Britanci za istrebljenje Indijanaca koristili i španske metode i holandske plaćenike

1

BRITANSKI GENOCIDI, ETNIČKA ČIŠĆENJA, RATNI I ZLOČINI I MASAKRI  AMERICI I KANADI

POZNATA je izreka da pobednici pišu istoriju. Takvu sudbinu doživeli su i Indijanci na Severnoameričkom kontinetu, jer se njihovo stradanje i skoro potpuni nestanak prikazuju kao nešto normalno. Zašto? Zato što su predstavljeni kao krvožedni divljaci koji su ubijali nevine bele doseljenike.

Da bi falsifikovali istoriju Britanci i Amerikanci su u više od 4.000 filmova koji se bave tematikom kolonizacije SAD i Kanade u 18. i 19. veku predstavili mirne Indijance, starosedeoce Amerike, kao surov, agresivan i primitivan narod sklon kavgama, sukobima, ubijanjima, alkoholizmu… Ipak, istorija nastanka SAD je sasvim drugačija.

Starosedeoci Amerike nisu bili krivci za sukobe koji su nastali po dolasku kolonizatora Britanaca i Francuza.

Oružani sukobi između svih indijanskih plemena i vojske Crvenih mundira i privatnih bandi belaca nastali su, kao što je opštepoznato, zbog proterivanja Indijanaca sa teritorija na kojima su vekovima živeli. Kolonizatori su hteli da se nasele na najboljim područjima i nasiljem su krenuli to da sprovode. Da koriste zemljište, izlovljavaju divljač, eksploatišu rudna bogatstva ni ponajmanje vodeći računa o tome da li je i kako neko pre njih polagao pravo na to.

Doseljenici su se prema starosedeocima ponašali kao prema ljudima niže vrste koji nemaju ama baš nikakvih prava. Kasnije iskorenjivanje Indijanaca i smeštanje u tzv. rezervate samo je surov dokaz ove istine.

Krvava je zastava britanskih kolonija u Sjevernoj Americi.

Britanski kolonisti su nakon rata za nezavisnost od 1776. postali Amerikanci te su svoju genocidnu politiku preneli i na novu državu. Zvanična istorija SAD nastaje Deklaracijom nezavisnosti trinaest britanskih kolonija 1776. godine kojom se utvrđuju sloboda i nezavisnost od britanske krune.

Iako se američko kolonijalno doba medijski, filmski, ali i u školskim programima i dalje lažno predstavlja kao vrijeme heroja, hrabrih istraživača i lepih indijanskih devojaka koje su samo čekale da uskoče u zagrljaj „moćnih“ Britanaca  – Britansko carstvo je bila najvažnija sila na području današnje SAD.

Kolonizacija označava otimačinu zemlje, ubijanje i porobljavanje starosedilaca i prisvajanje njihovih bogatstava. Na području SAD početkom kolonizacije živelo je 500 indijanskih plemena sa oko 12 -15 miliona ljudi.

Istina je da je već tada Britanija počinila niz genocida koji su joj osigurali bogatstvo i kolonijalnu nadmoć pošto se iz Virdžinije i delova Kariba proširila ka Severnoj Americi. Glavni joj je cilj bio uništavanje lokalnih plemena koja su joj smetala u teritorijalnom širenju duž i popreko Severne Amerike.

Britanci koriste taktiku Španaca za ubijanje Indijanaca

Iako je jako teško navesti sve zločine Britanaca, činjenica je da su naučili nešto od Španaca pa su napade na starosedeoce Indijance izvršavali u malim grupama ubijajući po 50-100 ljudi u jednoj akciji kako ne bi privukli nepoželjnu pažnju javnosti.

Evo tragičnih fakata o deliću serije masakara i pokolja Britanaca:

  • Masakr poznat kao događaj u Vesagusetsu. Britanci su 1623. namamili sve mirne poglavice na sastanak o miru i potom ih javno pogubili bez ikakvih razloga. Zatim su uništili okolna plemena.
  • U Pamunkey 1623. su učinili istu podvalu. Namamili su 200 poglavica Indijanaca kako bi s njima vodili mirovne pregovore, a kad su poglavice stigle u englesku bazu sve su pobijene. (1)
  • “Rat protiv Pekvota” je pravi genocid koji su Britanci počinili nad tin plemenom 1637. Sve su ih pobili, čak i žene i decu. A propaganda je pokušala kasnije da ubice i zločince proglasi herojima.
  • Britanci su bez povoda ubili preko 100 nenaoružanih Indijanaca u Masapekvi kako bi uplašili ostale domoroce.
  • Masakr u Pound Ridžu 1637. Te iste godine Britanci angažuju četu holandskih plaćenika kako bi za primer spalili selo Lenapa u toku noći. Živo je spaljeno 500 muškaraca, žena i dece.
  • Napad na selo Naraganseta 1675. Kolonijalna milicija, ubija 40 ratnika i zatim žive spaljuje 300 indijanskih žena i dece.
  • Masakr u Turners Falsu. Iste godine Britanci napadaju Indijance ubijajući najmanje 100 žena i dece. (2)
  • Masovni zločin u Karolini. Kolonijalni guverner Karoline okupio je vojsku i napadao indijanska sela ubijajući 1. 000 Indijanaca i zarobivši još 2.000 članova plemena Apači.
  • Kanadsko-francuska milicija 1704. napada selo u Derfildu, u Masačusetsu , ubivši 50 Indijanaca i zarobivši 100 ljudi.
  • U selu Tuskarora 1712. milicija Severne Karoline ubijaja 300 Indijanaca, dok je nekoliko stotina prodano u roblje.
  • Britanci napadaju Neoheroku 1712, spaljujući na lomači 200 Indijanaca, dok je još oko 1.000 ubijeno i zarobljeno. (3)
  • Britanci ubijaju 50 žena i dece Abenaki Indijanaca u San Francisu 1759. godine.

Ovakve zločine mogli su da počine samo surove ubice i morbidni kriminalci kakve je mogao da iznedri samo agresorski britanski duh, a nikako neki civilizovani svet „koji pije čaj u pet“!

Britanci najveće bogatstvo stvorili trgovinom robova

Dokumenti govore da su na početku trgovine robovima Britanci punili kraljičinu kasu preprodajom robova Portugalcima u Brazilu i Špancima na Karibima i u Latinskoj Americi. Ali, ubrzo se pojavila potreba za robovima na sve većim i brojnijim britanskim plantažama pa su angažovali brodove Holanđana.

U 245 godina trgovanja robovima Britanci su obavili oko 10.000 putovanja u Afriku, dok su robovi za istočne kolonije obezbeđeni sa 1.500 putovanja.

Ogromni profit donosila je prodaja i preprodaja robova iz Afrike. Bogataši su postajale samo porodice robovlasnika, uključujući i samu kraljevsku porodicu.

Zlato osigurano prodajom robova omogućilo je izvođenje industrijske revolucije, stvaranje najvećih banaka, investicionih kompanija, brodograditelja, privatnih vojski i procvat trgovine opijumom, čajem, vunom, pamukom, svilom, šećerom i šećernom melasom.

Do kraja 18. stoleća zapadne britanske kolonije osigurale su četiri miliona funti u zlatu koje su se slile u džepove nekolicine Britanaca.

Tada je Džejmes Houston, nameštenik kompanije za trgovinu robljem zapisao: “Kakva je ovo veličanstvena i avanturistička trgovina. Ona je ključ oko koje se vrti sva druga trgovina na planeti.”

Siniša Ljepojević, poznavalac istorije Britanije ocenjuje ove „unosne poslove“: „Cela takozvana Imperija je u stvari bila privatni biznis nekoliko hiljada bogatih porodica. A sama Britanija, kao društvo, njeni obični građani i seljaci od te silne pljačke i otimanja tuđeg bogatstva nisu imali ništa. Bogatile su se samo aristokratske porodice“.

Demokratski britanski genocid

Podaci Nacionalnog udruženja za istraživanje genocida nad Indijancima SAD-a pod nazivom“United to End Genocide“ govore da je „ekspanzija kolonista u Severnoj Americi vodila uništenju starosedelačkih naroda i njihovog načina života. Bolesti i glad su bile glavne ubice“. Oni konstatuju da su „kolonisti u potrazi za zlatom i bogatstvom organizovali nasilne napade na starosedeoce koji su masovno ubijani, a zemlja im otimana“…

I ključni događaj  uništenja Indijanaca kao naroda zbio se u prvih nekoliko decenija kolonizacije kada su bolesti ubile 90%  starosedalaca neotpornih na bolesti iz Evrope i Azije.

Najveći neprijatelji Indijanaca su bile male boginje, hripavc, grip, difterija, tifus, kolera, tuberkuloza i naravno sifilis jer su se kolonisti iživljavali nad indijanskim ženama i decom.

Kad su shvatili da Indijance mogu efikasno ubijati bolestima, poput malih boginja, mazohisti i psihopate su to masovno činile. Ima desetine pisanih dokaza da su zdravim Indijancima prilikom trampe davali namerno zaražene predmete. I smrti Indijanaca su bile masovne.

To biološko ratovanje, tačnije genocid nad nedužnim Indijancima i namerno prenošenje zaraza direktno je naredio Džefri Amherst, prvi baron od Amhersta – tada komandant britanskih vojnih snaga u Severnoj Americi. Bio je to, kako bi rekli Englezi, „demokratski britanski genocid“!

I Crkva čini genocid

U Kanadi je zabeležen prvi slučaj biološkog rata u istoriji  sredinom 19. veka u regionu Britanske Kolumbije. Primenjen je upravo nad Indijancima.

Crkva je pod plaštom humanitarne pomoći isporučila narodu Irokeza velike količine ćebadi koju su pre toga koristili oboleli od malih boginja. Potpuno neotporni na ovu vrstu bolesti, bili su pokošeni talasima smrti. (4)

Još jedan potresan način ubijanja smislili su podmukli Englezi. Godišnja plata prosečnog farmera bila je oko 40 funti. Baš toliko su tokom 18. veka Britanci plaćali za jedan indijanski skalp.

Interes za takav način zarade ubijanjem je postao ogroman kod kolonista pa je vlada poslala 1850-tih nešto više od 900.000 dolara da plati za ubijene (za skalpove). Samo te decenije broj Indijanaca je smanjen za dve trećine!

Prvo legalno „humano preseljenje“ Indijanaca počelo je 1830, kada je Endru Džekson, predsednik SAD , namerio da jugoistok zemlje „očisti od indijanskih plemena“. I sve Indijance proterao je iz tzv. dubokog juga na dalek put pešice, bez ikakve pomoći u hrani i ostalim potrebama  do Oklahome.

Četvrtina plemena Čeroki (naroda visoke kulture, sa svojim pismom, novinama i literaturom) umrla je na tom putu golgote nazvanom „Put suza“. Ovo je zločin koji treba pripisati vlastima SAD, reći će pedantni Britanci, ali i ovaj projekat je njihova ideja i predlog. (5)

Na kraju, činili su Britanci sve da nauče Indijance da piju alkohol. Ono što nisu uspeli da unište i pobiju crveni mundiri i sveštenici, uspela je „vatrena voda“ kao blagotvorni lek za dušu poniženih Indijanaca. I danas među njima u rezervatima ima ogroman broj alkoholičara.

Negativne i kobne posledice neuspešnog pokušaja uvođenja „divljaka“ u „čuvenu britansku kulturu“ sežu u vekove…

Britanija i dalje nastupa kao jedan od najvećih zagovornika poštovanja ljudskih prava u svetu, čemu se smeje i podruguje sve veći deo čovečanstva, jer sve deluje kao farsa, krajnje neubedljivo, lažno.

Jovo Vukelić

Srpski FB reporter

1 KOMENTAR

  1. Kolonisti se učili krvožednosti i podjarmljivanju ostatka svijeta od svojih kolonizatora. Odlično su savladali lekciju, čak su i nadmašili svoje učitelje.

POSTAVI ODGOVOR

*