Carigrad

1

U ovom gradu je car Dušan sa svojim ocem Stefanom Dečanskim i majkom Teodorom proveo dečačke godine i formirao se kao ličnost, dok je za to vreme u Srbiji njegov deda Milutin (1282–1321) stvarao buduću najmoćniju državu južne Evrope.
Carigrad je bio najbogatiji, najlepši i najveći grad na svetu toga vremena. U Carigradu je srpski car Dušan proveo možda i ključne godine svog formiranja. Dušan je tako odrastao u sredini koja je bila najveće evropsko kulturno dostignuće i centar pravoslavnog duhovništva, primajući neizbrisive utiske. Tu se opismenio, naučio grčki jezik, stekao versko obrazovanje i upoznao se sa dostignućima antičke filosofije i nauke koje je Romejsko carstvo vekovima baštinilo. Išao je i u čuvenu školu Studitskog manastira u kojoj se detaljno izučavao i Justinijanov „Corpus Iuris Civilis“ kao zbirka celokupnog rimskog prava, odakle je verovatno dobio inspiraciju i potporu za sastavljanje svog čuvenog zakonika. Pod patronatom romejskog carskog dvora i cara Andronika II Paleologa (1282–1328) mladi Dušan se učio i jahanju, vojnoj veštini, viteštvu i taktici što je verovatno bilo veoma značajno za njegove kasnije vojne pobede. Ti utisci uzrastanja i formiranja pod romejskim carskim nadzorom mogli su u dečaku Dušanu pokrenuti maštanja o carskoj kruni i moćnoj državi koju je kasnije kao srpski vladar Stefan Uroš IV Dušan Silni pokušao da sprovede u delo.
U Carigradu je, zajedno sa Dušanom, rastao i njegov mlađi brat Dušic koji je tu kao dečak na žalost i preminuo.
Porodica Stefana Uroša III Dečanskog u progonstvu u Carigradu provela je nepunih 10 godina. Car Dušan jeste rođen u Srbiji, ali stvarno mesto rođenja njegove ličnosti je najveći i najlepši grad srednjeg veka, Carigrad.

Istorija Srba

1 KOMENTAR

  1. PAD CARIGRADA 1453. GODINE

    Prestolnicu Vizantije Konstantinopolis (Stari Sloveni su ga zvali Carigrad) je osnovao prvi vizantijski car, Konstantin Veliki u 4. veku n.e. Više od hiljadu godina njegove zidine su stalno dograđivane. Bogati vizantijski carevi nisu štedeli na sigurnosti „Drugog Rima“.

    Sredinom 15. veka od nekada moćne carevine ostao je samo glavni grad okružen moćnim utvrđenjem i najbliža okolina. Bilo je to kao ostrvce u ogromnom Otomanskom carstvu, koje je bilo u punom naletu kada je 1451. g. na presto došao Mehmed II, kasnije nazvan Osvajač. Carigrad mu je bio trn u oku. Od početka svoje vladavine počinje pripreme za osvajanje „neosvojive tvrđave“.

    Sa druge strane je stajao vizantijski car, Konstantin XI Paleolog. Majka mu je bila srpska princeza iz dinastije Dragaša (Dejanovića), pa su ga zvali po majčinom prezimenu – Konstantin Dragaš. Po toj liniji bio je direktan potomak Nemanjića, tj. čukununuk kralja Stefana Dečanskog.

    Prvi i poslednji vizantijski car su imali isto ime…

    Zapadna Evropa tog vremena nije bila u mogućnosti da značajnije pomogne. Samo 3.000 vojnika je stiglo kao pomoć, koji će se uz 6.000 Vizantinaca suprotstaviti sili od oko 100.000 Turaka.

    2. aprila 1453. g. je počela opsada koja će trajati skoro 2 meseca.

    Najjača fortifikacija na svetu je bila okrenuta kopnenom prilazu gradu. Luku je štitio ogroman lanac, koji je onemogućavao invaziju sa mora, pa su sa te strane zidine bile manje. Prvi put u istoriji ratovanja je u značajnijem obimu korišćeno vatreno oružje. Turci su koristili i, za to vreme, čudo tehnike – top zvani Vasilevs, koji je đulad od 550 kg izbacivao na daljinu od 1.600 m. Bez obzira na svoju monstruoznu veličinu, Vasilevs se pokazao kao vrlo neprecizan i nepraktičan.

    Tokom opsade, Turci su napravili još jedan, do tad neviđen potez. Da bi ovladali zalivom Zlatni rog, koji je bio zaštićen masivnim lancem, Mehmed II je prebacio svoju flotu preko kopna. Hiljade radnika je napravilo put od nauljenih balvana i uz pomoć volova prevuklo brodove. Ni ovaj impozantan poduhvat nije imao veliki značaj jer su hrišćanski mornari bili mnogo bolje obučeni i sprečili napad sa mora.

    Svakodnevno bombardovanje turske artiljerije polako je rušilo bedeme. Stanovništvo je stalno obnavljalo zidine i otkopavalo šančeve. Branioci, predvođeni hrabrim carem Konstantinom Dragašem, braneći se iz pušaka, topova, strelama i zapaljivom tečnosti zvanom „grčka vatra“, hrabro odolevaju napadima brojnih Turaka (od neorganizovanih bandi skitnica i pljačkaša, preko turske pešadije pa sve do elitnih janičara) nanevši im velike gubitke.

    Međutim, u zoru 29. maja Turci su prodrli u grad. Braneći grad u prvim borbenim redovima Konstantin je junački poginuo a njegova glava nabijena na kolac ubrzo se našla na Trgu Konstantina I, osnivača Carigrada. Po zauzeću grada, nastala je velika pljačka, silovanje žena i devojaka, a pokolja nisu pošteđeni ni ljudi koji su se skupili u Crkvi svete mudrosti (Aja Sofija).

    Nakon pada Carigrada velik broj učenih ljudi iz Vizantije koji su pred Osmanlijama pobegli na zapad noseći sa sobom mudrost helenizma biće jedni od začetnika pojave humanizma i renesanse.

POSTAVI ODGOVOR

*