Четвртина Хрвата живи бедно: 803.000 становника једва преживљава

0

Бројке све говоре: Синдикати истичу да су, уз незапослености и блокаде, проблем ниске плате. Упозоравају да 80.000 људи ради за минималац, а 25.000 не прима плату

Иако економски трендови показују опоравак земље, велик део грађана Хрватске то није осетио на својој кожи.

Незапосленост је у овој години пала у односу на прошлу, али расте број блокираних грађана и њихов укупни дуг. Према мапи сиромаштва први пут представљеној у понедељак, 803.000 људи живи на гранци сиромаштва. Њихови приходи годишње не прелазе 24.000 куна, односно две хиљаде куна по члану породице (260 евра). Реч је о крајње сиромашним грађанима који себи нису могли осигурати грејање током зиме ни одлазак на барем једнонедељни одмор. Иако је према статистици видљив тренд лаганог раста плата, знатно више расли су трошкови живота, упозорава председник Независних хрватских синдиката Kрешимир Север.
f10e069f567aec0b722a
Недостаје четвртина прихода

Просечној породици месечно недостаје четвртина прихода (плате или пензије) за покривање трошкова живота, што је, нажалост, постало константа.

– Сваки ванредни трошак за њих представља непремостив проблем. Породице смањују издатке за храну, одећу и обућу да би могли покрити трошкове енергије и становања – рекао је.

Према последним подацима Фине, крајем септембра блокирано је било 325.650 људи, чија дуговања износе готово 40,2 милијарде куна и континуирано расте. У исто време број незапослених био је око 211.827, а највећи број забележен је у Сплитско-далматинској и Осјечко-барањској жупанији. На Заводу за запошљавање у целој земљи пријављено је 19.251 слободно радно место.

Политичке елите из године у годину обећавају бољи животни стандард грађанима, али на тим питањима ипак се не ломе копља. Kад се не баве собом, политичарима су у фокусу идеолошке поделе.

Годинама у Хрватској главно питање није “Где радиш?” него “Где си био ‘91.?” или “Ко је победио ‘45.?”. И председница Kолинда Грабар Kитаровић у својим је обраћањима владајућима поручивала да се тргну и ухвате посла. Упозорава и на растући проблем одласка младих високообразованих људи из земље. Иако су владајући обећавали да ће се посветити том проблему, до сада конкретне планове нисмо видели.

Бројеви политичарима не иду у прилог. Егзистенцијални проблеми натерали су многе да будућност потраже далеко изван границе „Лијепе Наше“. Према подацима Државног завода за статистику, у десет година, односно од 2005. до 2014., из земље се иселило 111.690 људи. Реч је о граду величине Осијека. Највећи талас одлазака забележен је од 2010. до 2014. године.

Чаробњаци у преживљавању

У том периоду економску стабилност изван земље потражило је 71.556 људи, што је град готово величине Задра. Синдикалци напомињу да незапосленост није главни разлог за одлазак. До незадовољства доводе и мале плаће те лоши услови рада. У Хрватској уз проблем незапослености и блокираних ту је и број запослених који раде за минималац или плату не примају. Нето минимална плата у овој години износи готово 2500 куна, а просечна пензија не досеже више од 2300 куна. Према подацима синдиката, у Хрватској око 80.000 људи ради за минималац, а последњи подаци показују да 25.000 радника не прима плату. Синдикати упозоравају да је број запослених који нису остварили основно уставно право далеко већи јер се статистика води само за оне који три месеца нису примили плату или им у пола године нису исплаћене три плате.

– Треба погледати бројке и стварности у очи. Из свега је јасно да су грађани гладни – тврди Kрешимир Север.

Напомиње да је за подстицање привредног раста нужан подстицај потрошње. Иако је у Хрватској порасла лична потрошња, то, истиче, није било довољно како би се послодавци охрабрили и кренули у ширење пословања те у нова запошљавања.

– Хрватска није снажна извозна земља, а проблем је и слаба куповна моћ грађана. Жели ли се додатно подстакнути потрошња, потребно је подићи плате и пензије грађанима, али и отворити нова радна места. Ми немамо ништа од тога и резултати су такви какви јесу – наводи Север.

Подсетио је и да реформе које је Влада понудила нису по мери грађана те да ће се ломити управо преко њихових леђа. Хрватска заостаје за другим земљама Европске уније и према БДП-у само је Бугарска иза нас, па је потребан велики напор да се убрза економски развој и отварање нових радних места, изјавио је економски аналитичар Дамир Новотни.

– Потребне су стопе од најмање три посто годишње у идућих десет година да се привредни раст може осетити на животном стандарду грађана – рекао је.

Наводи да су владе од 2008. године штитиле положај Владиног сектора на штету домаћинстава, односно грађана те приватних подузећа.

Иако се у годинама кризе не повећавају порези, Новотни је подсетио како смо у Хрватској прво имали кризни порез, па је повећан ПДВ, а расле су и трошкови.

– Све то заједно негативно је утицало на економску активност. Приватни сектор прави је херој оправка прошле године, благог раста БДП-а, раста индустријске производње и извоза. Приватни сектор одрадио је свој део посла, а Влада није – тврди  Новотни.

Приватници хероји опоравка

Напоменуо је да је јавни дуг велика препрека економском расту, а тврди и да Хрватска нема другог избора него продати део имовине и уделе у државним фирмама јер се кроз године показало да држава није добар господар. Новотни каже да би био сретнији да је Влада направила свеоухватан план реформи, а не само план приватизације. Нужним сматра договор с опозицијом јер опоравак земље треба бити свима заједнички циљ. Бројке у последњих 20 година не иду нам у прилог већ показују да се поблеми из године у годину продубљују. Према подацима објављенима у мапи сиромаштва, 717.000 људи сиромашно је јер троши мање од 23.919 куна годишње по члану породице. Граница је постављена на дохотку од 24.000 куна годишње. Најсиромашније су општине Kистање, Воћин, Цивљане, Окучани и Ервеник.

– Утврдићемо подручја и профиле сиромаштва, а мапе сиромаштва омогућиће нам праведнију расподелу новца од Европске уније за обнову тих подручја у Хрватској- изјавио је министар регионалног развоја Томислав Толушић, чије је министарство уз социјалу, Државни завод за статистику и Светску банку израдило ову мапу.

Последних година суочени смо и с растом цена, а један од разлога је и повећање ПДВ-а. Kад је уведен 1998. године, износио је 22 посто, а од 2012. обрачунава се по стопи од 25 посто. Хрватска је тако у целој Европи једна од држава с највећим ПДВ-ом. Већи од нас има тек Мађарска, а он износи 27 посто. И у последној изборној кампањи од ХДЗ-а и њихових партнера наслушали смо се разних обећања, међу којима је план смањења ПДВ-а.

Чека се реализација обећања

Шеф ХДЗ-а и мандатар Андреј Пленковић у кампањи је отворено рекао како гарантује да ће у Хрватској до краја мандата његове владе ПДВ с 25 смањити на 23 посто. Обећао је и повећање неопорезивог дела плате на 3750 куна, запосленост од 68 посто и раст БДП-а од пет посто годишње. Што ће од тога испунити, видећемо.

24сата.хр

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*