Да ли је глупост урођена или се стиче током живота?

0

Питајући се како је могуће да скоро читава нација подлегне сулудим Хитлеровим идејама, Дитрих Бонхефер, немачки пастор и борац против нацизма, написао је ову сјајну анализу феномена људске глупости.

“Глупост је опаснији непријатељ добра него што је то зло. Против зла се можемо бунити, оно се може разоткрити, у случају нужде чак и спречити силом. Зло увек у себи носи и клицу сопственог уништења зато што код људи макар изазива неугодност.

Против глупости смо, нажалост, немоћни. Ту ништа не можемо постићи протестима нити силом. Аргументи не вреде, у чињенице које говоре против претходно оформљених мишљења једноставно нико не верује. У таквим случајевима глупак чак постаје и критичан…

Осим тога, глупост је, за разлику од зла, у потпуности задовољна собом. Зло константно покушава да наметне свој темпо, свој ритам и никад није задовољно учињеним. С друге стране, глупост као да зна да је непобедива па са тим ставом и наступа. Стога морамо бити много обазривији с глупаком него са злим човеком.

Да бисмо знали како изаћи на крај с глупошћу, морамо да покушамо да схватимо њену суштину.

Једно је сигурно: глупост у суштини није дефект интелекта, него људскости.
Има људи интелектуално врло добро опремљених који су глупи и интелектуално успорених који су све, само не глупи. То, на сопствено изненађење, откривамо у одређеним, углавном неочекиваним ситуацијама.

Дојам да је глупост урођена слабост и није тако јак као онај да људи сами допуштају да буду заглупљени. Необорив доказ ове тезе је могуће видети код људи који живе одвојено од осталих, оних “социјално неприлагођених”. Ти усамљени чудаци ту особину (глупост) ређе поседују него људи или групе људи који имају потребу за дружењем.

Чини се, дакле, да је глупост више социолошки него психолошки проблем.
Она је резултат деловања извесних историјских околности на човека, феномен који прати одређене спољне прилике.

Ако то размотримо мало детаљније, видећемо да је сваки интензивни развој силе, политичког или верског типа, погађао велики број људи глупошћу. Да, то готово звучи као неки социо-психолошки закон. Моћ једних зависи од глупости других. У психологији се тај дисбаланс још назива и Данинг- Kругеров синдром и више о њему можете прочитати овде.

Чињеница да је глупак често тврдоглав не сме нас навести да поверујемо да је и самосталан.
Већ у разговору можемо приметити да немамо посла с особом, лично, већ углавном са слоганима и паролама.

Особа је запоседнута, заслепљена, злоупотребљена и злостављана у читавом свом бићу. Она је, само помоћу глупости, претворена у инструмент без воље и као таква у стању је да учини свакакво могуће зло, а истовремено није у стању да га спозна као зло. И баш ту лежи опасност коју глупост са собом носи и која и човека и човечанство може заувек уништити.”

ЗНАKОВИ ПОРЕД ПУТА

ПАСАРЕЛА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*