Čedomir Antić: Manjina

0

Koliko može biti homoseksualaca u Crnoj Gori? Statistike koje su sprovedene ili možda konstruisane u Evropskoj uniji govore o oko 10% stanovništva sveta. Ostale procene se razlikuju, mnoge iznose radikalno niže procente. I uprkos tome što je za afirmaciju prava homoseksualaca više zaniteresovana ambasada SAD nego bila koja, pa čak i demokratski izabrana ustanova Crne Gore, Nacrt zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola pošao je putem Skupštine Crne Gore.

Naravno da su privatni život i sva lična opredeljenja u modernom društvu stvar izbora. Prirodno da bi, ako je njihova odluka da žive zajedno osobe istog pola trebalo da imaju ista prava kao i drugi bračni parovi. Samo se postavlja pitanje da li u ime slobode uspostavljamo novu diktaturu?

Pokazalo se da je u SAD i delu Evropske unije pitanje prava pripadnika tzv. LGBT populacije u stvari ultimativna granica slobode. Ko postigne da im omogući ista ili, ako je moguće, veća prava nego u državama Zapada, smesta je tretiran kao moderan, slobodouman i integrisan u krug uspešnih država. Kao što su lokalne Norijege i možda buduće carske Bokase na Balkanu, ali i u drugim sličnim krajevima sveta, dobro razumeli – afirmisana prava homosekualaca su nešto kao najbolji antiradarski sistem. Baš kao džoker u kartama. Sa takvim adutom posle možeš mnogo toga lošeg, prljavog i autoritarnog da uradiš a neki će nesposobni, nasleđeno prebogati, dekadent u Briselu ili Všingtonu samo odmahnuti glavom i reći: „„Šta da se radi… Mora tako! On je tom narodu doneo modernost koja im je toliko potrebna. Naravno da se, što bi rekao veliki filozof iz Srbije Čedomir J. Jovanović (inspirišući i samog Ž. P. Sartra), tako nešto mora raditi ne vodeći računa o „prljavim rukama“…““

Taj budući totalitarizam, za sada tek u povojima, bilo je moguće naslutiti u Beogradu kada se jedan ministar u vladi Ane Brnabić usudio da kritikuje odluku da u nastavni materijal bude uključena hrvatska slikovnica koja promoviše istopolne brakove. Premijerka, najpoznatija po tome što je homoseksualka, smesta mu je odgovorila. Oštro, netrpeljivo – kako se i odgovara zatucanim fanaticima i pronosiranim fašistima koji negiraju osnova ljudska prava. Pošto SNS još uvek u Srbiji nije uveo totalitarni režim, već se i dalje bore sa demokratskim ustanovama, dve su ministarke pomislile da mogu ovaj ispad premijerke da iskoriste kako bi joj oslabile položaj i time se okoristile. Na burnoj sednici vlade ove dve karijeristkinje, sasvim su učeno i potpuno elokventno podsetile svoju predsednicu na ideal slobode govora kao i na činjenicu da istopolni brakovi u Srbiji nisu regulisani zakonom. Čak i da jesu, kakav je to presedan da o jednom zakonu nije moguće raspravljati. Premijerka je posle izjavila da joj je to bio najteži dan u životu. Predsedik Vučić je rekao da stoji iza premijerke a kome se nešto ne sviđa može i da izađe iz vlade. Za raziku od slikovnica koje nisu izašle iz štampe. Neki je problem oko prevoda, sigurno. Kako prevesti ime „Roko“ na srpski…?! To bi mogao samo najveći srpski filolog Aleksandar Vučić, ali nije u prilici pošto glumi sve stubove vlasti u državi.

U Crnoj Gori su mnogo mudriji… Nema tu šta da se raspravlja. Nacrt je tu… Šta god ko rekao neće ga ni saslušati a kamo li poslušati. Za razliku od divljih Slovenaca u Crnoj Gori referendumi su tu samo da potvrde ranije donesene odluke. Ako i treba da se raspišu, bez obzira na dokazanu sposobnost režima da falisifikuje narodnu volju, to ne treba raditi pre nego što EU omogući stoprocentno povećanje plata i penzija ili bar ne stavi Srbiju pod neke, makar i privremene i besmislene, ali ipak prave sancije.

Premijer Duško Marković, suvi genije na jednom prilično vetrovitom i vlažnom mestu kakva je vlast, reče kako je 2006. Crna Gora prvi put u istoriji izabrala mudro… Tako je, sve su to ranije bili neinteligentni ljudi bez mudrost, te vladike, kneževi i jedan kralj… Samo su Milo i Duško mudri… A valja i onaj, kako se ono zove, profesor i poslanik, što ne piše crnogorskim jezikom ali već decenijama davi čitaoce Svedoka u Srbiji…

I ta, po prvi put pametna, vlast u Crnoj Gori kupila je sada džokere koje pokazuje Briselu i Vašingtonu. Srba u Crnoj Gori ima svakako više nego homoseksualaca. Pritom, drugi narodi uživaju puna prava, koja su samo Srbima uskraćena. I biće uskraćena i dalje. Dok prof. poslanik tvrdi da je Crna Gora 1918. godine okupirana – što se odnosi i na većinski srpsku Boku koja je prema njegovom mudrom mišljenju, verovatno do 1918. bila slobodna i u Evropskoj uniji; predsednik opštine Pljevlja najavljuje promenu naziva glavne ulice u ovom gradu. Očekivano, u većinski srpskim Pljevljima posle dolaska DPS-a na vlast ne može biti mesta za bilo šta što je srpsko. Pa ni za ulicu kralja Petra Prvog Oslobodioca, čija je vojska dva puta oslobodila ovaj grad i čiji preci potiču upravo sa severa današnje Crne Gore. Toliko je Đukanovićev funkcioner siguran u svoju odluku da ju je zavio u oblandu rekonstrucije centra grada i sakrio je iza mnoštva drugih formalnih i tehičkih promena…

Đukanović bi trebao da zna da kada sloboda dolazi, ona stiže svima pođednako. Slobode i prava ne donose oni koji su na njihovom gaženju postigli sve u životu.

(Napredni klub)

POSTAVI ODGOVOR

*