BEOGRADSKE PRIČE: Pontoni i Aleksandrov most

0

Početak Drugog svetskog rata bio je veoma sumoran period u gradskoj istoriji. Mnogo se negativne energije nadvilo nad gradom, odjekivalo je bezbroj pretnji, nastupila su užasna bombardovanja počev od 6. aprila… Ljudi su bili dezorijentisani. Kraljevina nije imala dovoljno snage da se jasno odredi ka nemačkom nasilju, koje su uskoro pratile i skoro sve zemlje okruženja. Predratna Jugoslavija je bila na samrti…

Istina, zvaničan otpor je potrajao 13 dana, dok država nije kapitulirala. Za to vreme vojska je srušila sva tri beogradska mosta. U aprilu 1941. godine na dno Save i Dunava sunovratili su se Most kralja Aleksandra, preteča današnjeg Brankovog mosta, Železnički most, kao i Most kralja Petra, odnosno Pačevački most.

Među starim fotografijama nailazimo na snimke Beograda iz perioda kada su Nemci ušli u grad i kada su zatekli prestonicu bez mostova.

Kasnije su istoričari potvrdili da su napadači upozorili branioce da ne ruše mostove, ali ih time nisu zaplašili. Inženjerci Vojske Kraljevine Jugoslavije su ipak minirali mostove, a eksplozije koje su ih „prekomandovale“ u istoriju odigrale su se u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine.

To je donelo brojne muke okupatoru, koji se nadao da će preuzeti grad i državu na lakši način, a da će saobraćajni koridori koji su vodili ka jugu i Grčkoj biti očuvani. Železnica je predstavljala ključni vid transporta, pa im je stabilnost mostova bila od vitalnog značaja. Ipak, to im zadovoljstvo u Beogradu nije priušteno.

Da bi očuvali makar osnovni vid saobraćajne komunikacije između dve rečne obale Nemci su bili primorani da naprave alternativne prelaze reke – pontonske mostove. Doduše, ovakva, privremena rešenja bila su često viđana tokom brojnih ratova kojima je Beograd bio svedok. Tako su i Turci i Austrijanci tokom prethodnih vekova pravili pontonske prelaze koji su im bili neophodni za potonje, žestoke sukobe. Najviše takvih, privremenih prelaza preko reke bili su u okolini današnjeg Brankovog mosta.

Tada, prve ratne godine, došlo je vreme da se okupatori prisete tih i takvih iskustava i da ponovo naprave prelaze preko reke tako što bi nanizali čamce povezane sajlama, preko kojih bi napravili daščani put.

 

MOST PRINCA EUGENA

Prvi čvrst most koji su Nemci uspeli da postave tokom okupacije bio je današnji Stari savski most, koji Beograđani često zovu i „Tramvajskim“. U vreme rata Nemci su mu dali ime „Most princa Eugena“.

Novosti

POSTAVI ODGOVOR

*