БРАЗИЛСКА ПРОФЕСОРКА Напад на вас и преседан Косова били су пилот-пројекат Америке

0

Људска права и борба против корупције за Сједињене Државе су само изговор и алат за обрачун са онима који се противе њиховој политици, сматра Беатрис Бисио, професор Федералног универзитета у Рио де Жанеиру.

У том светлу, каже она, напад на СР Југославију и преседан Косова били су само „пилот-пројекат“ за наредне интервенције Вашингтона широм планете.

Беатрис Бисио, која је на Факултету за политику и безбедност одржала предавање о ситуацији у Латинској Америци, својевремено се оштро успротивила НАТО агресији на Југославију, као и самопроглашеној независности Косова, упозоравајући да ће преседани направљени тада имати тешке последице на глобалној сцени.

– Наше искуство у Латинској Америци је да су САД увек користиле питање људских права у сопственом интересу. На пример, у свим циклусима диктаторских режима шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година у Бразилу, Уругвају, Аргентини, Чилеу, било је страшних кршења људских права, убистава, мучења, нестанака. Шта су САД урадиле? Ништа. Многи од тих диктатора били су стратешки партнери Сједињених Држава – указује у емисији „Спутњик интервју“ професорка Бисио, која спада у најцитираније стручњаке у Латинској Америци.

Оцењујући да је Косово било „пилот пројекат“ Вашингтона, она подсећа да је напад на СР Југославију предузет без подршке Уједињених нација, да би затим, у оквиру новог схватања националне безбедности САД, била проглашена „Бушова доктрина превентивног напада“.

– Ако би администрација САД помислила да би нека земља могла да постане значајан противник Сједињених Држава и да представља ризик за њену безбедност, тада је дозвољен ’превентивни напад‘. Са тим начином размишљања и схватања, они су спровели напад на Авганистан, Ирак, Либију – наводи Бисиова.

Како каже, списак је дуг, а у питању је ново тумачење међународног права јер су све те агресије биле показатељ двоструких стандарда. Наша саговорница упозорава да је суштина данашње ситуације у свету да ти двоструки стандарди стављају под велики знак питања проблем људских права.

– Она се данас користе као алат за доминацију од стране истих оних сила које су у прошлости биле колонијалне, империјалистичке силе. Оне су држале у својим рукама одлуку када ће интервенисати, на који начин и под којим околностима, и то је страшан изазов за читаво људско друштво – јасна је она.

Латинска Америка „задње двориште“ Вашинготна

Описујући политику Вашингтона у Латинској Америци, бразилски научница констатује да је у њој без сумње веома жива Монроова доктрина, што је политика коју је у првој половини 19. века формулисао председник Џејмс Монро с циљем да обезбеди примат интереса Вашингтона у том региону, али која је често коришћена као покриће за јавне и тајне интервенције САД у латиноамеричким земљама. Да је Монроова доктрина присутна у фебруару је, подсећа Бисиова, врло јасно рекао и сада већ бивши амерички државни секретар Рекс Тилерсон.

Та порука потврђује да је Латинска Америка „задње двориште“ Вашингтона, који то показује уплићући се у политику и суверенитет латиноамеричких земаља, као рецимо у Венецуели, каже она, додајући да је друга порука Латиноамериканцима била да САД нису вољне да дозволе Кини да постане важан партнер, иако она то већ јесте многим земљама Јужне Америке.

– Не знам на који начин мисле да то спроведу, јер Кина већ јесте главни трговински партнер Бразила, Аргентине, Колумбије, Чилеа и многих других земаља Латинске Америке. И повећава своје присуство. Није јасно како ће Трампова администрација имплементирати нешто што ће то зауставити – оцењује Бисиова. На питање значи ли то да ће САД и Кина водити трговински рат у Латинској Америци, наша саговорница истиче да најновија Национална стратегија САД објављена у децембру јасно дефинише главне тачке те агенде.

– Када је реч о земљама Латинске Америке, дефинисано је, пре свега, да се заустави Кина, а као друго да се унапреди партнерство са правосудним органима у свакој земљи, са циљем „борбе против корупције“. То је нешто ново – констатује Бисиова, подсећајући да су у време Барака Обаме главна дефиниција за Латинску Америку била људска права, као један од главних проблема, опет користећи их на начин на који је то корисно и интересантно Сједињеним Државама.

– Међутим, најновији документ је одраз визије Трампове администрације за Латинску Америку – да се апсолутни приоритет да борби против корупције. Врло је симптоматично да у овом тренутку у Латинској Америци имамо седам бивших председника и потпредседника који се налазе у затвору, или су на путу да оду у затвор, под оптужбама за корупцију. Углавном су то лидери који су се противили америчкој стратегији за Латинску Америку – упозорава Бисиова.

 

 

Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*