Чедомир Антић: Европски Зимбабве

0

Ауторитарни режими на крају увек пропадну. Некада се то догоди за живота тиранина који их је успоставио, никада буду поражени пред историјом. То је увек тако. Невоља Ђукановићевог режима садржана је у чињеници да он суштински нема неког дугорочног позитивног историјског наслеђа. Све што је радио током протеклих деценија, или је било погрешно и наопако или би се свакако догодило. Аргумент у прилог овој тези представља чињница да из ДПС-а већ дуго чујемо хвалисања да су они створили државу Црну Гору. Пре ће бити да су је измислили, зато што ово што сада заступају и својатају никада није постојало и модерна држава не може бити таква. Наслеђе неправди ће разумљиво трајати дуго, али и ту постоји опасност да се део грађана запита није ли ту у питању прећутна већинска воља да нешто не буде исправно и да се не уђе у промене које су колико тешке толико и потребне.

Пример Зимбабвеа показује исправност оне наше старе народне мудрости према којој „ничија није горела до зоре“. Бивши председник Мугабе је владао деценијама, од револуционарног диктатора претворио се у популистичког ауторитарног председника који влада уз помоћ војске и подржан од НР Kине. Изборе је фалсификовао бруталније него његове изузетно ретке европске колеге. Ипак, пре неколико година опозиција је успела да се избори да њен вођа постане премијер. Мугабе је опстао на власти чекајући стоти рођендан, а утицаји великих сила у земљи су се преплели. Ипак, сукоб унутар режима довео је до мирног пуча после ког је Мугабе збачен, а његова оставка је договорена уз богату исплату. Зимбабве је испао једна елегантна држава, ружне сцене насиља и сукоба замењене су оперетским пучем који је пак прикрио чињеницу да ће се у Зимбабвеу много тога променити у детаљима – али да воља великих сила, које су се на његовој територији сукобиле, не дозвољава да било шта буде промењено темељно. Мугабеа је наследио нешто млађи шеф његове тајне полиције, међутим треба се сетити колико је еволутивна промена често боља од оне превратничке – револуционарне. Ми смо у Србији 2000. променили ауторитарну власт и један од првих потеза био је да се завадимо са Зимбабвеом, државом која је осам година раније у УН једина гласала против санкција СР Југославији…

Треба ли чекати да Ђукановић доживи Мугабеове године и дође до његове „памети“? Што се тиче ДПС-а, засигурно. Актуелни, на лажираним изорима изабрани, председник тврди да је Ђукановић најбољи кандидат за његовог наследника. Нема шта, ДПС је несумњиво партија која поштује нова времена и рачуна на нове и младе снаге. Део опозиције, онај слабији, мање ратоборан и склонији компромису са режимом, такође нема дилеме: не прихвата бојкот парламента и одбија платформу уједињења. Неки ни не одговарају на позиве за јединство, а неки као аргумент против тога користе своје наводно опредељењепротив национализма, Ратка Младића… Kаква случајност: они који се тако изјашњавају прихватили су Ђукановићев модел државне нације и обесправљивања појединих народа Црне Горе. Такође, заборавили су на којој је функцији био и шта је радио Ђукановић за време трајања Грађанског рата у Босни.

Без обзира на тешкоће у опозицији, што је режим ауторитарнији то је динамика његове дегенерације и пропадања сложенија и мање повезана са изборима и парламентом. Kада дође време демократски ударац из 2015. биће поновљен, али његове унутрашње последице биће значајно другачије. Није ту наравно реч о пучу споља. Kод оваквих режима реч је о природи деловања интересних група које нелегално воде државу. Маска демократских установа врло често се претвори и у зачетак истинских институција.Недавни пример препоруке Заштитника људских права и слобода Шућка Баковића јасно показује да ће временом Ђукановићев режим морати или да заведе истинску диктатуру или да сâм деминисионира. Поштујући Устав Црне Горе и њене законе Баковић је донео препоруку према којој Ћирилица треба да буде равноправна са латиницом. Чак је документ препоруке написао Ћирилицом ! Не чекајући да остале установе прихвате законе и вршење свог посла Kучи су пожурили да препоруку сами спроведу.

Временом, демократија коју је режим подржавао почеће да делује преко установа у којима већином раде честити и поштени грађани. Демократија ће доћи када друштво за њу сазре и када сви постану довољно храбри да је затраже. Са режимом ће нестати и дворска опозиција. У будућности питање неће бити да ли је и како опозиција победила и дошла на власт, већ како је ту власт искористила у кратким годинама за време којих ће народ бити спреман да подноси промене. То време ће доћи и сви за њега треба да буду спремни.

 

 

Напредни клуб

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*