Car svih Rusa vaspitavan u duhu srpskih običaja

0
Svega tri leta, od kada je 1530. godine došao na svet, delila su Ivana IV Vasiljeviča od krune kojom je, zbog mladosti sina, vladala majka Jelena. Rusi bi rekli „lepa Jelena”, velika kneginja, koja je nasledniku utrla put za pripajanje otrgnutih ruskih zemalja i tako stvorila sve uslove za vladavinu prvog reformatora na tim prostorima.

Prvorođeni sin velikog moskovskog kneza Vasilija III i unuk Ivana III Vasiljeviča Velikog, rano je ostao bez roditelja, pa su ruskom prestonicom počele da kruže glasine da mladi princ živi u uslovima nedostojnim za jednog pripadnika staroruske porodice Rjurikovič. Ipak, potonji car cele Rusije imao je svu pažnju ovog sveta koju je dobijao od svoje bake, Ane Jakšić Glinske koja je posle smrti kćerke i zeta preuzela brigu o budućem caru.

Jakšići, zaštitnici hrišćanstva

Ana Jakšić, kći srpskog vojvode Stefana Jakšića i unuka vojvode Jakše Brežičića, izdanak je plemićke porodice, rado opevane u narodnim epskim pesmama pokosovskog ciklusa. Njeni preci opevani su u desetercima srednjovekovnih guslara u kojima se bore oko očeve zaostavštine, svoje žene stavljaju na probu („Jakšići kušaju ljube”), ili im dvore poharaju Turci. Anin otac Stefan bio je vlastelin u službi ugarskog kralja Matije Korvina koji je Jakšiće smatrao hrišćanskim osloncem protiv Turaka. Srpska princeza udala se za poltavskog kneza Vasilija Lavoviča Glinskog i s njim rodila kći Jelenu Vasiljevnu. Kći, kad stasa za udaju postaće izabranica ruskog regenta i velikog kneza Vasilija Ivanoviča. Posle kratkotrajnog protivljenja Ruska pravoslavna crkva odobrila je, najpre Vasilijev razvod od prve žene Solomonije Saburove, a potom i sklapanje braka sa Jelenom Glinskom.

Hroničari tog doba tvrdili su da je naslednik ruskog prestola bio opčinjen „mladošću i lepim licem” Anine kćerke. Ipak, to joj nije pomoglo da uđe u srca Rusa, pogotovu plemića, takozvanih bojara koji su verovali da je Jelena veštica, da je na njihovog kneza bacila čini i da njime, ali i Rusijom vlada iz senke, uz pomoć vradžbina i magije. Besmislene priče o kneginjinim natprirodnim moćima dobile su na snazi kad se Vasilije iznenada razboleo i na samrtnoj postelji svu vlast preneo na ženu. Njihovi sinovi Ivan i Jurij bili su isuviše mali da bi poneli breme vlasti i stali na čelo države koja se ponovo rađala. Vasilijeva želja je ostvarena, a Jelena je upravljala prestolom, u ime trogodišnjeg Ivana, određenog za naslednika prestola.

Nije uspela da u potpunosti ispuni poslednju volju svog muža, da dočeka da Ivan napuni petnaest godina i bude krunisan, jer je umrla nakon pet godina, kada joj je bilo tek 28.

Mudru i lepu, ali omraženu Jelenu bojari su otrovali, kako se veruje, zbog nikad dokazane ali očigledne naklonosti prema knezu Ivanu Ovčini Obolenskom.

Vaspitanje u svetosavskom duhu

Brigu o vaspitanju budućeg ruskog cara tada je preuzela Jelenina majka, Ana Jakšić Glinska, koja osmogodišnjeg Ivana približava srpskim običajima i upoznaje ga sa likom Save Nemanjića.

Ivan IV Grozni nalazi sebe u pripovedanjima svoje bake, uzimajući „Žitije Svetog Save” za vlastiti uzor. Tako i nastaje dragocena unikatna knjiga „Letopisni licevoj svod”, ruski carski letopis i najveći književni poduhvat u Rusiji tog doba, u kome je sva pažnja usmerena na lik i delo Svetog Save, događaje oko Kosovskog boja i Srbe uopšte. Careva lična želja bila je da se u letopisu nađu žitija i drugih srpskih svetitelja, a koliko su oni na ruskom dvoru bili visoko poštovani svedoči podatak da su, po njegovom nalogu, u Arhangelskom saboru moskovskog Kremlja živopisana četiri obrisja koja ne pripadaju ruskim vladarima. Krase ih vizantijski car Mihailo VIII Paleolog, Sveti Simeon, Sveti Sava i knez Lazar.

Svestan porekla, car Ivan Grozni iskazivao je neskrivenu naklonost prema Srbima, a posebno je zanimljiva njegova veza sa Hilandarskim bratstvom. Prvi njegov susret sa svetogorskim monasima upriličen je 1550. godine.

J. Nedeljković

Politika

POSTAVI ODGOVOR

*