Брамерц се жалио на ослобађајућу пресуду Шешељу

0

Тужилаштво Хашког трибунала поднело је жалбу на пресуду Војиславу Шешељу којом је ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.

Тужилаштво у жалбеном поднеску детаљно указује на, како је навело, пропусте већине чланова из првостепеног судског већа које је изрекло Шешељу ослобађајућу пресуду крајем марта ове године и предлаже Жалбеном већу Трибунала да га прогласи кривим и осуди.

Као алтернативу преиначењу ослобађајуће пресуде у осуђујућу, тужилаштво је Жалбеном већу предложило да наложи понављање суђења.

У жалби, која је написана на 100 страна уз додатне анексе, тужилаштво истиче да је првостепено веће судије Жан Клода Антоанетија погрешно утврдило чињенично стање, јер није закључило да Шешељеви говори представљају физичко извршење прогона, депортације и присилног премештања.

То је, како је навело тужлаштво, детаљно објашњено у жалби.

Тужилаштво сматра да првостепено веће није донело исправну одлуку, јер није дало ваљане разлоге за своје закључке, није уважило аргументе и доказе тужилаштва, и зато јер је погрешно ценило чињенично стање утврђено током суђења.

Интервенција Жалбеног већа је, како се наводи, у овом случају неопходна ради „интереса правде, интереса жртава, међународне заједнице и наслеђа Хашког трибунала“.

Образлажући предлог да се првостепена пресуда преиначи у осуђујући, тужилаштво сматра да Жалбено веће треба да усвоји доказе тужилаштва и Шешеља осуди за злочине против човечности, затим за заједнички злочиначки подухват ка Хрватској и Босни и Херцеговини јер сматра да је Шешељ допринео том подухвату регрутујући заједно за својом странком добровољце за ратиште.

Тужилаштво у жалби тврди да је Шешељ делио злочиначку намеру са осталим члановима заједничног злочиначког подухвата, посебно са Милошевићем, Караџићем, Станишићем, Симатовићем, Арканом, Кадијевићем, Хаџићем и Младићем, те да за то има довољно доказа у списима предмета.

У поднеску се даље наводи да би Жалбено веће требало да закључи да је Шешељ кривично одговоран и за подстицање, помагање и подржавање прогона, убистава, тортуру, окрутно поступање, депоратције, насилно премештање и пљачкање јавне и приватне својине.

Уколико пак Жалбено веће заузме став да анализа целог првостепеног поступка кроз списе предмета, а без непосредног саслушања сведока, неће бити довољна да омогући да се оптужени прогласи кривим и осуди, онда треба да наложи понављање суђења, навело тужилаштво у жалбеном поднеску.

Судско веће Хашког трибунала са судијом Жан Клодом Антоанетијем на челу изрекло је 31. марта ослобађајућу пресуду лидеру Српске радикалне странке по свих девет тачака оптужнице, која га терети да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и протеривање Хрвата из Војводине.

Већина чланова већа (судије Антоанети и Мандаје Нијанг) уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице.

Латанцијева је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.

Тужилаштво је иначе тражило да се Шешељ осуди на казну од 28 година затвора.

РТС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*