Чија је Сребреница и Чија је Трепча? (ВИДЕО)

Теме емисије "Да. Можда. Не." јсу биле "Трепча" и "Сребреница"

0

У емисији „Да. Можда. Не.“ Оливере Ковачевић, разговарало се о Трепчи и Сребреници

Прва тема: Трепча

Јован Димкић, генерални дирецтор Трепче: Закон о Трепчи који је усвојила Скупштина Косова је неприхватљив. И због начина на који је донет, а то је брзином светлости, а и због саме садржине закона. Овакав пример чак није забележен ни у досадашњој косовској парламентарној пракси, а камоли где у свету. Нису нас питали ништа. Реструктурирањем које планира Приштина су предвиђени нови модели организације Трепче, али они не познају како Трепча уопште функционише на северу. То онемогућава економски развој комбината. Осим намере да промене власничку структуру, намера Приштине је и да уништи активности које ми имамо на северу. Начин управљања који се предлаже законом је такође неприхватљив. Са свих аспеката је овај закон неприхватљив. Трепча Југ и Север су две потпуно одвојене целине које немају никаквог доодира. Трепча је најзначајнији привредни субјект на КиМ.

Бранислав Стојановић: Ни прошли пут кад је Скупштина Косова хтела да донесе овај закон Срби нису били за. Зато су нас сада заобишли и нису нас ни консултовали. Само политика стоји иза овога. Само ће закомпликовати ситуацију на КиМ. Покушали смо да причамо са косовским колегама да покушамо да економским договором решимо овај проблем али они нису хтели. Овај закон може да се посматра само кроз призму додатног погоршања односа Србије и КиМ. Само погледајте шта се дешава. Не дозвољавају да се обнови храм српски у Призрену. Све је укоцчено.

Професор Љубодраг Савић: Власништво је неприкосновено свуда у свету. Нараочито на Западу који је заштитник Косова. Али видимо да овде има притисака да се независност Косова доведе до краја а то се постиже и овладавањем економским ресурсима. Али све што је на Косову припада нама.

Димкиц: Тачно је да је УНМИК улагао у Трепчу и металургију, међутим та средства су била из консолидованог косовског буџета који се састојао од страних донација. Не бежимо од те чињенице. Од рестартовања производње ми имамо одрживу ситуацију. О југу не могу ни да говорим јер не знам шта раде тамо.

Савић: Тешко је када имате две овако јако супротствљене стране, да постигнете договор. Чуди ме да Србија није изашла са неким информацијама до сада, многе о Трепчи чујем тек сада. Подаци су потпуно на нашој страни. Србија је улагала не само у Трепчу него у готово све објекте на Косову. Свет мора бити засут информацијама које су на нашој страни. Не разумем зашто је постојао тако лош однос Србије према сопственој имовини на КиМ. Да ли су очекивали да ће тамо неко из света да сам од себе разуме и схвати да су Срби у праву.

Стојановић: Од почетка преговора у Бриселу инсистирамо да прва тема буде имовина. Приштина избегава. Супротставићемо се овом закону и на миран начин спречити урушавање Трепче. То је једини ресурс који је преостао Србима на КиМ, који ради, ствара реалне плате.

Димкић: Закон о стратешким инвестицијама Косова, који тек треба да дође на дневни ред је још штетнији од овог за Трепчу.

Савић: Једино решење за опстанак Трепче је да се уједине северни и јужни део. То народ мора да разуме. Једно је политика, друго је реалан живот. Мислим да је премијер на добором трагу да се то и оствари.

Друга тема: Сребреница

Глисић Драгић, шеф Изборног штаба Младена Грујићића: Поточари су прича за себе, под управом су институција БиХ. А Сребреница има своје дневне проблеме, струја, вода, нова радна места…

Александар Попов, директор Центра за регионализам: Људски би било да је начелник Сребренице Бошњак. Али да би се то десило морају да се створе две околности. Једна је да се нађе човек који би уживао поверење и једног и другог народа. Друга је да постоји политички консензус да се то и деси. Нема данас ни једног ни другог.

Глишић Драгић: Срби су се овога пута боље организовали и победили. Срби са десне стране Дрине после много година желе да се врате у Сребреницу. С друге стране куће муслимана су празне. Многе су само викендице. Имају дупле животе у БиХ. Не задржавају се у Сребреници.

Ћамил Дураковић: Морате разумети нас. Није у питању то што је Србин, већ што је Младен Грујичић. Није он персонификација Србије и Срба. Спорно је то да је имао подршку десет српских странака, а све време је проводио са Шешељем по Србији. И имао подршку више грађана из Србије.

Оливера Ковачевић: И ви сте се ослањали на гласове из дијаспоре.

Дураковић: Имали смо класично пребројавање, између Србина и муслимана, а не борбу програма. Много је лакше Србину из Љубовије и Ужица да дође у Сребреницу и гласа, него муслиману из Аустралије. Ја сам за то да се Сребреница на дан гласања затвори и да гласају само они људи који у граду и живе.

Глишић Драгић: Утицај Шешеља на успех Грујичића је јако мали. СРС је на изборима била око цензуса.

Патриот

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*