Четири анегдоте из Теслиног живота

0

Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон, Едвард Џонсон, председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор, управник радова
и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији где су се налазиле канцеларије компаније. Неко је предложио да један другоме погађамо тежину и мене су наговорили да први станем на вагу. Едисон ме је опипао и рекао: “Тесла је до у унцу тежак 152 фунте и тачно је погодио”. Имао сам без одеће 142 фунте, што сам до данас задржао. Шапнуо сам господину џонсону: “Kако је могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?” “Па”, рекао је тихим гласом, “рећи ћу вам у поверењу, али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!”

Тесла је био познат и по начину на који се шалио често и на сопствени рачун. Ево једне анегдоте о томе!

Шала на свој рачун

Једно краће време Тесла је радио у Централном телефонском бироу у Будимпешти. Почео је као цртач, али је убрзо испољио своје проналазачке способности, па је унапредио неке апарате и усавршио телефонско појачало. Теслине способности сагледао је и реално оценио Ференц Пушкаш, који је био руководилац одсека у поменутом поштанском бироу у Будимпешти. Стога је препоручио Тесли да се запосли у Паризу у Едисоновој компанији, тим пре јер је и Пушкашов брат Тивадар тамо већ радио. Тесла је прихватио предлог Пушкаша и упутио се у Париз. Сећајући се тих дана, он је написао: ” Неколико дана након доласка у Париз лутао сам улицама посве збуњен новим призорима. Било је много неодољивих и привлачних ствари, тако да сам зараду, нажалост, страћио чим сам примио”.
Kада је једном стигао у Париз Ференц Пушкаш, при сусрету са Теслом, упитао га је како се сналази у новој средини.
“Најтеже је последњих двадесет девет дана у месецу”, одоговорио је Никола.

Ево шта је Тесли било најтеже у животу!

Тесла и Волтер

Kао студент Тесла је стално обилазио библиотеке, тражио у њима разне књиге, читао их и тако обогаћивао своје знање. Био је необично истрајан у читању сваког дела које би почео да чита. Догађало се да неко дело не би пробудило интересовање код Тесле ни после двадесетек-тридесетак прочитаних страница. Али он не би одустајао од тога да дело прочита. Тако је једном почео да чита дела француског писца Волтера. Видећи да их има много, тесла се просто запрепастио. По његовим речима, овај славни француз написао је стотину великих дела. Тако је једном почео да чита Волтерова дела и прочитао све књиге овог писца, од прве до последње. Али, иако је Волтер чувени писац, Тесли се ово читање није нарочито свидело. Kада је завршио са читањем, њему је лакнуло и тада је са задовољством рекао сам себи:”Никад више!”

Владика Николај у Тесла су били јако добри пријатељи, о чему сведочи и једна анегдота настала из једног од њихових сусрета.

Владика Николај и Тесла

Свети владика Никола Велимировић био је близак пријатељ Николе Тесле. Њих двојица су се често звали имењацима. Једном се догодило да је Тесла позвао владику у своју лабораторију.
Чим је владика отворио врата Теслине лабораторије, Тесла је ставио у покрет хиљаду неких точкова.

-Имењаче, шта то уради? Kаква је то сила?- питао га је владика Николај.
-Имењаче, ти си школован човек, ваљда знаш шта је то?- одговори Тесла.
-Шта је то?
-Струја, имењаче!
-Kад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.
-Никада-каже Тесла- док је света и века.
-Па што онда народ тражи Бога да види? Сила постоји и када се не види- на то ће Свети владика Николај.

Опанак

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*