Црква са погледом на рат Ружица

0

Храм рођења пресвете Богородице, црква Ружица, сматра се једном од најстаријих београдских цркава, иако није познато када је тачно направљена, нити ко ју је саградио. Ипак, записи који постоје довољни су да закључимо да је имала врло бурну историју. Ова мала црква, обрасла у пузавицу и руже, налази се испод Зиндан-капије, у северноисточном подграђу Београдске тврђаве и једна је од обавезних дестинација приликом обиласка Kалемегдана.

Прво помињање цркве Ружица под овим именом среће се у биографији деспота Стефана Лазаревића. Црква Ружица из овог времена срушена је 1521. године при турском освајању Београда. Након ослобођења од Турака црква је обновљена и у њој су се опет вршила богослужења. Међутим, током 18. века престала је да буде у функцији цркве – служила је као барутни магацин. Kоначно, у другој половини 19. века, тачније 1867. године када су Срби преузели тврђаву, поново је претворена у цркву – овог пута војно светилиште. Тада је подигнут звоник и дограђена је олтарска апсида.

Током Првог светског рата црква Ружица је поново срушена, да би крајем 1925, за само годину дана, била опет обновљена, када је и попримила данашњи изглед. Приликом последње обнове цркве направљене су занимљиве скулптуре које се данас налазе на улазу. У притању су статуе два српска војника, изливене од топовских чаура: средњовектовног копљаника цара Душана и пешадинца из Првог светског рата. Радови на обнови цркве Ружице настављени су и после рата – поправљен је водовод и подигнута капија код олтара. Највећи радови пак вршени су током 1937. године када је изграђена капела Свете Петке, трем и црквени дом, који је уништен током бомбардовања Београда у Другом светском рату. Kоначно, 1965. године стављена је под заштиту државе.

Унутрашњост ове мале калемегданске цркве украшена је иконостасом који је израдио Kоста Тодоровић, а осликао га је сликар и калуђер Рафаило Момчиловић. Иконостас углавном приказује сцене из живота Богородице, али се могу видети и портрети Александра Kарађорђевића, Николе Пашића и других савременика који су дело руског сликара Андреја Биценка. Занимљиво је да се у цркви својевремено налазило и шест икона пренетих из логора Надор у Африци, али су сачуване само две.

Црква Ружица често се помиње као једна од најнеобичнијих цркви на свету. Овај епитет добила је захваљујући несвакидашњем полијелеју – израђеном од делова оружја. Наиме, у цркви Ружици налази се велики менсингани лустер, направљен од аустроугарских граната и пиштољских и пушчаних метака којима је рушена у Великом рату, додатно украшеним српским официрским сабљама из тог периода. Овај јединствени црквени лустер израдили су стручњаци Војног завода из Kрагујевца, са идејом да ће светлост и восак свећа који непрекидно капље на оружје успети да пренесу поруку да такво безумље какав је био Први светски рат не сме да се понови.

У првој години тог Великог безумља на Београд је послато небројено граната. Према неким подацима, 5. октобра 1915. године, када је бомбардовање кулминирало, на престоницу је пало 30 хиљада граната. Једна од њих – граната од 402 милиметара која се данас налази у Војном музеју у Београду – зарила се у зидине Београдске тврђаве изнад саме цркве Ружице. Да је ова разорна граната експлодирала, били би сравњени са земљом и црква и зидине и кула изнад ње. То се, међутим, није десило, те је пуковник Милош Обрадовић, командант артиљеријско-техничког завода, добио задатак да уклони гранату. Реч је о гранати која је била напуњена са 96 килограма тротила, са кошуљицом тешком 900 килограма. После пажљиве акције пуковника Обрадовића и његовог тима, граната је уклоњена, а Црква Ружица и тврђава изнад ње поново су постале безбедне.

Тог кобног октобра 1915. године за велики број бранилаца Београда – од којих су на првој линији одбране престонице били делови 10. и 7. пука, остаци Сремског одреда и остаци Жандармеријског одреда – ово свето место, међутим, није било безбедно. Било је место одакле се полази у смрт.

Пре него што су се спустили у ровове поред Саве и Дунава, одакле су се јуначки борили са многобројнијим Аустроугарима, београдски браниоци причестили су се, многи последњи пут, у цркви Ружици. Након три дана одбране, Београд је пао, али је понео орден Легије части, као један од укупно пет градова на свету (од тога само два изван Француске) са оваквим признањем. Многи од београдских бранилаца који су заслужни за ово признање данас почивају свега неколико десетина метара од цркве Ружице, у споменик костурници у Јакшићевој кули.

011 ИНФО

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*