„Бранићу Србију и кад будем мртва!“

0

БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА

И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол’ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да се стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија то су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде
ал’ Србију никад то је све што имам!
Ни огњишта гробља ни дедове моје
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Песникиња, Љиљана Жикић Карађорђевић погинула је 1. априла 1999. у Пећи као србски добровољац. Успомену на Љиљану чува шесторо њене деце.

У листу Свет од 26. априла 1999, објављена је ова њена песма, речи родољубља, „Бранићу Србију и када будем мртва“.

Извор: ФБ страница Србско царство учи из прошлости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*