DA LI ĆE U SRBIJI ZAŽIVETI fleksibilno radno vreme?

0

Radnici u Srbiji su na poslu uglavnom angažovani osam sati dnevno. I dok se nekad na posao u fabrike išlo u šest sati, druga smena počinjala je u 14 časova, a treća u 22 sata, danas je pogona u kojima se tako radi sve manje.

Na posao se uglavnom ide od oko sedam sati ujutro, a sve češće je i da prvi radni sat počinje u devet časova. Ipak, ima i kompanija u kojima se može doći na posao u rasponu od dva sata – recimo od osam do 10 časova, a u skladu s vremenom dolaska na posao je i vreme odlaska s posla, odnosno na radnom mestu se provodi osam sati.

Da li bi u našoj zemlji moglo očekivati uvođenje fleksibilnog radnog vremena, koje podrazumeva pravo radnika da izabere kada će raditi u toku jedne nedelje ili radnog dana, što je već odavno praksa, recimo, u skandinavskim zemljama, gde je taj trend i pokrenut, a model su još pre nekoliko decenija preuzele Sjedinjene Američke Države, a potom i Indija, Španija, Nemačka… za sada je teško reći.

Poslodavci u Srbiji nisu skloni uvođenju takvog radnog vremena, iako istraživanja u svetu pokazuju da taj model, poznat kao racionalno radno vreme, pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih, što na kraju kompanijama donosi veći profit.

Većina poslodavaca u Srbiji nije sklona uvođenju fleksibilnog radnog vremena, a ako bi i bili raspoloženi za to – očekuju poreske i ekonomske olakašice.

Treba reći i da domaće zakonodavstvo propisuje moguću preraspodelu radnog vremena, ali u okviru predviđenih 40 sati rada nedeljno, a u posebnim slučajevima kada je reč o teškim poslovima, zaposleni može raditi 36 sati u toku radne sedmice.

Protiv uvođenja fleskibilnog radnog vremena su i sindikati, a kako kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, to je poznato još od kako se razgovaralo o Zakonu o radu.

Mora se znati kada zaposleni ima obavezu da bude na radnom mestu i nije dobro da se posle mnogo vremena ponovo borimo za tri osmice, kaže Milić.

Prema njegovim rečima, osmočasovno radno vreme je potrebno, a zaposleni moraju da imaju i vreme koje mogu da posvete sebi i porodici.

Iako fleksibilno radno vreme, praktično, nije vrsta rada koja je uobičajena na redovnim radnim mestima i u našoj zemlji ima onih koji tako rade. Naime, mnogo građana Srbije radi iz sopstvenog doma, takav angažman nudi se i preko oglasa, a tako se mogu raditi različiti poslovi.

Oni koji ih obavljaju to rade onda kada im odgovara i, najčešće, onoliko koliko im odgovara. Naravno, kod većine tih poslova zarada zavisi od učinka, pa je vreme koje se provede na takvom radnom mestu različito, ali svakako je da ga određuje onaj koji se opredeli za takvu vrstu rada.

Promenu donele nove tehnologije

Razvoju fleksibilnog radnog vremena i rada na daljinu, doprineo je razvoj tehnologija, ali i viši nivo radnih prava u odnosu na prethodne decenije.

Istraživanja pokazuju da su žene više insistirale na fleksibilnom radnom vremenu i radu na daljinu, ali i da se sada sve više muškaraca zalaže za ovu vrstu rada.

Neka istraživanja ukazuju i na negativnu stranu ovakve vrste rada pošto se, na neki način, gubi granica između privatnog i poslovnog života.

Da fleksibilno radno vreme pozitivno utiče na produktivnost pokazuju podaci španske “Nacionalne komisije za racionalizaciju radnog vremena”, jer se produktivnost povećala za 19 procenata u kompanijama koje promovišu fleksibilnost, a istovremeno su dodatno smanjeni fiksni troškovi preduzeća.

U Nemačkoj sve više preduzeća nudi takvo radno vreme, a prema podacima Ministarstva privrede Nemačke, čak četiri od pet preduzeća nude takav modele rada. Zaposleni mogu da usklade zahteve firme i svoje porodične obaveze, to doprinosi većem zadovoljstvu radnike, koji se i više angažuju na poslu, što pozitivno utiče na profit preduzeća.

Svetski giganti poput Boša, BASF-a ili Folksvagena godinama privlače stručnu radnu snagu upravo tako što nude posebne pogodnosti koje se tiču radnog vremena.

 

 

dnevnik

POSTAVI ODGOVOR

*