Блумберг: Русија и Турска изгурале Запад из Сирије

    Ни САД, ни европске силе изгледа да нису знале да су Русија и Турска преговарале о прекиду ватре и евакуацији из сиријског града Алепа, пише у коментару који је објавила америчка агенција "Блумберг".

    0

    Пошто су тај уништен али свима важан град заузеле снаге председника Башара ел Асада, можда настаје нова нормалност у Сирији – у којој је Запад више посматрач него активни учесник.

    Уз то, док разне стране, као и обично, криве једна другу, разговори се настављају, а западне земље у њима не учествују.

    Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је у среду да је „бесмислено“ да разговара са САД и да су преговори с Турском „ефикаснији од многих месеци седења са Сједињеним Државама“.

    Док је западна штампа анализирала поруке на Твитеру из последњег упоришта побуњеника у Алепу, Руси и Турци су разговарали са побуњеницима и Асадовим режимом, покушавајући да финализирају Асадову победу. Њихов договор обухвата план повлачења побуњеника који ће поштедети цивиле даљег крвопролића, а Москви и Анкари омогућити да истакну своје хуманитарне активности и огрну се плаштом миротвораца, пише у коментару.

    САД нису имале појма о томе. „Није ми познато да смо имали било какве индиције да се воде билатерални разговори да би се постигао такав аранжман“, рекао је портпарол Стејт департмента Џон Кирби на питање да ли држава зна да је Турска, савезница САД, укључена у те преговоре.

    „Не знам да ли се претходно за то знало“, рекла је Саманта Пауер, амбасадорка САД у Уједињеним нацијама, изненађена пошто је у Савету безбедности УН одржала оптужујући говор, кривећи режим Асада, Сирију и Иран за „стезање омче око врата цивила“ и запитала их: „Да ли сте заиста неспособни да се стидите?“

    На конференцији за новинаре у Берлину, у уторак после подне, немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд говорили су о „катастрофалној“ ситуацији у Алепу која им „кида срца“, не наговестивши да знају да се припрема споразум, и нападајући Русију због блокирање преговора.

    У уторак увече, наставља се у коментару на сајту Блумберга, Меркелова и немачки министар иностраних послова Франк Валтер Штајнмајер су телефоном са својим руским колегама разговарали о Сирији. Тада је споразум већ био објављен.

    Кремљ је протумачио да су се Меркелова и председник Владимир Путин „договорили да појачају билатералне контакте“, чиме је једва прикрио да је Меркелова негодовала што је недовољно информисана.

    То се дешава када силе Запада не желе ни да се боре, нити да склапају договоре, пише у коментару.

    Америчка и европска „претња прстом“ мало је помогла људима у Алепу, што ће се запамтити заједно с крвопролићем и безобзирношћу Асадовог режима. Земље које су биле спремне и да се боре и да преговарају јачале су као прави играчи, указује Блумберг.

    Међутим, интереси тих играча нису савршено усклађени. Русија и Турска имају опречне интересе у Сирији. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је заклети непријатељ Асада, а Путин је његов савезник.

    За Ердогана је велики проблем енклава Курда у Сирији, за које он верује да дестабилизују стање у Турској.

    Путин је тихо подржао Курде, а Русија је инсистирала да учествују у свим преговорима о будућности Сирије.

    Пре годину дана, турска авијација је оборила руски ратни авион пошто је накратко упао у турски ваздушни простор близу границе, што је довело до конфронтације Путина и Ердогана, која је трајала док Путин није брзо и недвосмислено подржао турског лидера када је летос против нега покушан војни удар.

    Не постоји очигледно решење руско-турске разлике о Сирији, осим поделе те земље на „руску зону“ и „турску зону“, дуж линије од пре Првог светског рата тадашњег Ирана између Русије и Велике Британије, пише у коментару. Можда ствари крећу према таквом решењу, јер су Путин и Ердоган разговарали телефоном пре сваког великог покрета у Сирији. Ниједан од њих није осетио потребу да у то укључи земље Запада.

    Сада је јасно, пише на сајту Блумберга, да је Русија преговоре са САД о претходном примирју за Алеп искористила као параван за операције које су имале само један циљ – војну победу режима Башара ел Асада. Турско оклевање да им то каже требало би да више забрињава САД, али не и да их чуди. Турска је једина чланица Северноатлантског савеза, која се усудила да обује чизме и оде на терен у Сирији. Она има војну способност за освајање без помоћи САД. За то је руски пристанак важнији од одобрења савезника у НАТО-у.

    Ако се те две земље сада договоре о томе како да поступе са заједничком претњом – Исламске државе – оне ће бити у позицији да преговарају о послератном решењу са разним сиријским странама.

    Турској и Русији је потребна фер подела одговорности у борби против Исламске државе, ма колико то било тешко постићи. Турске снаге се активно боре против Исламске државе у непосредној близини Алепа, каже турска влада. То је осетљива област за Асадов режим, али, по свему судећи, тамошња активност Турске је у реду за Русију све док је турска војска изван Алепа.

    Русија у последње време није била активно ангажована против Исламске државе, већ је своју ватрену моћ концентрисала на Алеп. Чак је била приморана да повуче свој мали гарнизон из Палмире, места главне руске победе прослављене раније ове године, те су екстремисти поново преузели то историјско место.

    Одбијањем да преузму ризик на тлу, док подржавају најслабију страну у сукобу – побуњенике који су сада избачени из Алепа, и којима је потребно много помоћи Турске да би се борили на другим местима, САД су саме себе углавном отписале из Сирије. Свако, укључујући и савезнике, сада види узалудност ослањања на Вашингтон за помоћ или решења, пише у коментару.

    Хуманитарна криза у Алепу, војна победа Асадовог режима и постепен развој руско-турског односа у Сирији означавају велики пораз спољне политике САД. Она ће одјекивати широм Блиског истока и долазећој администрацији Доналда Трампа оставити тежак избор: да игра споредну улогу у региону или да покуша да затегне мишиће, спречавајући Русију и Турску у подели сфера утицаја, пише на крају коментара на сајту Блумберга, уз назнаку да текст нужно не одражава став уредништва и власника.

    БЕТА

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *