„Царски орао“: Погледајте нови понос руске авијације (ФОТО)

0

Чувени руски произвођач борбених авиона Сухој, недавно је представио свој нови пројекат са поносним именом С-37 „Беркут“ (Царски орао).

Беркут је експериментални авион, намењен за проверу нових техничких решења у области аеродинамике и система за управљање летом, а најважнија особеност му је што уместо класичних, има крила типа „обрнута стрела“ (KОС). Свој први лет је обавио септембра 1997. године, само неколико дана након првог лета свог америчког супарника Ф-22А „Раптор“ (Руси га преводе као „Лешинар“) компаније „Лоцкхеед Мартин“.

Kонцепција авиона KОС је позната још из четрдесетих година, јер су 1944. Немци експериментисали на ту тему са млазним бомбардером „Јункерс“ Ју-287, али нису одмакли даље од прототипа. Одмах након Другог светског рата су и Американци и Руси кренули у експерименте са KОС, али нико није постигао значајне успехе на том пољу, јер у то време конструкциони материјали и технологије нису били у стању да издрже оптерећења која прате авионе са KОС, пре свега због могућих деформација крила при великим брзинама, које могу да доведу до разарања авиона још у ваздуху.

Међутим, седамдесетих година код руских и америчких конструктора, KОС поново постаје актуелна тема. Док су авиони четврте генерације, као што су Су-27 и МиГ-29, тек улазили у оперативну употребу, већ се размишљало о концепту авиона пете генерације. Од будуће генерације авиона се захтевало да имају знатно већи борбени потенцијал од својих претходника, да буду вишенаменски, да могу да користе крстареће режиме лета на надзвучним брзинама, да имају знатно смањену видљивост у радарском и инфрацрвеном опсегу, а посебно је истицан захтев за суперманеврибилношћу (способност авиона да одржи стабилност и управљивост под екстремним условима и напрезањима).

Најдаље докле су Американци досад стигли у развоју авиона са KОС, представља експериментални авион X-29А компаније „Грумман“, који је полетео 1984. године, али никада није успео да се до краја избори са сложеним аеродимамичким и конструкционом проблемима. Иако је захтев суперманеврибилности био постављен и за амерички ловац пете генерације по програму АТФ (Адванцед Тацтицал Фигхтер), не успевши да реше проблем, како да истовремено обезбеде малу уочљивост, надзвучну брзину крстарења и суперманеврибилност авиона, американци су одустали од суперманеврибилности. Тако се процењује да су маневарске карактеристике америчког ловца пете генерације АТФ/Ф-22 тек приближне онима које већ има модернизовани руски авион Су-27.

Упркос сложеним проблемима, Руси су остали при захтеву за суперманеврибилност својих будућих ловаца пете генерације и мада је до увођења Беркута у оперативну употребу још дуг пут, јасно је да пројекат авиона С-37 има огроман технолошки, војни и политички значај и омогућује Русији да снажно учврсти своје позиције на међународном тржишту наоружања.

Kрстарица

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*