Челичење најмлађих: Од свих сурових обичаја древне Спарте, овај је био најбруталнији

0

Античка Спарта и данас, вековима након њеног нестанка, заокупља машту археолога, али и свих љубитеља историје. Ипак, живот у њој није био нимало лак, а по својој суровости нарочито се истицао један обичај

У односу на друге градове античке Грчке, друштвени слојеви у Спарти били су знатно другачији. Једноставан начин живота, политичка стабилност, строг образовни систем и „производња“ најбољих ратника довели су до тога да у Спарти нису постојали слојеви свештеника, племића, трговаца или земљорадника као у остатку хеленистичког света.

Уместо тога, у овом граду-држави постајала су три основна друштвена слоја – Спартанци тзв. хомији или мушки пуноправни грађани; Перијеци тј. људи који су живели у околини Спарте, имали одређени степен аутономије, али су им била ускраћена грађанска права, и слој хелота – робова који за разлику од остатка Грчке нису могли да буду приватни већ су припадали искључиво држави.

Процентуално, хелоти су у Спарти били најмногобројнији слој. Надмашивали су број Хомија, отприлике двадесет пута. Живели су на имањима Хомија, радили углавном тешке пољопривредне послове и давали половину својих производа држави. Имали су право да оснују породицу, али и обавезу да служе у спартанској војсци као лако наоружани војници или као војне слуге.

Робови су живели изузетно тешко. Са друге стране, Спартанци су имали стални страх од њихове побуне и зато су увек у држави држали велики број војника спремних да било који знак устанка крваво угуше. Међутим, постојао је један начин контроле хелота. Био је невероватно суров. Звао се Kриптеја и до данас спада у један од најконтровезрнијих обичаја античке Спарте.

KОНТРОЛА И СТРАХ

Према Аристотелу, Kриптеју је основао Ликург, легендарни спартански краљ и законодавац. Она се састојала од годишње „објаве рата“ хелотима, али је у пракси била много гора од неке „обичне борбе“.

Наиме, у том периоду би млади Спартанци, стари око 18 година, остављани наоружани само малим ножевима или чак и голоруки у пределима где су живели робови. Њихова обавеза је била да нађу и да убију најопасније и најснажније хелоте. Тек онда се сматрало да су стекли право борбено искуство.

Kако би постали што слављенији борци требало је да пронађу што снажнијег роба док би се убиство слабијег или жене и детета сматрало великом срамотом.

Kриптеја је заправо била легализовано убијање хелота како би им се број држао под контролом и како би се оним преживелим утерао страх у кости.

Не постоје веродостојни подаци да ли се Kриптеја обављала баш сваке године, а њена природа и даље је предмет дебата. Историчари наклоњени Спарти чак одбацују постојање овог обичаја и наводе да је реч била пре о тренингу младих Спартанаца него о некој врсти „тајне полиције Спарте“ и организованом убијању робова.

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*