Čija je Srebrenica i Čija je Trepča? (VIDEO)

Teme emisije "Da. Možda. Ne." jsu bile "Trepča" i "Srebrenica"

0

U emisiji „Da. Možda. Ne.“ Olivere Kovačević, razgovaralo se o Trepči i Srebrenici

Prva tema: Trepča

Jovan Dimkić, generalni director Trepče: Zakon o Trepči koji je usvojila Skupština Kosova je neprihvatljiv. I zbog načina na koji je donet, a to je brzinom svetlosti, a i zbog same sadržine zakona. Ovakav primer čak nije zabeležen ni u dosadašnjoj kosovskoj parlamentarnoj praksi, a kamoli gde u svetu. Nisu nas pitali ništa. Restrukturiranjem koje planira Priština su predviđeni novi modeli organizacije Trepče, ali oni ne poznaju kako Trepča uopšte funkcioniše na severu. To onemogućava ekonomski razvoj kombinata. Osim namere da promene vlasničku strukturu, namera Prištine je i da uništi aktivnosti koje mi imamo na severu. Način upravljanja koji se predlaže zakonom je takođe neprihvatljiv. Sa svih aspekata je ovaj zakon neprihvatljiv. Trepča Jug i Sever su dve potpuno odvojene celine koje nemaju nikakvog doodira. Trepča je najznačajniji privredni subjekt na KiM.

Branislav Stojanović: Ni prošli put kad je Skupština Kosova htela da donese ovaj zakon Srbi nisu bili za. Zato su nas sada zaobišli i nisu nas ni konsultovali. Samo politika stoji iza ovoga. Samo će zakomplikovati situaciju na KiM. Pokušali smo da pričamo sa kosovskim kolegama da pokušamo da ekonomskim dogovorom rešimo ovaj problem ali oni nisu hteli. Ovaj zakon može da se posmatra samo kroz prizmu dodatnog pogoršanja odnosa Srbije i KiM. Samo pogledajte šta se dešava. Ne dozvoljavaju da se obnovi hram srpski u Prizrenu. Sve je ukocčeno.

Profesor Ljubodrag Savić: Vlasništvo je neprikosnoveno svuda u svetu. Naraočito na Zapadu koji je zaštitnik Kosova. Ali vidimo da ovde ima pritisaka da se nezavisnost Kosova dovede do kraja a to se postiže i ovladavanjem ekonomskim resursima. Ali sve što je na Kosovu pripada nama.

Dimkic: Tačno je da je UNMIK ulagao u Trepču i metalurgiju, međutim ta sredstva su bila iz konsolidovanog kosovskog budžeta koji se sastojao od stranih donacija. Ne bežimo od te činjenice. Od restartovanja proizvodnje mi imamo održivu situaciju. O jugu ne mogu ni da govorim jer ne znam šta rade tamo.

Savić: Teško je kada imate dve ovako jako suprotstvljene strane, da postignete dogovor. Čudi me da Srbija nije izašla sa nekim informacijama do sada, mnoge o Trepči čujem tek sada. Podaci su potpuno na našoj strani. Srbija je ulagala ne samo u Trepču nego u gotovo sve objekte na Kosovu. Svet mora biti zasut informacijama koje su na našoj strani. Ne razumem zašto je postojao tako loš odnos Srbije prema sopstvenoj imovini na KiM. Da li su očekivali da će tamo neko iz sveta da sam od sebe razume i shvati da su Srbi u pravu.

Stojanović: Od početka pregovora u Briselu insistiramo da prva tema bude imovina. Priština izbegava. Suprotstavićemo se ovom zakonu i na miran način sprečiti urušavanje Trepče. To je jedini resurs koji je preostao Srbima na KiM, koji radi, stvara realne plate.

Dimkić: Zakon o strateškim investicijama Kosova, koji tek treba da dođe na dnevni red je još štetniji od ovog za Trepču.

Savić: Jedino rešenje za opstanak Trepče je da se ujedine severni i južni deo. To narod mora da razume. Jedno je politika, drugo je realan život. Mislim da je premijer na doborom tragu da se to i ostvari.

Druga tema: Srebrenica

Glisić Dragić, šef Izbornog štaba Mladena Grujićića: Potočari su priča za sebe, pod upravom su institucija BiH. A Srebrenica ima svoje dnevne probleme, struja, voda, nova radna mesta…

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam: Ljudski bi bilo da je načelnik Srebrenice Bošnjak. Ali da bi se to desilo moraju da se stvore dve okolnosti. Jedna je da se nađe čovek koji bi uživao poverenje i jednog i drugog naroda. Druga je da postoji politički konsenzus da se to i desi. Nema danas ni jednog ni drugog.

Glišić Dragić: Srbi su se ovoga puta bolje organizovali i pobedili. Srbi sa desne strane Drine posle mnogo godina žele da se vrate u Srebrenicu. S druge strane kuće muslimana su prazne. Mnoge su samo vikendice. Imaju duple živote u BiH. Ne zadržavaju se u Srebrenici.

Ćamil Duraković: Morate razumeti nas. Nije u pitanju to što je Srbin, već što je Mladen Grujičić. Nije on personifikacija Srbije i Srba. Sporno je to da je imao podršku deset srpskih stranaka, a sve vreme je provodio sa Šešeljem po Srbiji. I imao podršku više građana iz Srbije.

Olivera Kovačević: I vi ste se oslanjali na glasove iz dijaspore.

Duraković: Imali smo klasično prebrojavanje, između Srbina i muslimana, a ne borbu programa. Mnogo je lakše Srbinu iz Ljubovije i Užica da dođe u Srebrenicu i glasa, nego muslimanu iz Australije. Ja sam za to da se Srebrenica na dan glasanja zatvori i da glasaju samo oni ljudi koji u gradu i žive.

Glišić Dragić: Uticaj Šešelja na uspeh Grujičića je jako mali. SRS je na izborima bila oko cenzusa.

Patriot

POSTAVI ODGOVOR

*