Branislav Gulan: Nestajanje Srbije

0

U Srbiji nisu zapostavljena samo sela, nego celo njeno ruralno područje. U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je osoba koja bi trebalo da ima život dostojan čoveka. Da društvo zna šta će sa selom, imalo bi valjanu, realnu strategiju, odnosno akcioni plan. Međutim, sve dosadašnje vlade kao da nisu razumele potrebu za opstanak sela. U strategijama su bili netačni, nerealni i neostvarivi programi i želje. To je pokazala i njihova realizacija. Umesto planiranog fizičkog rasta agrarne proizvodnje u prošloj godini od devet odsto, imali smo pad od osam odsto! To su bila samo neostvariva obećanja za 631.000 seljačkih gazdinstava. Stočarstvom se bavi njih oko 330.000, koji imaju u stajama oko 436.000 krava. Kreatori agrarne politike kao da su zaboravili da se ruralni razvoj ne odnosi samo na poljoprivredu, već i na sociokulturni razvoj sela i zaštitu životne sredine.

Na selo se gledalo iz kabineta, bez realnih terenskih istraživanja. Seljaka jednom ubeđuju da „baci što više đubriva”, drugi put da izvrši komasaciju, zatim da sadi ovu ili onu sortu. Država seljaku treba da pomaže kontinuirano. Problemi moraju sistemski da se reše, a uredbama samo da se „gasi požar”. Agrarom i selima u Srbiji bavi se više od 25 institucija, ali i pored niza obećanja o boljitku, selu je sve teže, a svako četvrto nestaje!

Za pola veka na prostorima nekadašnje SFRJ iz sela u gradove je prešlo osam miliona ljudi! U Evropi je za takav proces trebalo oko 120 godina. Tako su se stari iz sela gotovo neprimetno preselili u gradove: nekad mladi doseljenici sa sela sada su ostareli penzioneri po gradovima. Drugim rečima, potpuno je normalno da se broj, razmeštaj i struktura seoskih naselja prilagode savremenim uslovima organizacije privrede i društva, što podrazumeva i gašenje i dislociranje naseobina nastalih u otomansko vreme po principu „uteći u što veći krš i zabit” radi opstanka.

Nažalost, proizlazi da je poslednji ozbiljan prostorni planer u Srbiji bio knez Miloš, jer se još od tog vremena do danas gašenje ili premeštanje sela doživljava kao najveći udarac na „tradiciju”. Tako se i dolazi do same suštine demografskog problema odsečenosti sela od gradova. Za spasavanje sela i Srbije potrebna je reindustrijalizacija i kombinovanje tradicionalnog i modernog. No, bitka za sela već je izgubljena i sad je potrebno voditi borbu za opstanak varošica koje nestaju! Jer, u Srbiji godišnje umre čak 40.000 žitelja više nego što se rodi.

Šta nas očekuje u budućnosti? U svetu danas oko 50 odsto ukupnog broja stanovnika živi na selu. U Srbiji, u ruralnim područjima se nalazi više od 40 odsto žitelja. U uslovima današnje civilizacije, kod nas i u svetu, bio bi ogroman rizik ako bi se stanovništvo koncentrisalo samo u gradovima. A to je slučaj danas u Srbiji, gde nam trećina stanovništva živi u Beogradu i okolini, pa je potrebno zaustaviti takav proces.

Rezultati popisa u Srbiji:

7.163.034 stanovnika, 2.487,886 domaćinstava.

Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto).

Od 4.709 naselja – sela, 1.200 je u fazi nestajanja, u 1.034 je manje od po 100 žitelja.

Stanje u selima:

* U 550 je manje od po 50 stanovnika.

* U 86 odsto naselja smanjuje se broj žitelja.

* Oko 50 naselja je prazno, dok još 85 ima manje od po deset stanovnika.

* U seoskim naseljima ima 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi.

U 500 sela ne postoji asfaltni put ni veza sa svetom, u 400 sela nema prodavnice, poštu nema oko 2.000 sela, u 2.140 nema ambulante!

* Više od 200 sela su bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina.

Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivrednih površina. Od toga su 4.224.000 hektara obradive površine. Prema popisu, obrađuje se 3.355.859 hektara. Znatan deo njiva, oko 860.000 hektara, u parlogu je. Prosečna veličina poseda po domaćinstvu iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji iznosi oko 35 odsto (u svetu je to više od 60 odsto).

U Srbiji se uzgaja oko 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i postoji 673.651 pčelinje društvo. Gazdinstva poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Mehanizacija je stara oko dve i po decenije.

Vodni režim je povoljan, ali neiskorišćen. Navodnjava se do tri odsto ili do 100.000 hektara. U svetu se navodnjava 17 odsto površina.

* Osigurava se samo osam odsto površina i imanja.

* U penzioni fond uplaćuje 155.720 poljoprivrednika. Prosečna penzija je 10.800 dinara.

Član Odbora za selo SANU

Izvor: Politika

POSTAVI ODGOVOR

*