„Božanski vetar“-između divljenja i prezira!

Blizu četiri hiljade japanskih pilota dalo je život za svoju domovinu u samoubilačkim napadima na američke, britanske i australijske brodove u Tihom okeanu. U Japanu se poslednjih godina razbuktala debata o tome kakvi ljudi su bili kamikaze-piloti i kakav je bio efekat njihovih napada.

3

Istoriju delom oblikuju nagli, dramatični događaji, poput revolucija i ratova, a delom spori i postepeni procesi poput akumulacije znanja i inovacija ili izgradnje kulturnog identiteta. Međutim, i važni prevrati i kolosalne bitke neretko imaju početke u skromnim, gotovo neprimetnim događajima – u pojavi novog koncepta u malo poznatoj knjizi, u razgovoru istomišljenika u kafani ili stisku ruke pregovarača u hotelu.

Ideja o tome da se nepovoljni tok rata može preokrenuti ako se stotine pilota žrtvuju tako što će svojim avionima udariti u neprijateljske brodove u početku je bila samo to – eksentrična ideja u glavi kapetana Motoharu Okamure, iskusnog test-pilota i komandanta vazduhoplovne baze u Tokiju, koji je ispravno naslutio da će se za samožrtvovanje prijaviti mnoštvo dobrovoljaca, ukoliko više strukture prihvate njegov predlog.

Božanski vetar za spas nacije

Nekoliko meseci kasnije, regrutovani su prvi piloti koju je svoju hrabrost i odanost trebalo da dokažu caru i otadžbini čeonim poniranjem u smrt. U 13. veku, u dva navrata, tajfuni su uništili ogromne flote mongolskih osvajača nadomak obale Japan, poštedivši ga dugog ropstva, što su branioci protumačili kao božju intervenciju. Pošto je sedam vekova kasnije Japanu ponovo zapretila opasnost od invazije, a u pilote dobrovoljce polagana nada da će svojim delovanjem, slično pomenutim tajfunima, naglo promeniti tok rata, njihova formacija je nazvana „Jedinica za specijalne napade Božanski vetar“.85413-adapt-768-1Letači tog odreda, sada i sami širom sveta poznati kao „kamikaze“, što je jedno od dva moguća čitanja japanskih ideograma koji znače „božanski vetar“, na put bez povratka polazili su nakon molitve za porodicu i državu i nakon ispijanja čaše ljutog sakea. Nosili su pojaseve koje su im isplele majke i kabine ukrašavali lutkama koje su predstavljale porodicu a koje su im sašile sestre ili učenice u školama širom Japana kako ih na poslednjem putovanju ne bi zahvatio strašan osećaj hladne samoće.

Kamikaze između levice i desnice

U Sjedinjenim Državama tokom rata, oni su opisivani kao fanatici ispranog mozga koji potcenjuju i preziru život ili kao očajnici koji uzalud pokušavaju da odlože neminovni kraj. Bili su objekt mržnje, ali i pritajenog poštovanja, jer svestan pohod u smrt, želeli to da priznamo ili ne, uz zgražavanje izaziva i divljenje, jer podrazumeva pokoravanje najjačeg od svih strahova.

Sa određene vremenske distance nakon rata o njima se u Americi najčešće govorilo kao o potrošnoj robi i oruđu kojim je manipulisao totalitarni, militaristički režim, odnosno, kao o lutkama čije su konce pokretali beskrupulozni moćnici.

U samom Japanu, tokom borbi kamikaze, piloti su slavljeni kao neustrašivi heroji koji su na oltar božanskog cara i domovine bez oklevanja položili ono najvrednije što imaju – bili su simbol duševne čistote japanskog ratnika i dokaz superiornosti japanskog duha nad kukavičkim neprijateljom. I danas među desničarima u Japanu se naglašavaju njihova hrabrost, patriotizam i odanost caru, te o njima govori kao o nesebičnim i nepokolebljivim velikanima.kamikaze-squad-1024x566Uz taj pompezan i idealizovan prikaz koji serviraju nacionalisti, u japanskom društvu kroz knjige, izložbe i filmove nastavlja da tinja kult tih boraca kao tragičnih junaka – kamikaze piloti i danas uživaju blagu naklonost i saosećanje puno građana kao obični ljudi kojima je dat neobičan i surov zadatak, koji su bili otrgnuti iz svojih porodica i škola i sasečeni u cvetu mladosti a da nikada nisu upoznali radost ljubavi, braka i roditeljstva.

Izraz sentimenta koji u žrtvi za otadžbinu i cara vidi neku vrstu uzvišene tragedije i razlog za ponos je i pokušaj u 2014. godini da se oproštajna pisma mladih pilota kamikaza registruju kao svetska kulturna baština, što je naišlo na veliko protivljenje u Kini i Južnoj Koreji koje su najviše propatile pod japanskom okupacijom.

Pokretači te inicijative bili su kuratori „Muzeja kamikaza i mira“ u mestu Ćiran na ostrvu Kjušu, odakle su na put bez povratka poletali mladi regruti, i lokalne vlasti prefekture Kagošima u kojoj se to mesto nalazi. Njihova motivacija, verovatno, nije bila čisto ideološka – sve što nosi ime svetske baštine predstavlja izuzetno snažan magnet za japanske turiste, pa se od registracije mogao očekivati i veliki ekonomski dobitak za muzej i gradić u kome se nalazi.In this July 17, 2015 photo, a visitor looks at photos of deceased pilots of the Imperial Japanese Army in the World War II at Chiran Peace Museum in Chiran in Kagoshima Prefecture, south west of Japan. As young army pilots took off on suicide-attack missions in the closing days of World War II, the schoolgirls in this southwestern Japanese town waved handkerchiefs and branches of pink blossoms. Chiran served as the takeoff spot for 439 pilots on suicide-attack missions, many of them also teenagers. Japan surrendered four months later. (AP Photo/Yuri Kageyama)Međutim, činjenica da je ta inicijativa potekla upravo nakon otprilike godinu dana od dolaska na vlast kabineta premijera Šinzo Abea, nacionaliste koji je sklon minimiziranju odgovornosti ratnog režima, nije promakla mnogim japanskim intelektualcima, naročito, onima koji naginju ka levici i kamikaze doživljavaju kao više ili manje ideološki zadojene mladiće koji su bili instrumenti u rukama brutalnog državnog aparata koji se nije libio da za svoje megalomanske ciljeve žrtvuje i poslednjeg građanina.

U kontekstu oživljavanja nacionalizma i borbe protiv njega, u Japanu su tako u žižu javnosti dospeli i davno preminuli piloti kamikaze, pa poslednjih godina bukti debata o smislu i karakteru njihovih dela, a samim tim i o tome kakvi su oni bili ljudi – da li časni i hvale vredni junaci, prave ljudske gromade visoke društvene svesti i velike građanske i ratničke vrline, obični mladići koji su protivno svojoj želji nevini gurnuti u smrt i pri tom, kako i dolikuje vojnicima na braniku otadžbine, dali sve od sebe ili, pak, ideološki opijeni i stoga slepi instrumenti militarizma i šovinizma.

U skladu sa odgovorom na ta pitanja variraju i emocije prema njima: od glasnog divljenja i obožavanja na krajnjoj desnici, preko saosećanja, žaljenja i poštovanja među običnim građanstvom, do potpunog odricanja, pa i prezira na intelektualnoj levici.

Izjave preživelih članova jedinica kamikaza, koji su danas među nama samo zato što su ih vremenske prilike ili kraj rata sprečili da poginu, o tome kako su se osećali razočarano kada im je saopšteno da zbog kapitulacije neće moći da ovenčaju svoj do tada kratki život trijumfom duha i vrline nad strahom i o tome kako su se osećali kao izdajice u odnosu na svoje preminule drugove, takođe su izazvale različite reakcije – od pohvala za predanost i lojalnost, preko nemog klimanja u znak razumevanja, do ironičnih komentara o snazi ideološke propagande za vreme rata.kamikaze-pilot-tying-on-the-honorary-ribbonsNadmudrivanje između desnice i sve slabije levice naročito je vidno kada su u pitanju oproštajna i druga pisma poginulih kamikaze pilota. Tako na citate redova koji odišu vatrenim patriotizmom i veličaju lepote japanske zemlje i duhovnosti i na isticanje zakletvi caru i otadžbini koji dolaze s desna, kritičari s leva odgovaraju ukazivanjem na to da su pisma pre slanja porodicama bila davana na uvid cenzorima i na to da je većina mladića u njima izražavala zabrinutost za budućnost svoje porodice i zavičaja i svoju neizbežnu smrt videlo kao zalog za njihovu odbranu, a ne kao žrtvovanje za državu i cara.

Oni navode svedočenja o prebijanju tokom obuke koja su negativno uticala na moral pilota, kao i prisilu nad onima koji su se vratili u bazu neobavljenog zadatka. U nastojanju da potkopaju mit o kamikazama kao neustrašivim i nepokolebljivim junacima koji su rado išli u smrt, oni čak ističu izveštaje da su se putem radio veze u poslednjim sekundama pred udar aviona iz njihovih kabina, više nego povik „Živeo car!“, mogli čuti krici užasa, plač i dozivanje majki.

Neefikasna taktika?

Oštrica kritike protiv jačanja kulta kamikaza danas nije samo usmerena na intelektualno i moralno tumačenje njihove motivacije, već zalazi i u vojna pitanja kao što su materijalni i strateški efekat samoubilačkih napada i efikasnost te taktike u odnosu na druge vrste borbe. Japanski kritičari danas tvrde da je ukupna uspešnost ovih jedinica, od otpočinjanja samoubilačkih akcija do kapitulacije, iznosila samo 11 procenata, dok su bombarderi u nekim svojim akcijama beležili više od 30 odsto pogodaka, te da je stoga žrtvovanje ljudi u napadima kamikaza bilo potpuno besmisleno i neopravdano.WAR & CONFLICT BOOK ERA: WORLD WAR II/NAVYMeđutim, napad koji se tradicionalno uzima za prvu zvanično potvrđenu akciju japanskih pilota-samoubica bio je daleko uspešniji nego što bi moglo da se nasluti na osnovu pomenutog proseka. U njemu je odeljenje sastavljeno od pet letelica uspelo da pogodi četiri američka broda koja su učestvovala u operaciji povraćaja Filipina, koje je general Daglas Mekartur sa svojim trupama napustio početkom 1942. prilikom nezadrživog japanskog prodora u južni Pacifik. Naime, prva jedinica kamikaza oformljena je pod palicom vice-admirala Takiđiro Onjišija, komandanta Prve vazdušno-pomorske flote bazirane upravo na Filipinima.

onishi_takijiroSam Onjiši u početku se s oprezom odnosio prema ideji o žrtvovanju ljudi, ali je zbog sve teže situacije na bojištu promenio stav i prihvatio zahteve za formiranje odreda za samoubilačke napade koji su dolazili od oficira nižeg ranga, koji su u tome videli i priliku za herojsku smrt dostojnu Puta samuraja.

Šaljući prve pilote u sigurnu pogibiju, Onjiši im je rekao da će njihov plemenit duh nastaviti da čuva domovinu od propasti, čak iako ona doživi poraz u ratu. Oni su pošli su u lov na protivnika u blizini ostrva Leite početkom treće nedelje oktobra 1944. godine u aparatima „Micubiši zero“, koji su pod trbuhom nosili bombu od 250 kilograma.

Nekoliko prvih naleta prošlo je bez dejstva po neprijatelju zbog lošeg vremena, ali je onda 25. oktobra jedno odeljenje uspelo da pronađe mete i uništi „Sent Lo“, eskortni nosač nosivosti oko sedam i po tona, te ošteti još tri broda. To je prva dokumentovana organizovana akcija i prvi veliki uspeh „Jedinice za specijalne napade Božanski vetar“, mada pojedini istoričari veruju da su samoubilački napadi japanskih pilota, bar individualno i nezvanično, počeli i ranije.

Po savremenim japanskim kritičarima, razlog za to što kamikaze piloti nisu uspevali da potope veće i bolje oklopljene brodove bio je ne samo relativno mali broj direktnih pogodaka, već i to što su njihovi avioni zapravo udarali manjom brzinom i samim tim manjom snagom nego bombe bačene s velike visine, pa šteta koju su pričinjavali često nije bila fatalna po takva plovila.

Dalje, efikasnost kamikaza tokom vremena osetno je umanjilo uvođenje razarača opremljenih radarima i sistema za usklađivanje protivavionske paljbe s više brodova, kao i poboljšanje nišanskih sprava za protiv-avionske mitraljeze i topove. Takođe, Amerikanci su usavršili tehnička rešenja za umanjivanje štete od napada i unapredili logističku mrežu za opravke.

S približavanjem američkih snaga Japanu bilo je i sve manje vremena za obuku novih letačkih kadrova, pa su obrušavanja na američko brodovlje davala sve manje rezultata i zbog toga što su palice japanskih letelica u svojim rukama sve češće držali početnici.

Mada pomenute kritike vezane za efikasnost kamikaza nisu sasvim bez osnova, one ne uzimaju u obzir dva važna elementa – velike gubitke u ljudstvu i psihološki efekat – strah i zamor koji su samoubilački napadi japanskih pilota prouzrokovali kod američkih mornara. Iako, kada se sve sabere i oduzme, kamikaze nisu uspele da zaustave američku ofanzivu i spreče predaju japanske države, pa čak ni potope neke od najubojitijih neprijateljskih platformi, njihovi pogoci redovno su uzimali danak od nekoliko desetina mrtvih i povređenih, pri čemu su ranjeni često bili bespovratno udaljeni iz borbe jer su zadobijalli strašne opekotine od vatrenih stihija prouzrokovanih paljenjem brodskog i avionskog goriva i eksplozijom municije._73205991_kamikaze-attackU nekoliko navrata udari kamikaza odneli su i po više stotina života – najvišu cenu platio je nosač aviona „Banker Hil“ koji su pogodila dve japanske letelice, odnevši skoro 400 života. Akcije kamikaza ukupno su usmrtile oko 4.900 američkih mornara i još otprilike toliko ranile.

Mnogi američki vojnici svedočili su o dubokom strahu i neizvesnosti koju su osećali kada bi se oglasila sirena za uzbunu i začuo zlokobni zvuk obrušavanja aviona. Vojni istoričari u svojim knjigama navode i brojne primere paničnog reagovanja pri napadu kamikaza, pa i pri samom nagoveštaju o mogućnosti njihovog nailaska, poput nerezonskog korištenja velikih količina municije, samopovređivanja ili skakanja u vodu u strahu od lančanih eksplozija, koje se znalo završiti i krvavim pirom ajkula.

Takođe, osim potapanja blizu 50 savezničkih brodova kao što su razarači, minopolagači i transportni brodovi, kamikaze su i oštetile više od 300 plovila od kojih su neka, uprkos tome što su ostala na površini, kasnije morala biti odvučena u staro gvožđe.

Štaviše, iako je nakon velikog početnog uspeha kod Lejtea, gde su kamikaze imale na svojoj strani faktor iznenađenja i kopnenu masu u zaleđu koja ih je činila težim za otkrivanje radarom, njihova uspešnost opala, američka komanda je posle bitke za Okinavu ocenila da je, kada se uračunaju i slučajevi u kojima japanski avioni nisu udarili u američke brodove ali su im padom u neposrednoj blizini ipak naneli štetu, procenat uspešnosti kamikaza bio četiri puta veći od procenta uspešnosti bombi i torpeda kojima su u konvencionalnim napadima Japanci gađali američko brodovlje.5571cb723e6f0663654e959bfba4668cAko se uzme u obzir da je japanska komanda sa bojišta imala još pozitivnije, mada nerealne procene štete pričinjene neprijatelju, postaje jasno zašto ona nije odustajala od primene taktike samoubilačkih napada iako je ona, na zgražavanje dela oficirskog kadra, brzo gutala japanske avione i pilote.

Iluziju o pobedi nad ekonomski nadomoćnim ali, navodno, duhovno inferironim neprijateljom koju će doneti nesalomivi duh čistokrvne japanske rase skršilo je obraćanje „živog boga“ cara Hirohita narodu preko radija 15. avgusta 1945. u kojem ga je pozvao da „podnese nepodnošljivo i izdrži neizdrživo“ – reči koje su značile za Japance nezamislivu predaju.

Ipak, mnogo japanskih oficira nije uslišilo taj poziv. Njihov svet vojničke slave, osvajanja i avanture, sve ono čemu su posvetili život – ciljevi poput proterivanja Zapadnih sila iz Pacifika i japanska dominacija Azije – bilo je srušeno do temelja. Gušili su ih sramota poraza i neizbežno pitanje odgovornosti.

Dan nakon javnog obraćanja cara vice-admiral Onjiši, najviši komandant mornaričkih kamikaza i njihov patron je, u skladu sa samurajskom tradicijom, izvršio ritualno samoubistvo rasporivši sebi trbuh mačem. U oproštajnom pismu naveo je da svoj život nudi dušama pilota koje je poslao u smrt i njihovim porodicama. Da bi iskajao greh i pokazao da mu je iskreno žao poginulih mladića, odbio je pomoć sekundanta, čija je funkcija da izvršiocu samoubistva, nakon što je zarinuo mač u utrobu, odrubi glavu kako bi mu prekratio muke. Usled toga umirao je čitavih 15 sati. I kapetan Okamura, koji je prvi javno predložio formiranje odreda kamikaza, presudio je sebi metkom tri godine po završetku rata.

Heroji, fanatici ili izmanipulisana deca?

Prve kamikaze bili su zreli piloti u tridesetim godinama života, ali kako je rat odmicao, u borbu je uvođeno sve više mladića i starosna granica za učešće u borbi spuštana, tako da su pri kraju rata u kabinama lovaca, bombardera i aviona-bombi sedeli maloletnici. Prosečno, najveći broj pilota jedinica za specijalne napade imalo je između 20 i 23 godine.

U njihovim pismima moguće je naći nacionalističke tirade, oduševljenje prilikom da se mrskom neprijatelju zada težak udarac, pa i ushićenje zbog mogućnosti da se ostvari veličanstvena (lepa i herojska) smrt i tako ispuni sveta dužnost prema caru.imageNeki od njih hladno govore o svojoj usredsređenosti na poslednji zadatak, u skladu sa drevnom samurajskom tradicijom koja je naglašavala pribranost u susret smrti, ali i u skladu sa priručnikom za obuku kamikaza koji je tražio da nadvladaju svaku misao o životu i smrti kako bi se u potpunosti posvetili usavršavanju svojih veština i eliminaciji neprijatelja.

Crnim mastilom istkane stupce oproštajnih poruka, međutim, često ispunjavaju suzama zalivena izvinjenja roditeljima što ih sin ostavlja i neće o njima brinuti pod njihove stare dane. Tu su i u žal uvijene molbe za oprost nemara i lenjosti iz prošlosti, tihim očajem prožeta kajanja za propuštenim prilikama da se uzvrati pažnja ili ostvari ljubav, trezveni i topli pozivi sestrama i devojkama da ne tuguju i život nastave neopterećene.


Žrtvovani za propalu stvar

S pomenutim gledanjima prepliće se i sukobljava mišljenje da su oni bili zavedeni, zloupotrebljeni mladići koji su na monstruozan način žrtvovani za propalu stvar i interese fašističke klike, te da su pokušaji da se oni prikažu kao uzor kome treba težiti ili tragični heroji sa kojima treba saosećati opasni, jer predstavljaju deo diskursa i smišljene koreografije koju diktira desničarska vlada Liberalno-demokratske partije da bi potpirila nacionalizam i državu vratila na put sumanutog militarizma.

Napadi kamikaza relativno neefikasni

Kada su u veliku bitku za Okinavu u aprilu 1945. Sjedinjene Države uputile 16 nosača aviona i još oko 300 drugih plovila, među kojima i 28 takozvanih „eskortnih nosača“, napadi kamikaza pokazali su se relativno neefikasnim i nedovoljnim da zaustave prodor te armade, teško bombardovanje ostrva i iskrcavanje američkih vojnika. Glavne mete kamikaza bili su nosači aviona deplasmana između 20 i 40 hiljada tona, ali oni nisu uspeli da potope nijedan od tih giganata, kao ni krstarice i bojne brodove.

1209339458Za desetak meseci, koliko je ukupno trajala primena kamikaze taktike, njen najveći uspeh bilo je potapanje tri eskortna nosača. Ta vrsta plovila, međutim, bila je više nego upola manja i slabije oklopljena od pravih, teških nosača koji su okosnica borbenih grupa – eskortni nosači bili su proizvođeni brzo i masovno, od njih se nije očekivalo da dugo potraju i nemilosrdno su rabljeni, zbog čega su ih američki vojnici u šali nazivali „nedeljni-nosači“ ili „džip-nosači“.

Ponosni samuraji i dobra deca bez izbora ili fanatici ispranog mozga?

Na požutelim stranicama sa brigom za budućnost porodice i zavičaja se prepliću razmišljanja o političkoj situaciji u svetu, filozofiji i umetnosti, teku sećanja izmešana s pragmatičnim instrukcijamao tome šta kome reći ili ostaviti, pomaljaju se neispunjeni dečački snovi i promiču imena. A sapeti između cenzorisanih redova valjaju se strahovi i slutnje. Sva prošlost u sažeta u zamah četkice, sva budućnost na vrhu pera.

tumblr_m06j0o8xsa1qj8evso1_500I ostaje večno pitanje – da li su bili ponosni samuraji, dobra deca koja nisu imala izbora ili fanatici ispranog mozga. Možda od svega pomalo.

Kamikaze piloti nisu zaustavili pohod neprijatelja, ni sprečili poraz. Oni su, međutim, svom narodu ostavili još jednu legendu i u istoriju ratovanja upisali novu stranicu, koja verovatno, bar po obimu ako ne i po sadržaju, nikada neće biti iskopirana

Na njihovoj žrtvi trebala je da stoji sloboda japanskog naroda, ali je žestok otpor koji su pružili, skupa sa samoubilačkim jurišima pešadinaca na Ivo Đimi i ostrvima južnog Pacifika, uverio Amerikance da bi ih eventualno iskrcavanje na glavna japanska ostrva koštalo nezamislivo skupo i da u obzir definitivno treba uzeti i drugačije rešenje.1a5b053ca5fe777b1ba8b527feae4446

Uostalom, Japanci su još uvek imali više od 9.000 aviona, od kojih je oko 5.000 trebalo da bude iskorišteno za samoubilačke napade u slučaju da neprijatelj pokuša da kroči nogom na Kjušu, ostrvo gde je po predanju sa neba na zemlju sišao božanski predak japanske carske loze. Tako su, kao alternativa invaziji, za okončanje rata u Pacifiku upotrebljene dve bombe kakve svet do tada nije video.

Ilja MUSULIN, RTS Tokijo

3 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

*