БиХ између Ердогана и Гулена

0

О разлазу имама Мухамеда Фетулаха Гулена с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у јавности Босне и Херцеговине није се много говорило, све до неуспешног војног удара у Турској

Након покушаја војног удара у Турској, у Босни и Херцеговини је интензивирана расправа о сукобу на релацији Ердоган-Гулен, али и о Гуленовом утицају у БиХ. У фокусу су поново образовне институције „Босна Сема“.

О разлазу имама Мухамеда Фетулаха Гулена с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у јавности Босне и Херцеговине није се много говорило, све до неуспешног војног удара у Турској. Kада је Ердоган за покушај пуча оптужио Гулена и његов покрет Хизмет (служење, тур), поједини критичари тог покрета и Ердоганови симпатизери у БиХ сетили су се да у земљи делују образовне институције „Босна Сема“ које многи доводе у везу с лидером Хизмета.

Медији преносе да Хизмет данас располаже са „стотинама факултета“, те „хиљадама школа“ и других образовних институција у више земаља света. Под контролом људи блиских Гулену наводно су и образовне институције „Босна Сема“ које у БиХ делују у складу с важећим законима.

Kо је Гулен и шта је интерес овог турског имама који се од 1999. године налази у „самонаметнутом егзилу“ у Сједињеним Америчким Државама? Наводно, Фетулах Гулен из САД управља царством школа, универзитета и пословних компанија које делују у оквиру Хизмета. Гулена на Западу представљају као поборника „умереног ислама“, опредељеног за међурелигијски дијалог.

„Његова интерпретација ислама, инспирисана суфијском традицијом, наметнута је као најприхватљивија за западне интересе. У академским и политичким центрима Запада сугерише се да би требало да је прате и арапске, земље средње Азије и муслиманске заједнице Европе, Америке и Аустралије“, пише за Ал Џазиру истраживач савремених исламских покрета Осман Софтић.
Есад Дураковић: „Гуленова организација делује заверенички“

Након покушаја војног удара у Турској, поједини аналитичари говорили су да и Босна и Херцеговина поново трпи због несугласица Истока и Запада. Kако би та држава, посебно босанско-херцеговачки муслимани, требало да се поставе према сукобу Ердогана и Гулена? На то питање за Дојче веле одговара академик и професор арапске књижевности и филологије, др Есад Дураковић: „Према ономе што ја знам, Гуленова организација суштински делује заверенички, дакле не легитимно, јавно и транспарентно. У организације које делују на тај начин немам никаквог поверења. Босна и Херцеговина је већ неко време, нарочито од рата, изложена премрежавању разних ‘Гуленоваца’, секти, муслиманских фракција итд. Ту су салафисти, ту су Гуленовци, ту су тзв. Ахмедије, ту има пуно и шиитских организација, али оне делују перфидније, више софистицирано. Босна и Херцеговина постаје поприште тих разних секти. Апсолутно сам уверен да муслимани у БиХ имају дуго и врло позитивно искуство у толеранцији и суживоту у Европи са другима и другачијима и, као исламолог и арабиста, убеђен сам да би сви ти које сам побројао требало да од традиционалног босанског, односно бошњачког ислама, уче како човек може да буде муслиман, а да при томе буде и Европљанин – толерантан и транспарентан. Дакле, они би требало да уче од нас, а не ми од њих.“

Ердоганова „безусловна“ подршка БиХ

Поједини критичари истичу да и међу муслиманима у БиХ има оних који, због недостатка енергичније западне подршке суверенитету и интегритету те земље, с одобравањем гледају на Ердоганову политику према БиХ. Бивши дипломата и први амбасадор БиХ у Турској Хајрудин Сомун, каже да део бошњачке политике, не толико јавности, благонаклоно гледа на Ердоганову власт.

„Верујем да, због западне неодлучности у погледу свега онога што чини председник Републике Српске Милорад Додик, и одређен број муслимана из БиХ има разумевања за Ердоганову политику када он тврди да подржава целовиту и суверену БиХ“, каже Сомун за Дојче веле.

А чини се да ту приврженост Ердогану одражава и званична бошњачка политика. У интервјуу за онлајн-магазин Фактор, председавајући Председништву БиХ и лидер Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић је казао да је „Турска пријатељ БиХ, не само Бошњака у њој“. На питање да ли Турска подржава БиХ, без било каквих захтева и условљавања, чак и када је реч о систему школа и фирми блиских мрежи Фетулаха Гулена, Изетбеговић је одговорио: „Да, Турска подржава БиХ, без икаквих контра-захтева. Kада су у питању образовне и друге институције и појединци у БиХ који су повезани с организацијом Фетулаха Гулена, одавно смо упозорени на опасност која може доћи од њих. Након подмуклог покушаја војног удара у Турској, логично је да се упитамо зашто је ФЕТО присутан у БиХ, зашто троши новац и време у овој земљи? Шта су крајњи циљеви? Несебична, братска брига за ислам и за нашу децу? Заиста? Та питања требало би себи да постави држава, али пре свега родитељи. Паметније је учити на туђим, него на сопственим грешкама“.

Највише оптужби на рачун „Босна Сема“ образовних институција изнесено је након самоубиства малолетног ученика Махира Раковца крајем 2015. године. Махирови родитељи тврдили су да је њихово дете било подвргнуто „вршњачком насиљу“ и „сексуалном злостављању“ у Интернационалној школи на Илиџи која делује у оквиру „Босна Сема“ образовних институција. Махиров очух Дубравко Ловреновић и мајка Алиса Махмутовић говорили су да су и нека друга деца у тој установи била подвргнута сличном насиљу, али је надлежно Тужилаштво Kантона Сарајево закључило да „нема доказа да је Махир Раковац био жртва сексуалног и физичког злостављања“.

На рачун „Босна Сема“ институција изнесени су и приговори који се односе на „интернатски карактер“ и „строга“ правила којих се ученици наводно морају придржавати. Та казивања, по свему судећи, требало је да потврде тезе о „тајним дружењима“ и неговању култа личности Фетулаха Гулена, због чега је Хизмет у неким круговима поређен и с католичком организацијом Опус Деи. Таква сведочења, међутим, нису имала већег ођека у јавности Босне и Херцеговине.

Опречна мишљења о „Босна Сема“ институцијама

„Моја ћерка завршила је први разред Интернационалне (средње) школе која је у оквиру ‘Босна Сема’ образовних институција у БиХ. Презадовољна сам наставним планом и програмом и један сам од родитеља која чита све уџбенике, сериозно прати програме из свих предмета, тако да сам врло задовољна чињеницом да се моје дете образује из уџбеника какви се користе широм света. То су наставни планови и програми из Оксфорда, методологија такође, што се мени веома допада. Једна девојчица из Америке гледала је уџбенике моје ћерке и рекла: ‘Аха, и ја имам исте такве’. Имају врло квалитетне уџбенике и веома су посвећени деци, а имају и веома добру комуникацију с родитељима, укључујући и онлајн-комуникацију. Мислим да су то школе које заслужују поштовање и могу да буду пример и другим образовним институцијама“, каже за ДW новинарка Борка Рудић.

Она истиче да нема информација о неговању култа личности Фетулаха Гулена или неким специфичним обредима у тим школама. „Одлазила сам у школу на редовне информације и родитељске састанке. Моје дете не иде на веронауку, има културу религија, не дружи се ни на каквим поселима по школи о којима се прича, мада сматрам да нико од људи који су у јавности негативно говорили о тим образовним институцијама није понудио адекватне аргументе и чињенице. Имала сам великих проблема због тога што сам у расправу о тој школи покушавала да унесем дозу разума. Људи су ме шиканирали, претили ми, проглашавали лобистом Фетулаха Гулена, само зато што сам износила чињенице о ономе што смо могли да видимо моја ћерка и ја у ових годину дана колико она похађа ту школу“, каже Борка Рудић.

Опасност од индоктринације

Професор Есад Дураковић верује да је опасност од индоктринације младих у БиХ реална у случају инфилтрирања верских секти и(ли) сумњивих организација у образовне и друге друштвене системе. „Те секте преко школа, института и разних културних центара тада могу деловати и институционално, што би представљало велику опасност. Мислим да је Гуленова организација, ако је тако могу назвати, увелико закорачила у овај наш простор, а да ми, нажалост, као и у многим другим случајевима, нисмо освештени и не гледамо у будућност. Зато су могући конфликти између традиционалних бошњачких муслимана и ових других, екстремних. Рекао бих да су они ту у једној завереничкој акцији и да постоји реална опасност од таквог деловања“, упозорава Дураковић.

Након неуспешног војног удара у Турској, институције „Босна Сема“ поново су се нашле на удару критика, због чега се та институција огласила и посебним саопштењем. „Наш рад као образовних институција БиХ доводи се у везу с дешавањима у Турској што нема никакве правне ни суштинске основе, и што категорички одбијамо као неистинито и злонамерно“, наводи се у саопштењу. „Наш деценијски рад неки кругови, како у БиХ, тако и из иностранства, понесени бројним дезинформацијама које се шире неким медијима и друштвеним мрежама, покушавају да засене повезивањем с недемократским и терористичким покушајима свргавања легалне и легитимне власти у Турској чему смо били сведоци у ноћи с петка на суботу (15. и 16. јули). Тај чин дела турске војске смо осудили у писму које смо у суботу 16. јула проследили Амбасади Републике Турске у Сарајеву“, наводи се, између осталог, у саопштењу те институције.

„Босна Сема“ је „у приватном власништву“, наводи се на интернет-страници те институције. Током рада у БиХ, „Босна Сема“ је основала петнаест институција у Сарајеву, Бихаћу, Тузли, Зеници и Мостару. Основана је 1998. године и функционише у складу са законом и регулативом надлежних министарстава у Босни и Херцеговини.
Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*