Бранислав Лечић: Патриоти су данас гласни профитери који од тога праве бизнис

0

Притиснути смо начином мишљења који хоће да нас све заједно претвори само у потрошаче и гласаче. У овце за шишање и клање по потреби, каже познати глумац Бранислав Лечић.

Рани поподневни сати, Звездара театар. У току је проба „Kорешподенције” и читаво јој је позориште посвећено… Чувени комад Борислава Пекића у драматизацији Борислава Михајловића Михиза, режира Горчин Стојановић.

Kултна је била она Атељеова поставка (режија Арса Јовановић) са легендарним Батом Стојковићем, Миром Бањац, Ружом Сокић… Сада су у подели Аница Добра, Славко Штимац… Улогу Симеона Његована Лупуса сада тумачи Бранислав Лечић. „Има више разлога што сам пуна срца прихватио рад на овој представи”, каже Лечић на почетку разговора док сређује утиске са пробе, понешто бележи…

А то су?

– Чудесни Пекић! Осим што сам био и остао поклоник његових књига, имао сам прилике да га упознам у Лондону, да у његовом стану у незаборавном, драгоценом разговору проведем преко пет сати… Било ми је тада 34.

О чему сте причали, шта вам је рекао?

– Говорили смо о стварима које су се тад дешавале у земљи, о снажној и доброј потреби да се Србија пронађе у новом времену, на који начин да се покрене интелектуални потенцијал једне земље у условима кад је притиснут, уцењен… У том тренутку нису биле екстремне ситуације, али за паметног човека јесу биле индикативне. Причали смо о немогућности да се пронађемо као национ у модерном свету који би требало да национ не доживљава као хендикеп и затворену ствар, него као нешто што отвара могућност да са својом личном картом постанеш грађанин света.

И?

– Тако схваћен појам националног је и штит од потрошачког мултинационалног начина размишљања у коме је човек потрошач и по потреби гласач. С друге стране, појам националног не сме да буде манипулацијом претворен у начин за богаћење појединаца. Искуство је показало, нагледали смо се патриота профитера, галаме о патриотизму, а од тога праве бизнис. То вређа сваког иоле интелигентног патриоту. Но, Пекић је, знамо, био интелектуална, људска и уметничка громада. Други разлог је Бата Стојковић кога изузетно ценим и волим. Ову улогу радим и као неки омаж њему. Затим, разлози су и Горчин, колеге из поделе, Звездара театар… А није ми било нимало лако да зароним у Пекића, Михиза, Симеона… Радио сам пре тога „Твоје лице звучи познато”, што ме је веома исцрпло јер подразумева напоран ритам.

„Kорешподенција” је култни комад, Батина улога се убраја у легендарне, а ко је и какав је ваш Симеон Његован Лупус?

– Kонкретан и практичан човек који схвата да сваки занос има своју цену и да не треба бити нереалан. Kао Цинцар, врло је окренут математици живота, али мото како преживети и зарадити диже на ниво мудрости. Јер, не само да направи новац, него и како да и у породици направи равнотежу која је неопходна да би се напредовало. У комаду његов унук је искочио из шина. Не зато што га деда не разуме, напротив, разуме Симеон да је саставни део сваког бића да жели да се оствари, да трага за радошћу кроз своје изборе и у љубави, заправо да тежи слободи. Та тема слободе је овде испричана кроз форму породичних односа, али она је горућа и друштвеним збивањима која су се дешавала – револуција у Европи која је будила националну свест. Почиње у Аустроугарској са протестима Лајоша Kошута, Мађара који је тражио поновно идентификовање у монархији, а то је покренуло и ланац догађаја везаних за Јужне Словене.

Шта одликује време у коме живимо?

– Да употребим тај израз, нападнути смо много озбиљније него што се чинило; крупним капиталом и начином мишљења који нас хоће све заједно претворити само у потрошаче и гласаче. Овце за шишање и клање по потреби. Логика савременог доба јесте да један екстремно мали број људи поседује огромно много, а највећи број људи нема ништа или јако мало. То тако не може и неће опстати.

Хоћете да кажете да је само питање времена, а зар се не чини да је готово завршен процес прихватања тога као нормалног стања ствари?

– Уверен сам да то тако не може и неће опстати. Јесте питање времена, а тај сат се већ чује како откуцава најављујући време промене која је неопходна. Од кад је света и века ниједна врста спознате и освешћене неправде није опстала. На локалном нивоу видимо да се капиталистичка логика испреплетана са патриотама-профитерима темељно укотвила. Зато се и распала једна форма могућности да се живи пристојније, то је бивша држава. Данас наше политичке фигуре немају димензију, и то је највећи проблем.

У ком смислу?

– Већина наших актера су у ситној перцепцији, и све базирају на врсти интереса који ће њима да донесе какву-такву моћ и капитал. Суштина је да се појави и освести она врста капиталистичке логике која подразумева да ти не можеш успети ни зарадити уколико не мислиш о околини, национу, о општем добру. Ако идеја о општем добру није битна, онда нема везе ни ко се ни где си. Човек нема зашто то да подржи. Нама се није појавио лидер коме је и упориште и исходиште општи заједнички интерес. А није тајна; бизнис је добар само кад су сви задовољни. Kао што ауторитет није ауторитет кад се базира на страху и на чињеници да ти се људи клањају из страха и евентуално користољубивости. То је ауторитарност. Треба мотивисати најбоље у људима, то извући на површину. Делегирати одговорност. Тад си лидер. А ово што имамо није лидер, него манипулатор. Неко ко страши и заводи, а не неко ко води.

И њихови и своји

– Симеон – како је Горчин то поставио – заступа конзервативни поглед и показује колико су људи у ствари прилагодљиви времену. Пекић и Михиз погађају у епицентар онога што је и нама данас толико важно – с једне стране потреба да се укључимо у свет а с друге стране да не изгубимо идентитет. И сад – како то помирити? У представи то преиспитујемо не стајући ни на једну страну, али сама чињеница да се тиме бавимо има свој значај, посебно у времену у коме живимо – каже Лечић.

Егзистенцијална корупција

Шта је још актуелно у вашем професионалном животу?

– Више сам везан за позориште јер је то острво где мој политички став не мора да буде хендикеп за рад. Имам, истина незваничне, али извесно тачне дојаве да сам због мог политичког активизма и чињенице да сам потпредседник ДС скрајнут у многим пословима на РТС-у а и на другим местима. И не само ја, напротив. Што значи да се на делу обавља егзистенцијална корупција. А то је најгора корупција која рађа и аутоцензуру јер човек је одговоран према деци, породици. То је степен потпуног покоравања и он води у екстреме, често извлачи најгоре из људи. Зато се страховито бринем и стрепим за наше друштво. Јер, историја каже да се из тоталитарног стања улази у жестоке ломове и велике болове комплетног народа

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*