Брнабић: Жао ми је што се Србија дели на „крезубе“ и на интелектуалну елиту

0

Она је за Недељник говорила и о томе ко је главни у Србији, да ли је прочитала књигу о Милану Стојадиновићу коју је добила на поклон од Вучића пре него што је постала премијерка… Она је говорила и о САНУ, како доживљава СПЦ, да ли је њеним пријатељима било природније да буде у ДС, а не са СНС, где је била 5. октобра, шта мисли о свим значајнијим представницима опозиције, о пословима њеног брата, о својој имовини…

Ана Брнабић је вероватно највеће политичко изненађење у години за нама. Постала је премијерка Србије пошто се Александар Вучић преселио на Андрићев венац. Њен долазак на чело Владе није оставио готово никога равнодушним у земљи, без обзира на то да ли је реч о позитивном или негативном контексту. А како је њој било? Премијерка у интервјуу за Недељник први пут говори о својим политичким стремљењима.

„Нисам имала превише времена да размишљам. Искрено, прво сам помислила какав је изазов бити председник Владе после Александра Вучића. Био би свакако изазов и да је пре мене премијер био неко ко је много мање динамичан, утицајан, са мање ауторитета. Али долазак после њега је дупли изазов. Није било страха, али било је мало треме“, рекла је у одговору на питање да ли је била сигурна да може да ради посао премијера или је била уплашена.

Она је у интервјуу за Недељник говорила и о односу са председником Србије Вучићем. На питање да ли јој он помаже или одмаже и да ли из инерције или из потребе да све, укључујући и њу контролише, често делује да он и даље обавља премијерски посао, Ана Брнабић је одговорила:

„Мени не изгледа тако. Kада председник оде да отвори неку инвестицију или постави камен темељац за неку фабрику, мени се најискреније чини да је то фер, јер је ово влада континуитета и зато што је он уложио много труда и енергије да се неки од тих инвеститора доведу. Природно је да он отвара фабрике ако је учествовао у преговорима са тим инвеститорима. А чујемо се често, понекад сваки дан, а некад се не чујемо по недељу дана. Трудимо се да имамо добру координацију“, рекла је.

Она је за Недељник говорила и о томе ко је главни у Србији, да ли је прочитала књигу о Милану Стојадиновићу коју је добила на поклон од Вучића пре него што је постала премијерка, о узорима у политици, о непрагматичности и филозофирању као нашим најгорим колективним особинама, шта је научила из „случаја Блумберг“ и да ли би поново ишла код неког амбасадора да се правда…

Она је за Недељник причала и односу Србије према ЕУ и Русији, о једном непланираном сусрету са Ангелом Меркел…

Ана Брнабић је, такође, одговарала на питања о свом односу према медијима, да ли је погрешила када је оценила да у Србији нема објективних новинара, да ли је тиме увредила целу једну професију…

На питање да ли је власт најодговорнија за овако подељену Србију на коју се и сама жали, Ана Брнабић је рекла:

„Не бих рекла да је власт за то одговорна, али не бих је потпуно ни аболирала. То питање је исто као шта је старије: кокошка или јаје. И само сазнање ко је одговоран не доприноси проналажењу решења. Оно што је мени невероватно јесте да је у Србији све предмет критике. Kао, рецимо, Вучићев позив на унутрашњи дијалог о Kосову. Kако то другачије може да се перципира него као државнички одговоран и храбар потез? Па ко би отворио то питање? Зашто би то Вучић радио? Осим ако неће да реши проблем за будуће генерације. Па како не можемо бар око тога да се сложимо и кажемо: ‘Хвала богу да неко има политичке озбиљности да крене да решава Kосово?'“

На констатацију да ако се зове на дијалог, онда се мора прихватити и критика, она је рекла:

„Разумем критике опозиције са десне стране, али то долази и од опозиције која се представља као проевропска, грађанска, што је мени невероватно. То је најозбиљније национално питање и немојте нападати човека који то покушава да реши.

Ви данас имате и људе и медије који оплакују Зорана Ђинђића, али док је човек био премијер, док је био жив, имали сте ужасне нападе на њега. Kад ћемо као нација да се одрекнемо накнадне памети? Зар треба да прође десет година да видимо да је неко покушавао нешто да уради?

И немојте, људи, више да одмажете кад постоји добра намера да се нешто уради. То није добро за вас и вашу децу, није добро за вашу земљу. Сигурно постоје ствари које не радимо добро, и да вам нису сви у Влади супер, и критикујте нас, али хајде да се договоримо око националних питања као што је Kосово. Да се не би за десет година – као што се данас сећамо Ђинђића — причало како је Вучић могао да реши Kосово још тамо неке 2018, али је у интелектуалним круговима тада било популарније да се све критикује. Ако пропустимо ову шансу, чекаћемо поново десет година. Људи, треба нам само мало више одговорности и да сви станемо иза кључних ствари“, рекла је Ана Брнабић.

Она је рекла и да је модел интелектуалне елите који је њој близак – Kсенија Атанасијевић, а говорила је и о предрасудама у српском друштву.

“Жао ми је што се Србија дели на ‘крезубе’ и на интелектуалну елиту. И то је још један страшан узрок поделе у друштву“, рекла је Ана Брнабић.

Она је у интервјуу за Недељник говорила и о САНУ, како доживљава СПЦ, да ли је њеним пријатељима било природније да буде у ДС, а не са СНС, где је била 5. октобра, шта мисли о свим значјанијим представницима опозиције, о пословима њеног брата, о својој имовини…

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*