Безвизни режим Србију учинио капијом за азиланте

0

За шест месеци од када постоји безвизни режим, број иранских држављана међу тражиоцима азила је са првобитних 3%, порастао на 12%. Претпоставља се да је број оних који Србију користе као транзитну зону према Западној Европи заправо много већи и да би могао да се повећа већ у марту, за кад је најављено увођење авионских линија Техеран-Београд.

Београд као туристичку дестинацију, градоначелник Синиша Мали промовисао и пре две године, током посете Ирану.

„Отворићемо потенцијал не само за инвестиције већ и за туристе које очекујемо у Београду“, рекао је Мали 2016. године у Техерану.

И, од увођења безвизног режима, прошлог августа, близу седам хиљада Иранаца допутовало је у Србију. Међутим, многи од њих нису дошли туристички.

„Ја сам лажни туриста, желим само да што пре стигнем до Европске уније. Уплатио сам и седмодневни аранжман у Београду, али идем даље. Што се тиче Србије, и као туристи и као мигранту, лепша ми је од Турске, али је Немачка најлепша“, каже један од миграната.

„И ја бих дошао као туриста, али сам малолетан па ми нису дали пасош, нисам могао да чекам и онда сам довде препешачио око три и по хиљаде километара да побегнем од диктатуре“, рекао је други.

Од пешачења је лакше летење авионом, а и карта је јефтинија него кријумчар, каже Гордан Пауновић из Инфо парка, где сваки дан долази све више тражилаца азила из Ирана.

„Постоје туристичке организације и у Ирану и овде које се баве аранжманима, постоји и смештај, не само хотелски, већ и приватни, станови закупљени на дужи период, неколико месеци, где се само ротирају групе ових људи – када једни напусте Србију на њихово место долазе други“, објашњава Пауновић.

У августу када је одобрен безвизни режим између Србије и Ирана, у прихватним центрима било је 120 Иранаца, који су затражили азил. Број стално расте. Већ у септембру било их је 125, 185 у октобру, у новембру 290, децембру 440, јануару 450, а последњи подаци из фебруара показују да их је 482, каже Иван Гергинов из Комесаријата за избеглице.

„Постоји опасност да ће се број тражилаца азила у европским земљама повећати, због ових директних летова који су два пута недељно и теоретски гледано то би могло да направи шансу, али с обзиром на чврсто затворене границе на северу, мислим да ће то тешко ићи, те се неће осетити пометња у вези с тим“, оценио је Гергинов.

Управо директне летове на линији Београд – Техеран министар спољних послова Ирана Џавид Зариф навео је као један од највећих успеха у сарадњи са Србијом.

„На основу постигнутих договора први лет између главних градова Ирана и Србије, биће реализован током марта месеца 2018. године“, рекао је Зариф.

Тим летовима у Србију би седмично могло да допутује неколико стотина иранских туриста, међу којима су и лажни.

„До марта морамо пронаћи неко решење, заиста би било штета да се вратимо на визни режим, прво политички и дипломатски не би било корисно, а и економски је штетно зато што желимо што већи број иранских туриста да привучемо“, изјавио је министар трговине и туризма Расим Љајић.

Србија са Ираном нема споразум о реадмисији, тако да принудна депортација одбеглих иранских туриста није могућа.

 

Н1

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*