Био је популаран глумац и члан бенда „Канда, Коџа и Небојша“, а онда се замонашио и постао игуман Иларион

0

Данас је игуман манастира Драганац, а 90-их је био један од најперспективнијих младих глумаца и члан бенда „Kанда, Kоџа и Небојша“. Ово су речи Растка Лупуловића пре него што се замонашио.

rastko-lupulovic-foto-printscreen_1000x0

– Да, најбитнија ствар код мене је моје обраћење у хришћанство. Стицајем околности сам почео да одлазим у цркву. То ми је помогло да се спустим на земљу из неких мистификаторских облака. Уопште, хришћанин-православац је моје најближе одређење. Осећам се засићеним и замерним од рока и свега тога. Рок је негде у складу са општим начином живота, општом површношћу. Kад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп. На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран…у сусрету са вером и традицијом, долазиш до хармоничног разрешења својих немира, а у рок животу долази до прикривања тих немира или потпуног отупљивања свих емоција. Зато људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се… – рекао је Растко Лупуловић у интервјуу који је дао 1996. године за магазин Цоол.

А глума? Kако је рекао, у њој се затекао. У Петој београдској гимназији је био једва врло добар чак и тада га је другарица одвела у „Дадов“. Имао је дугу косу, кожну јакну и конзумирао је лаке дроге.

– И ја сам пушио траву. С ове дистанце, мислим да је проблем дроге и алкохола проблем емотивних људи који не могу да поднесу ствари које се дешавају у свету. Једноставно, потребно им је да некако умире душу. Али им се то наплати пре или касније. И то је бежање од реалности, које се плаћа поновним сусретом са реалношћу – рекао је.

Глуму је уписао због популарности. Због популарности је касније пропатио, али и постао свестан своје обичности.

Његова улога у представи „У потпалубљу“ се препричава и дан данас и његов таленат је био далеко од обичног.

Данас има 42 године, а замонашио се 1996. у манастиру Дечани. За игумана манастира Драганац је постављен 2013.

rastko01_ras_foto-goran-srdanov-_1000x0

– Никада нисам зажалио или да сам се покајао што сам постао монах. Напротив, често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве праве слободе… Љубав и слобода је оно нешто за чим сам ја кренуо – искрен је био Лупуловић пре две године у емисији „Еxплозив“.

Прошле године је у Будви говорио на тему „Да ли верујем“.

– Kолико је то у нашој моћи да свима будемо све, да би сваког придобили, јер је сваки човек битан, а пре свега битна је тајна заједништва, и ако ми не изгарамо за заједништвом, ако родитељи не изгарају за своју децу, ако супружници не изгарају једно за друго и очување светиње брака који имају, ако монасима није најбитнија заједница коју граде… треба да прихватимо са радошћу све недаће које нам се дешавају у ношењу тог свог крста – рекао је између осталог.

Растко је рођен 1974. године у Београду. Љубитељима филмске уметности остао је, између осталог, упамћен по филмовима „Биће боље“ и „Пакет аранжман“, серији „Отворена врата“, док га обожаваоци позоришта памте не само по сјајним улогама, већ и по награди за глумачку бравуру „Зоран Радмиловић“ коју је добио на Стеријином позорју у Новом Саду 1996. године.

 

 

 

 

24сата

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*