Да ли банке „деру“ провизијом на зајам

Опречна мишљења о (не)законитом наплаћивању различитих накнада. У НБС кажу да је важно да унапред обавесте клијента о трошковима

0

ДОК Удружење за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива“ наводи да све банке које су у протеклих 10 година наплатиле накнаду клијентима за одобрење кредита морају да врате тај новац, у Народној банци Србије тврде – супротно.

Удружење „Ефектива“ позвало је грађане да поднесу тужбе против банака које су од њих наплаћивале провизије за обраду кредита. Повод за то је пресуда Вишег суда у Сомбору којом је потврђено да једна банка треба кредитном дужнику да врати 450 франака на име наплаћених трошкова приликом одобравања стамбеног зајма, пошто су ти трошкови – економски неоправдани.

– Закон о облигационим односима, у члану 1.065, изричито наводи да банке могу да наплате само камату – наводи Дејан Гавриловић, председник „Ефективе“. – Сви корисници којима је банка одобрила зајам у последњих 10 година имају право да поднесу тужбу. Неважно је да ли је кредит стамбени или готовински, да ли је динарски или је везан за евро или франак. Довољан доказ за плаћену провизију је уговор о кредиту.

Да провизије на име „обраде кредитног захтева“ или „пуштања кредита у течај“ нису мале, очигледно је из просте рачунице. Укупан дуг који грађани тренутно отплаћују банкама износи 819 милијарди динара. Да је провизија свега један одсто, а има и већих, то би значило да су банке само у то име наплатиле осам милијарди динара, што је тренутно 67 милиона евра.

– Сагласно важећим прописима, свака банка своје пословање уређујe својом пословном политиком, којом утврђује начин и услове под којима пружа одређене финансијске услуге правним и физичким лицима – истичу у Народној банци Србије.

– Одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана је обавеза банкама да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговорајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.

Такође, прописано је, између осталог, да понуда и уговор о кредиту, односно депозиту, садрже све врсте и висине свих накнада које падају на терет корисника финансијских услуга уз одређење да ли су фиксне или променљиве, а ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати, као и врсте и висине других трошкова, попут пореза, накнада надлежним органима и слично.

У НБС истичу да су, у складу са одредбама члана 16. Закона о платним услугама, обавезни елементи оквирног уговора о пружању платних услуга, између осталог, врста и висина свих накнада које пружалац платних услуга (у конкретном случају банка) наплаћује кориснику платних услуга, а ако их наплаћује збирно – и врста и висина сваке појединачне накнаде која чини збирну накнаду.

Из овога произилази да клијенту банке, пре потписивања уговора о кредиту, морају бити предочени сви трошкови и накнаде и њихова динамика промене.

ВЕТАР У ЛЕЂА

Дејан Гавриловић из „Ефективе“ истиче да НБС оваквим ставом штити банке и даје им ветар у леђа.
– Као када наводе да клијент треба да добро чита шта потписује. Чему онда служи централна банка ако се подразумева да грађанин као клијент банке мора да буде довољно школован да процени све елементе уговора? – пита Гавриловић.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*