Carigradska patrijaršija na putu da postane centar NATO-pravoslavlja

0

 

Piše: Jegor HOLMOGOROV

CARIGRADSKA patrijaršija imenovala je dvojicu svojih egzarha u funkciji „priprema za davanje autokefalnostipravoslavnoj crkvi u Ukrajini“, a to može imati dalekosežne posledice po ceo pravoslavni svet.

Štaviše, taj svet može prestati da postoji u dosadašnjem vidu usled raskola kakvo nije bilo od momenta raskida 1054-te godine među Rimom i Konstantinopoljem.

Sada se pravoslavlje može podeliti na dve konfesije – liberalno-natovsko-ekumenističku sa centom u carigradskom kvartu Fanar i na – kanonski i dogmatski tradicionalističku sa centrom u Moskvi.

Za samu Ukrajinu i njenu crkvenu autokefalnost rezervisana je uloga detonatora eksplozije. Ne više od toga.

Nikakvih Ukrajinaca nije bilo kada je postojao ukrajinski crkveni separatizam čiji inicijatori nisu bili ni narod ni sveštenstvo već politička vlast zapadnih zemalja koja je u nekim istorijskim momentima kontrolisala neke segmente protstora Ruskog sveta.

I politički i kulturno Ukrajina se formirala zahvaljujući otkidanju dela teritorije i stanovništva od opšteruskog jezgra i njihovom podvrgavanju zapadnom uticaju. Otuda i pokušaji da se pravoslavci Poljske i Litvanije i po crkvenoj jurisdikciji odvoje od sve ruske mitropolije čiji poglavar je do 16. veka nosio titulu „mitropolita Kijevskog i cele Rusi“ iako je od 13. veka živeo u Moskvi.

Krajnji cilj ovog crkvenog spearatizma nije bilo očuvanje pravoslavlja na zapadu Ukrajine, već njegova – likvidacija. Svako odvajanje od Rusije završavalo je uniji i latinstvu.

Danas su na strani Carigradske patrijaršije težnja ka radikalnim reformama, kidanje sa  pravoslavnom tradicijom u bogoslovlju i ustrojstvu unutarcrkvenog života, plus – pokušaj kanonske ekspanzije i preuzimanja svega što kod drugih patrijašija `slabo stoji na nogama`. U sve je ugrađen istočni papizam koji sve jasnije poprima obrise prave jeresi.

Radi se o nastavljanju linije carigradskog patrijarha Atinagore (od 1949-te do 1972-ge), koji je bio na čelu američke eparhije, pa bio ličnjim aviona predsednika SAD Harija Trumana dovezen u Carigrad. Prethodno je nasilno bio svrgnut carigradski patrijarh Maksim koji je sumnjičen da je previše naklonjen Moskvi.

Atinagora je postao vesnik ekumenizma. Mnogi na Svetoj Gori su bili prestali da ga pominju u molitvama jer ga nisu ni smatrali pravoslavcem.

Vartolomej je faktički stvorio treću verziju «meletijanstva», koju je teško nazivati drugačije osim «natovskim pravoslavljeem».

Njegova `spoljna politika` strogo sledi interese NATO i u funkciji je `obuzdavanja Moskve“…

Pod njegovim pokroviteljstvom su grčki bogoslovi razradili apsolutno `reformatorsku teologiju`.

Sabor na Kritu, koji su nameravali da proglase vaseljenskim, bio je pokušaj njene kanonizacije.

Delegacija SPC  u jednoj od poseta Carigradskoj patrijaršiji

Dokumenti koji su bili na Kritu predloženi za usvajanje ponajviše su ličili pravoslavnu interpretaciju programa Demokratske partije SAD. Globalizam, liberalizam, tolerantnost, ekologija… Nigde pravoslavne tradicije…

Promena pozicije Fanara povodom „ukrajinskog pitanja` potpuno se uklapa u tendenciju gradnje natovskog pravoslavlja`.

Ako da autokefalnost `crkvi` anatemisanog raskolnika , lažnog ukrajinskog patrijarha Filareta, i Vartolomej će postati anatemisani raskolnik.

Ako Vartolomej da svoj tomos ukrajinskim raskolnicima, kojima će pokušati da pripoje i nešto prebega iz Ukrajinske pravoslavne crkve koja je povezana sa Moskovskom patrijaršijom,  situacija može postati opasna pre svega na političkom planu.

Kijevskom režimu autokefalnost je potrebna samo da bi pod tom zastavom mogao da otima crkve i manastire kanonskoj. Pre svvih – Kijevo-Pečorsku lavru koja je centar i kijevskog ruskog pravoslavlja i ruskog državnog pamćenja (tu je i grob petra Stolipina).

Pokušaj njenog zauzimanja ispprovociraće religiozni rat u Ukrajini. A i Moskva teško da će moći da ne reaguje, ne samo na diplomatskom planu. Udari na svetinje čine suverenitet svake zemlje, a ne samo Ukrajine, prilično uslovnim.

Carigradska patrijaršija `igra` sa petrom Porošenkom, a on teško da će biti ponovo izabran za šefa države. Zato `carigradski egzarhat` u Ukrajini ima izglede da postane samo još jedan od njenih raskola.

Teško da će taj novi haos biti prevladan sve dok se ne stvore uslovi slični onima iz 1686-te kada je Rusko carstvo došlo u priliku  da uspostavi i formalno i faktičko jedinstvo na celom kanonskom prostoru Ruske crkve koje je i zaveštao sveti knez Vladimir.

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

*