Да ли ће бити другог круга избора?

Опозициони кандидати га најављују, али хоће ли бити другог круга председничких избора?

0

ПАРТИЈЕ владине коалиције стале су уз Александра Вучића у уверењу да им само он гарантује победу у првом кругу преседничких избора.

Опозициони кандидати Вук Јеремић и Саша Јанковић својим присталицама обећавају улазак у други круг.

Али, не само они. Другом кругу се надају у Војислав Шешељ, Бошко Обрадовић и Саша Радуловић.

А хоће ли бити другог круга?

Колико ће о њему одлучивати предизборне кампање кандидата који му се надају?

Ко је од њих имао најбоље вођену кампању и колико саме кампање уопште утичу на крајњи исход?

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, уредник портала Нови стандард

Највећи део опозиције показао је запањујући аматеризам и неразумевање

Једина неизвесност избора јесте питање њиховог приземљавања, будући да и власт и опозиција непрестано подижу улоге, имајући тимове кадре да изазову и изнесу уличне сукобе. Њих ћемо, како се сада чини, моћи да избегнемо само у случају Вучићеве убедљиве победе, која је у овом моменту и најизвеснији резултат

ИАКО је незахвално прогнозирати, чини се на крају изборне кампање да ће питање новог председника Србије бити решено већ у првом кругу.

Кампања владиног кандидата Александра Вучића, иако прилично овердозирана, произлазила је из разумевања и међународних и домаћих прилика у којима се Србија налази.

За разлику од већег дела опозиције, она је разумела да ће учешће и утицај англо-америчког фактора на овим изборима бити мањи него икад до сад. Вучић се зато фокусирао на подршку других јаких међународних фактора – попут Берлина и Москве – којима је заузврат нови председник оставио утисак потребног им стабилизујућег фактора, не само у држави већ и на регионалној сцени.

За то време, најјачи опозициони играчи чинили су управо супротно, обећавајући обрачун са властима, што није била роба коју би радо купио ико од јаких међународних играча. Самим тим, највећи део опозиције – осим интелигентног Шешеља и свежег Паровића, борбеног Стаматовића и пристојног Поповића – показао је запањујући аматеризам и неразумевање, што им вероватно овај пут неће породити успех.

Успеха ће вероватно имати и Лука Максимовић, најлогичнији производ дуге идиотизације политике у Србији, с тим што је то она врста успеха која свом носиоцу може донети добар резултат, али не и битне добитке.

Једина неизвесност избора јесте питање њиховог приземљавања, будући да и власт и опозиција непрестано подижу улоге, имајући тимове кадре да изазову и изнесу уличне сукобе. Њих ћемо, како се сада чини, моћи да избегнемо само у случају Вучићеве убедљиве победе, која је у овом моменту и најизвеснији резултат.


Срећко МИХАИЛОВИЋ, Демостат

Изборне кампање кандидата утичу на само 15 до 20 одсто грађана

Нема истраживања рејтинга, без истраживања излазности. Моја је процена да ће овога пута изаћи око 57 одсто од укупно уписаних у бирачки списак

ИМА више проблема код давања прогнозе.

Треба имати у виду да нема посебних процедура за истраживање излазности осим директних питања постављених потенцијалним бирачима, тако да имате проблем да ли веровати бирачу кад каже да ће да изађе на изборе, или ћете му веровати уз резерву. У крајњој линији, то се своди на процену коју истраживач даје на основу одговора на то директно питање, али и на основу низа других питања која се постављају у темељнијим истраживањима. Такође, компарација са ранијим постотцима изборне партиципације може да помогне у процени излазности.

То је, укупно узев, највећи проблем код давања прогноза изборног резултата. Ако се релативно тачно процени излазност, онда је много лакше проценити рејтинг странака или кандидата.

Нема истраживања рејтинга, без истраживања излазности. Моја је процена да ће овога пута изаћи око 57 одсто од укупно уписаних у бирачки списак. На основу истраживања у претпоследњој недељи кампање.

Резултати истраживања која сам имао, не упућују на вероватноћу другог круга. Она је веома мала. Јер, у серији истраживања које сам имао, Александар Вучић ни у једној није био испод 50 одсто од броја опредељених, што му је довољно да избегне други круг.

Утицај кампање на изборна опредељења се прецењује, као и утицај медија, јер истраживања која се раде и неколико месеци пре избора, или између два изборна циклуса, указују на приближно 40 одсто опредељених грађана. То значи да кампања и све оно што се дешава уочи избора, може да утиче на 15 до 20 одсто грађана, а не онолико колико водитељи кампања и поједини политичари мисле.


Бојан КЛАЧАР, ЦеСид

Шансе за Вучићеву победу у првом кругу су пола-пола

Александар Вучић може да рачуна на својих 1,8 милиона гласова и на половину гласова коалиционих партнера, а то је око 200.000. Опозицији зато треба излазност преко четири милиона бирача

ОБА питања су у хипотетичкој зони иако имамо испитивачке податке, јер увек има нешто што истраживачи не могу да ухвате.

Чак и подаци које имамо данас, већ су стари неколико дана. Зато може да се говори о трендовима, а они показују да је Вучић према свим истраживањима, па и нашим, изнад 50 одсто. Ми смо га налазили до 53 одсто, не више од тога. То значи да има потенцијал да победи у првом кругу. Не могу да тврдим да ће то и да уради јер у овом тренутку имамо грађане које кажу да ће изаћи на изборе и да ће гласати, али и 10 одсто оних који кажу да ће изаћи али да још нису одлучити за кога ће гласати. Зато су шансе за победу у првом кругу  пола-пола и зависе од тога који кандидат ће више мотивисати своје бираче да се појаве на биралиштима.

Излазност је најтеже испитати. Како сада ствари стоје, нема назнака да ће она опадати, него постоји простор да буде већа него прошле године, када је била 57 одсто. Повећана излазност подиже лествицу коју Вучић треба да пређе.

У истраживањима не може да се пронађе, али опозиција тврди да ће бирачи који изађу преко 57 одсто – гласати за опозицију. То није баш тако. Ту је велики број људи који су блиски СПС и мањинама. Зато је тешко направити калкулацију која може да доведе до другог круга. Вучић може да рачуна на својих 1,8 милиона гласова и на половину гласова коалиционих партнера, а то је око 200.000. Опозицији зато треба излазност преко четири милиона бирача.

Кампања је највише донела Белом Прелетачевићу, који је после скупљања потписа имао 4 одсто,а неки га данас налазе на десет! Треба ту поменути и Јанковића и Јеремића. Али, треба видети и да ли ће Вучић искористити потенцијал од 61 одсто колико износи збир свих странака које су стале иза њега.


Зоран СТОЈИЉКОВИЋ, професор Факултета политичких наука

Опозиција се досетила да велики број кандидата повећава излазност

Ако гласачи схвате да је могућ бар други круг, ако пођу од резона да нико не треба да има оволико доминантну власт, онда ће се то десити. Ова ситуација је аналогна оној када опозициони гласачи дуго нису могли да верују да ће Слоба сићи са власти. Основни проблем кампање 1999. је био да убедите гласаче да је то могуће…

ОДГОВОР није једноставан, јер ни реалност није таква.

Наравно да је тоталну кампању са акумулацијом свих средстава и релативизацијом свих контролних и надзорних механизама искористио Александар Вучић. Јер, није било кампање са мање контроле и нереспектабилнијим ограничењима тога да можете да водите тзв. државни маркетинг, односно да користите државне функције да бисте водили председничку кампању него у овој кампањи.

Кандидати опозиције су се у једном тренутку сетили, пошто не могу да нађу заједничког кандидата, да направе онолико кандидата колико омогућује високу излазност и евентуално други круг – што је једина рационална комбинација за опозицију.

Са треће стране, највише су профитирали тотални аутсајдери, који су се – попут Белог, односно Максимовића – одрекли државних средстава. Он је то урадио у последњем тренутку.

То је помодни штос који је покренуо Обама у 2008, када се оријентисао на прилоге волонтера и социјалних мрежа да би се поручило: видите, ја сам толико близак просечном бирачу да не морам да зависим од јавних средстава и могу да прикупим довољно од подршке грађана Србије.

Шта је стварно оставило утисак и колико је профит, показаће резултати за два дана.

Колика ће бити излазност? То зависи од тога колико су грађани убеђени да су избори неизбесни и да се њихов глас уважава.

Сигурни гласови владајуће странке  су око 1,8 милиона. То значи да све што је испод 3,8 милиона изашлих – говори да ће се решење наћи у првом кругу. У оној мери у којој грађани схватају да није све готово, може се очекивати виша излазност и други круг. Да ли је постигнут тај утисак видећемо у ова чудна два дана.

Лична једначина сваког бирача – а мени је већ 30 година каријере инфантилна та дилема – „зашто гласам и како, ако уопште гласам“ велики је изазов.

То су сабирања утисака у последњих неколико дана. Ако гласачи схвате да је могућ бар други круг, ако пођу од резона да нико не треба да има оволико доминантну власт, онда ће се то десити. Ова ситуација је аналогна оној када опозициони гласачи дуго нису могли да верују да ће Слоба сићи са власти. Основни проблем кампање 1999. је био да убедите гласаче да је то могуће…


Душан ПРОРОКОВИЋ, Центар за стратешке алтернативе

После ових избора ће све бити много мање сигурно него пре њих: и власт и опозиција

Бошку Обрадовићу ово су први председнички избори, али он сада губи тај епитет „новог кандидата“, а база за сваке наредне ће му бити мршава, тако да је и он лимитиран; слична је и позиција ДЈБ, јер је Саша Радуловић просуо све што је на претходним парламентарним изборима направио; Аца Поповић је урадио шта је могао, али због свих хипотека које вуче ДСС његов резултат ће бити скроман

НЕ ЗНАМ да ли ће бити другог круга из простог разлога: агенцијама за истраживање јавног мњења мало верујем.

Некада су постојале барем две референтне куће, у чије се процене могло поуздати. Данас тога нема, ови истраживачи су више у функцији режима.

По свој прилици се Вучићев резултат врти негде око 50%, кладионице му дају између 48,5-53%, а агенције су имале задатак да убеде јавност како је посао свршен и да припреме терен за проглашавање његове победе већ 2. априла.

Ово су избори на којима нема победника. Подсећаju ме на ону причу о бацању кашикаре у септичку јаму. Сви ће после њих изаћи умазани.

Вучић ће добити мање гласова него што су СНС и СПС добили на прошлим изборима, а то ће онда бити окидач за питања око будућег састава Владе; Вук Јеремић је имао одличан старт, али и велику стагнацију у другој половини кампање, па ће и он освојити мање него што је планирао, што је лоше ако хоће да прави странку; Саша Јанковић је, да би стабилизовао своје бирачко тело нападнуто Чанком и Радуловићем, морао да се више профилише као другосрбијански кандидат, због чега је себе лимитирао за сваке наредне изборе; Војислав Шешељ трчи почасни круг, такође ће узети мање него на парламентарним и то је вероватно почетак краја СРС; са Дверима је нешто другачије, Бошко Обрадовић је млађи и енергичнији, ово су му први председнички избори, али он сада губи тај епитет „новог кандидата“, а база за сваке наредне ће му бити мршава, тако да је и он лимитиран; слична је и позиција ДЈБ, јер је Саша Радуловић просуо све што је на претходним парламентарним изборима направио; Аца Поповић је урадио шта је могао, али због свих хипотека које вуче ДСС његов резултат ће бити скроман; Стаматовићев резултат ће бити још скромнији, мада то за њега ништа не значи, Паровића сам запамтио по слогану да „највише зна о пољопривреди јер је син земљорадника“, а Ненаду Чанку још одавно више приличи да се бави „Фармом“ него политиком.

Остаје, наравно, Бели Прелетачевић, који ће направити изненађење, али не верујем да ће то оставити некакве дугорочне политичке последице.

Више то може послужити осталима за извлачење одређених поука. Ако их могу извући.

Све у свему, посматрајући са аспекта стабилности државе, овакви избори нам нису требали. После њих ће све бити много мање сигурно него пре њих: и власт и опозиција.

Диана МИЛОШЕВИЋ, ФАКТИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*