Бошко Обрадовић: Објављујем и крећем у рат са политичким прелетачевићима!

0

Отворено писмо Двери политичким прелетачима.

Да се одмах разумемо: није забрањено, ма колико било морално и политички спорно, мењати политичка уверења. Итекако је проблематично како неко може да пређе у потпуно супротну политичку опцију и почне да заговара неке сасвим различите идеје од оних за које се до тада залагао, али дозволимо да је то део понекад бесмисленог демократског поретка. Више је него јасно да иза оваквих политичких преумљења у већини случајева стоји голи лични интерес и ништа друго.

Међутим, апсолутно је неморално и недопустиво трговати мандатима освојеним на заједничкој изборној листи и продавати мандат другој политичкој опцији. Овоме дефинитивно мора да се стане на пут.

Српски покрет Двери учиниће све да најпре у својим редовима искорени ову политичку појаву, а потом ћемо иницирати измене изборног законодавства које ће и законски онемогућити политичку куповину мандата.

Наиме, можемо да разумемо да неко више не жели да буде члан Двери, да је из било ког разлога незадовољан и да жели да напусти нашу политичку организацију.

Можемо да разумемо и да неко не трпи дисциплину, не слаже се са одређеним одлукама руководећих органа Покрета и мисли да он зна више, боље, паметније. Али, не можемо и нећемо да прихватимо да када неко напусти Двери и прелети у другу политичку опцију – са собом понесе и мандат освојен на изборној листи Двери. Јер, то није његово лично власништво, ма колико му накарадни закон говорио да јесте.

Поштење политичког прелетача најлакше се проверава на том испиту да ли враћа или задржава мандат који је стекао учешћем на заједничкој изборној листи. Моралан и поштен човек не би узео оно што није његово, односно нешто што је заједничко власништво.

Незадовољан политичком опцијом којој је припадао, свако са елементарним кућним васпитањем вратио би мандат и отишао својим путем – у другу политичку опцију или апстиненцију. Таква одлука је за поштовање и ту нико не би могао ништа да приговори.

Међутим, у случају да политички прелетач тргује својим посланичким или одборничким мандатом, продаје га и препродаје другима – јасно је да ту није дошло ни до какве промене политичког размишљања или бриге за опште добро изнад страначког интереса, како то обично прелетачи тврде, већ је искључиво у питању морална поквареност и продаја вере за вечеру.

То је посебно изражено кад неко из опозиције прелази у странке власти или када његов глас одлучује о формирању владајуће већине. Све друго су празне приче за малу децу.

Да је политички прелетач сам изашао на изборе и под својим именом и презименом стекао свој одборнички или посланички мандат – ништа не би било спорно. Могао би са њим да ради шта год хоће. Али, да се мандат стекне на леђима организације која постоји 18 година и заједничког рада и труда хиљада људи који су уложили себе у једну принципијелну политику, а потом однесе као лично власништво – то неће моћи.

Да је то тако показали смо и на сопственом примеру. Када су председници општинских одбора две странке локалне власти (СНС у Дољевцу и СРС у Бајиној Башти), незадовољни својим страначким врхом и изневереним предизборним обећањима, желели да пређу у Двери – ми смо то прихватили само из разлога што су они напуштали власт и прелазили у опозицију (што је нешто сасвим друго), а као услов поставили смо им захтев да морају вратити одборничке мандате које су освојили на изборним листама других странака, што су они и учинили. Тако смо доказали да поштујемо своје политичке принципе и не учествујемо у куповини одборника и отимању туђих мандата.

Има овде и још једно битно питање. Двери имају укупно 72 своја одборника у 28 градова и општина у Србији. Свуда смо у опозицији. За нас нигде није било спорно разговарати са свим политичким опцијама о формирању локалне власти која би имала озбиљан програм и принципе којима би се руководила.

Такве своје програмске тачке за формирање нове власти износили смо у више наврата у разним општинама и градовима. Шта је за нас неприхвативо? Формирање власти без икаквог програма и принципа, гола подела партијског плена, феудализација јавних предузећа и установа и завршавање личних интереса одборника. Зато смо принципијелно остали у опозицији.

Као председник Српског покрета Двери тражим од др Радомира Ковачевића, бившег одборника Двери у скупштини београдске градске општине Врачар, и Јелене Ђорђевић, бившег одборника Двери у скупштини града Ниша, да врате украдене одборничке мандате.

Не улазимо у њихову жељу да политичку каријеру наставе у другим политичким организацијама, али са собом не могу понети мандате освојене на листи Двери. Без обзира на њихове трагикомичне изговоре зашто напуштају Двери – јасно је да је у питању куповина одборника од стране власти и да су се они продали за радна места и друге финансијске понуде.

Такође, тражим отете мандате назад и од Српске напредне странке и Јединствене Србије, и обавезујем се да ћемо ову ствар истерати на чистац. Или ћемо истребити ову политичку поквареност из наших редова или не треба да се бавимо политиком јер смо неспособни да заштитимо јавни интерес од себичних и корумпираних појединаца.

Ако дозволимо странкама власти да нас краду на изборима и да нам отимају мандате – онда политика у Србији губи сваки смисао. Зато позивам све саборце Двери, друге политичке организације и комплетну јавност да сви заједно устанемо против политичких прелетача и за сва времена спречимо сличне примере.

Објављујем рат политичким прелетачима и уверавам их да им неће бити нимало пријатно да изађу на улицу. Неће више бити могуће да се издаје и продаје политичко опредељење без последица.

Зашто ово радимо? Зато да више никоме никада не падне на памет да тргује изборном вољом грађана и решава личне интересе на штету заједничких. Томе ћемо стати на крај. Двери су повеле ову борбу и ово је само почетак повратка морала у политику.

Аутор је председник Српског покрета Двери

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*