Četnici nisu nosili brade

0

Da nije bilo komunističke propagande, danas uopšte ne bi postojala predstava o četnicima kao bradonjama.
Još kad smo počeli da ispravljamo krive Drine u vezi Drugog svetskog rata, kao studenti 1980-tih godina, šalili smo se govoreći: “Kad ćemo da puštamo brade?“

Jer, verovali smo da su četnici nosili brade.

Zašto smo verovali – o tome niko nije razmišljao.

Desetak godina kasnije, od fotografa Drugog ravnogorskog korpusa, Ace Simića iz Čačka, otkupio sam oko 450 četničkih fotografija. To je bila najveća zbirka koju sam do tada imao i njen dobar deo objavio sam u “Albumu srpskih četnika generala Draže Mihalovića u 1.000 slika“, 1. tom, 1998. godine.

Igrom slučaja, u to vreme su izašli memoari Borislava Jovića, jednog od najistaknutijih komunista u prethodnom periodu. I njegova knjiga se prodavala u knjižari “Nikola Pašić“ u Beogradu i tako se tu sretosmo jednom prilikom. On prelistava “Album četnika…“, ja prelistavam njegove memoare. Jovićeva reakcija me je toliko začudila da je se i danas sećam. Ali, mit na temu “kad ćemo da puštamo brade“, bio je toliko jak, da ipak i dalje o tome nisam ozbiljnije razmišljao. Naime, Jović mi je rekao:

“Ovo nisu četnici“.

“Kako nisu?“ – uzvratio sam.

“Tako. Četnici su nosili brade“ – odgovorio je on.

Usledilo je međusobno diskretno ubeđivanje, koje, naravno, nije vodilo ničemu. On je govorio da je kao dečak video dosta četnika i da su svi nosili brade. Tada nisam imao fotografije 3. kragujevačke brigade, koja je operisala u njegovom rodnom kraju (prema Batočini). Posle sam ih nabavio: ni kapetan Mirko Smiljanić, komandant ove brigade, ni njegovi ljudi, na ovim fotografijama nemaju brade.

Narednih godina objavio sam još četiri toma albuma četnika u 1.000 slika. U ovom momentu imam negde oko 10.000 različitih fotografija četnika. I posle svih tih fotografija, više se ne šalim na temu: “Kad ćemo da puštamo brade“.

Jer, prosto rečeno, četnici nisu nosili brade. Ni Dražini četnici, ni Pećančevi, ni četnici s početka veka.

Da bi konstatacija “četnici su nosili brade“ bila tačna, trebalo bi da je 50 posto plus jedan četnik bio neobrijan. Međutim, u stvarnosti, broj Dražinih četnika s bradam bio je daleko ispod jednog procenta, tj. merio se promilima.

Na primer, u logoru Ćezena leta 1945. godine, uoči brijanja, slikali su se “za uspomenu i dugo sećanje“ svi komandanti Dinarske četničke divizije koji su nosili brade (vojnici ih nosi nosili). Bilo ih je tačno 46, plus vojvoda Đujić, koji nije na slici, to je 47 od ukupno 6.000 ljudi iz ove jedinice koji su prešli u Italiju.

Prve masovne fotografije Ace Simića potiču sa zakletve 2. ravnogorskog korpusa u Vujetincima 1942. godine. Od nekoliko hiljada četnika vidimo da brade nose samo komandant korpusa poručnik Raković i još nekolicina. Na najmosovnijim četničkim slikama koje uopšte postoje, snimljenim na planini Jelici na Vidovdan 1944. godine, takođe vidimo du su svi četnici vojnici – a ima ih na hiljade – obrijani. Ispred strojeva su oficiri, koji su većinom takođe obrijani. Odnos neobrijanih i obrijanih je negde 10 prema 5.000. Aca Simić je sačuvao i portrete istaknutijih oficira 2. ravnogorskog korpusa. Tu su sa bradama Raković, Ristanović, Popović i Kozodera, a bez brada Ćosić, Čeković, Antonijević, Borišić, Lazarević, Tešić i Katanić.

Suprotno uvreženom mišljenju, i većina oficira Vrhovne komande nije nosila brade, što vidimo na fotografijama sačuvanim u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu. Tako, svi oficiri Ađutantskog odeljenja Vrhovne komande bili su obrijani: Stojanović, Slijepčević, Kandić, Erić i Stolica. U Obaveštajnom odeljenju Samo kapetan Uzelac je imao bradu, dok su potpukovnik Nešić, major Piletić i kapetan Guberenić bili obrijani. U Sanitetskom odeljenju bradu je imao samo jedan potporučnik. Na osnovu drugih snimaka, vidimo da je u Centru veze bradu nosio samo major Filipović, itd.

Prema tome, konstantacija da su četnici nosili brade tačna je onoliko koliko i konstatacija da su, na primer, Nemci nosili brade. Naime, na snimcima vidimo da se pojedini pripadnici nemačke 1. brdske divizije nisu brijali tokom operacija protiv Crvene armije na Kavkazu, ili, recimo, nisu se brijale neke posade nemačkih podmornica.

Kroz istoriju, bilo je mnogo sličnih primera. Tako, Garibaldija na svim fotografijama i slikama vidimo sa bradom, a takođe i neke oficire iz njegovog okruženja. Neki grčki oficiri nosili su brade na Solunskom frontu, dok su u štabu generala Zervasa, u Drugom svetskom ratu, gotovo svi nosili brade.

Ukratko, da nije bilo komunističke propagande, danas uopšte ne bi postojala predstava o četnicima kao bradonjama. Iz nekog razloga, za komuniste su dobre bradonje samo pripadnici njihovog pokreta – Marks, Engels, Lenjin, Kastro, Če Gevara, itd. – dok za sve ostale oni uz brade podrazumevaju prideve masni, prljavi, neuredni, i sl. U globalu, može se reći da oni “ne priznaju“ neobrijane četnike zato što u stvari ne priznaju četnike kao vojnike, odnosno kao vojsku.

Zato su komunisti u partizanskim filmovima masovno lepili brade glumcima i statistima u ulogama četnika. Kako su ti filmovi najviše uticali na javno mnjenje o Drugom svetskom ratu, do naših dana je ostao mit o četnicima kao bradonjama, i to lošim bradonjama. U taj mit su najpre poverovali komunisti, a potom i gotovo svi ostali.

Kako to obično biva, jedan mit sledio je drugi, zatim treći, i tako u nedogled. Kada je u jednom momentu prevaziđeno pitanje: “Da li su četnici nosili brade?“, usledilo je pitanje: “Zašto su četnici nosili brade?“, koje i danas dominira. Naravno, svi odgovori na ovo i slična pitanja automatski su pogrešni (u žalosti zbog sloma države, itd).

Draža je pustio bradu decembra 1941. u ataru sela Jablanica ispod Vujna, da bi se zakamuflirao. Istovremeno je uniformu zamenio seljačkim odelom. Zašto je kasnije nije obrijao – teško je reći. Uglavnom, neki oficiri su sledili njegov primer. I inače oficiri su sledili primere komandanata. Karakterističan je primer vojvode Đujića, koji je nosio bradu jer je bio sveštenik. S druge strane, vojvoda Jevđević se brijao, tako da se u Ličko-kordunaškom i Primorskom korpusu brada gotovo nije mogla videti, isto kao i u Deligradskom, Jastrebačkom, Varvarinskom, Južnomoravskom i mnogim drugim korpusima.

POSTAVI ODGOVOR

*