БИБЛИЈСКА ЗЕМЉА: Угрожено хришћанско наслеђе Сирије ( други део )

0

На месту гдjе је данас џамија налазио се и Јупитеров храм и хришћанска базилика (када су муслимани ушли у Дамаск, 636. године, источни дио хришћанске базилике су претворили у џамију, док је западни дио остављен и даље хришћанима на коришћење. Овај договор из раног средњег вијека, незамислив за данашње вријеме, трајао је око 70 година). Према исламском предању, када је у осмом вијеку отворен сандук у којем је била глава Јована Крститеља, којег поштују и муслимани, она је била нетакнута временом, још увек са косом и кожом.

У хришћанском делу Дамаска налазе се (и обиљежени су) прозор преко којег је побегао апостол Павле, бјежећи од огорчених Јевреја љутих на њега што је постао хришћанин, и кућа Ананија, раног хришћанина, који је дочекао Павла у Дамаску…

Свакако није сиријска престоница једини град који се може похвалити богатим хришћанским наслеђем. У Сеиднаји је, на примјер, манастир посвећен Богородици у којем се налази портрет Девице Марије који је сликао свети Лука. Занимљиво је да су годинама, у септембру, за празник рођења Богородице, у манастир долазили ходочасници и хришћанске и исламске вероисповести.

Ако би се наставило ка северу земље, путник би наишао на место Малула, претежно насељено грко-католицима који још говоре арамејски, језик Исуса Христа. Ту је и манастир светог Сергеја, римског легионара који је прешао у хришћанство и страдао мученичком смрћу, из четвртог вијека. Према неким информацијама, манастир је био мета сиријских побуњеника, а у околним селима више и нема хришћана.

ДАНАШЊА СИРИЈА

У Сирији, каква је била прије неколико година, живјело је око десет одсто хришћана, а конфесионална мешавина тамошњих заједница била је невероватна. Саму хришћанску заједницу чинили су, између осталог: грко-католици (мелкити), Грчка православна црква, Сиријска црква, Јерменска православна црква, Римокатоличка црква у Сирији, протестанти…

Грко-католички патријарх у Сирији изјавио је почетком 2014. да је до тада уништена 91 црква, а 24 хришћанска села у потпуности су евакуисана. Тврди се да су уништене десетине историјских мјеста, да су иконе и црквене књиге или спаљене и поломљене или се, ако су вриједне, препродају.

Један коптски сајт наводи да је чувена црква у Хомсу, саграђена на месту цркве из половине првог века, и у којој се чува по предању, дио појаса Богородице, такође добрим дијелом уништена. Крајем августа појавили су се снимци и слике манастира Светог Елијана у Хомсу старог око 1500 година. Данас су од њега остале рушевине. Оно што је још важније, много је страдалих, како међу вишим и нижим свештенством тако и међу вјерницима. Људи које виђамо данас беже из порушених градова у покушају да спасу своје животе, да раде и вјерују слободно.

Мелкитски архиепископ из Алепа је у свом говору у априлу ове године у Њујорку казао: „Деценијама су сиријски хришћани живели мирно заједно са муслиманском већином која је била толерантна. То је била топла атмосфера међусобног прихватања и пријатељства. Више није тако. У небројеним нападима – од којих је најскорије бомбардовање хришћанске четврти за време Васкрса – уништене су цркве, предузећа и индустрија, инфраструктура и друштвене институције…

Око три милиона Сиријаца, и хришћана и муслимана, од 2011. године је побјегло из Сирије. Хришћанске заједнице су, заједно са другим мањинама, немоћне пред нападима ИСИЛ-а, поготово када су прва мета кампање ‘калифатског’ религијског чишћења“. Говор је започео реченицом: „Сиријски хришћани су у озбиљној опасности и могуће је да ћемо ускоро нестати.“

Пише: Љубиша Морачанин

Магазин Седмица

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*