ ВИСОКЕ ПОРТЕ, РИГА ВЕЛЕСТИНАЦ ЈЕ, ЗАЈЕДНО СА СЕДМОРИЦОМ ИСТОМИШЉЕНИКА, ЗАТОЧЕН НА ОВОМ МЕСТУ, ГДЕ ЈЕ И НАСТРАДАО 1798. ГОДИНЕ.

ОВАЈ ГРК, БОРЕЋИ СЕ ЗА СЛОБОДУ БАЛКАНСКИХ НАРОДА, ПОЧЕО ЈЕ ДОПИСИВАЊЕ С НАПОЛЕОНОМ, У НАМЕРИ ДА СЕ СРЕТНЕ С ЊИМ У ВЕНЕЦИЈИ. НА ПУТУ ГА ЈЕ ИЗДАО ЈЕДАН ГРЧКИ ТРГОВАЦ, А У ТРСТУ СУ ГА УХАПСИЛИ АУСТРИЈАНЦИ КОЈИ СУ ТАДА НАПРАСНО ПОСТАЛИ САВЕЗНИЦИ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА, СВЕ ЗБОГ БРИГА КОЈЕ СУ ПРОНОСИЛЕ ИДЕЈЕ ФРАНЦУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ. У БЕОГРАДУ СУ РИГУ ЗАТОЧИЛИ И МУЧИЛИ. БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО СУ НАМЕРАВАЛИ ДА МУ У КОНСТАНТИНОПОЉУ СУЛТАН ОДРЕДИ КАЗНУ, ЗАДАВИЛИ СУ ГА ЈОШ ОВДЕ.

ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ СУ МУ БИЛЕ: „ЈА САМ ПОСЕЈАО БОГАТО СЕМЕ. ДОЛАЗИ ЧАС КАДА ЋЕ МОЈА ЗЕМЉА БРАТИ СЛАВНО ВОЋЕ.“

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*