Čaj od kamilice

0

Ako si spreman da nekoga udariš pedalj iznad, ili dva pedlja ispod pupka, onda budi spreman da takav udarac i primiš
Zašto bi Srbiji i Srbima bilo dobro kad u Srbiji i kod Srba skoro pa ništa nije onako kako izgleda i kako se predstavlja. Ovde radikal nije radikal, liberal nije liberal, demokrata je najveći borac protiv demokratije, socijalista je sve samo nije socijalista. Isto važi i za savremene srpske antifašiste, samozvane, ove salonske, kafanske, za koje fašizam postoji jedino kod Srba i među Srbima. Za njih je srpski fašizam svako podsećanje na Nemanjiće, srednji vek, srpske ustanke, balkanske ratove, Veliki rat… Njima je dokaz srpskog fašizma svako mišljenje suprotno njihovom. Ko drugačije kaže, taj kleveće i laže, taj ne zaslužuje dostojanstven život, njemu valja zabraniti javna obraćanja i nastupe.

Već nekoliko dana u Beogradu traje dreka povodom jedne izložbe u galeriji „Progres“, u centru grada. Naprednjaci sakupili na jednom mestu par hiljada tekstova, fotografija i karikatura koje, po njima, dokazuju da u Srbiji nema cenzure, a to, da ima cenzure, tvrde upravo autori izloženih radova. Lično, takvu izložbu ne bih postavljao, odavno nemam ni zrno poštovanja prema ogromnoj većini onih čiji su radovi izloženi u „Progresu“, držim da im ne treba davati značaj, osim u slučaju koji traži pisanje sitne knjige nadležnom sudu. Ali ako je izložba već postavljena, otkud ova sada već histerična cika tamo predstavljenih, i njihovih istomišljenika. Čemu zapomaganje?

Javna delatnost podrazumeva dobre i loše, lepe i ružne reakcije. Ako si spreman da nekoga udariš pedalj iznad ili dva pedlja ispod pupka, pa još seiriš nakon toga, budi spreman da takve udarce i primiš. Ako nekome kažeš da je majmun, peder, budala, kurton, da mu je majka kurva a dete kreten, zašto veruješ da ti taj, ili neko njegov, neće uzvratiti.

Ovo čime su uzvratili naprednjaci nije ni dašak vetra, kamoli žestoka kontra, protivudar. Ovo je čaj od kamilice. A i takav medijski rastvor proliven po zidovima i podu galerije „Progres“, najviše je, izgleda, opekao spomenute srpske antifašiste. Njima je ova izložba samo novi dokaz da Srbija tone u fašizam. Postavljaju analogiju sa Hitlerovom Nemačkom, prizivaju Gebelsa za svedoka. Sledom te logike, znači da će ovo u Srbiji rezultirati kristalnim noćima, streljanjem, logorima. Kažu, na sceni je galopirajući srpski fašizam. Stari igrači i stara priča iz devedesetih. Mučno i bedno opetovanje. Molitva za nove donacije iz inostranstva.

Sve njih, samozvane borce protiv cenzure i srpskog fašizma, bilo da su u sferi kulture, politike ili novinarstva, veže osobina, rekoh već, da ne trpe drugačije mišljenje, stav. Pogledajte im medije koje uređuju, udruženja u kojima se okupljaju, javne nastupe, intervjue; nigde jedne oprečne rečenice, sive nijanse, disonantnog zvuka. Oni su savršen dokaz za rečenicu s početka teksta.

Ratko Dmitrović

POSTAVI ODGOVOR

*