Da li je ideja o monarhiji ponovo popularna u Rusiji?

Četvrtina građana Rusije želi da na vlasti bude car, i prvi put većinu tih građana čini omladina iz megapolisa. Današnji monarhisti su dojučerašnja deca koja veruju da će se o državi najviše brinuti onaj ko je oslobodi od borbe za vlast.

0

Nešto više od četvrtine građana Rusije (28%) nema ništa protiv obnavljanja monarhije. Takve rezultate je dala anketa Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM).

U celini gledano, taj procenat nije novost. U proteklih pet godina (a možda i više) jedna četvrtina građana stabilno želi da Rusija ponovo bude carevina, a potomcima carskog doma Romanov periodično se predlaže da se vrate u Rusiju. Međutim, sve je to još uvek na nivou lokalnih diskusija. U svakom slučaju niko u vladajućim krugovima ne govori ozbiljno o obnavljanju monarhije. Predsednik Državne dume smatra da takva smena državnog poretka „nema perspektivu“, a Vladimir Putin u tom pogledu ne gaji optimizam i „nije zagrejan“ za tu ideju.

Čudno je nešto drugo. Među onima koji nisu protiv monarhije prvi put većinu čine mladi ljudi od 18 do 24 godine, a tog uzrasta su i oni koji su nedavno izašli na protestne mitinge u stotinak ruskih gradova. Prema podacima sociologa, među monarhistima većinu čine žitelji Moskve i Sankt Peterburga, aktivni korisnici interneta i pristalice neparlamentarnih stranaka. Međutim, njihov glas se ne čuje u medijima, oni se ne reklamiraju na bilbordima. Monarhisti uglavnom na internetu diskutuju o tome ko treba da postane car.

Ilustracija: Aleksandar Vilf/RIA Novosti

„Dosta je prljanja ruku“

„Moj otac je liberal-demokrata, a majka i brat su apolitični. Mene od detinjstva interesuje istorija, i u školi i van nje. Postepeno sam došao do ideje o monarhizmu“, rekao je za „Rusku reč“ 18-godišnji Alik Danijeljan. U društvenoj mreži „VKontakte“, inače najpopularnijoj u Rusiji, on vodi grupu „Monarhiя Anklav“ u kojoj ima skoro 14.000 članova.

Po njegovim rečima, razlozi zbog kojih omladina nema ništa protiv monarhije „veoma su jednostavni“: starci sa ispranim komunističkim mozgovima i shvatanjima postepeno odlaze, a na njihovo mesto dolaze mladi. A oni sve češće primećuju da savremena republika nema budućnost.

„Republika ne rađa one koji su sposobni da upravljaju zemljom. Ona rađa one koji su sposobni da pobede na izborima, da lukavstvom uzmu svoje parče“, kaže Alik. On je ubeđen da je sa monarhijom sasvim druga priča. „To je odličan način reprodukcije vladajuće elite koja se od malih nogu priprema za upravljanje. A najvažnije je što ona ne mora da se bavi politikantstvom i da prlja ruke u nečasnim poslovima kako bi dobila vlast“.

Istu tu ideju mladi monarhisti propovedaju i u drugim tematskim zajednicama društvenih mreža. Zajednička je misao da „niko ne preotima ono što mu ne pripada“ ističe u intervjuu za „Rusku reč“ direktor Kancelarije za istraživanja VCIOM Stepan Lavov. Drugim rečima, svi smatraju da će monarhija obezbediti veću stabilnost. U svemu ostalom ne postoji zajednički stav. Da li to treba da bude apsolutna monarhija sa samodržcem na čelu ili parlamentarna kao u Španiji i Velikoj Britaniji – to su pitanja za diskusiju. U svakom slučaju, u predstavama omladine takav državni poredak ne isključuje slobodu i demokratiju, a efikasniji je.

„U našoj zemlji više nema ljudi koji su živeli u vreme monarhije. Zbog toga na odnos prema monarhiji svakako ne utiče lično iskustvo. Ali mladi nisu primili ’antimonarhističku vakcinu’ kao prethodna generacija koja je u školi učila da je monarhija arhaizam i mračnjaštvo, i da je to nešto rđavo. Savremeni sistem obrazovanja nema za cilj da formira negativan stav prema monarhiji. Zato i imamo ovakav rezultat“, konstatuje Lavov.

Egzotika u političkim krugovima

Danas u Rusiji postoji samo jedna zvanično registrovana stranka koja se zalaže za monarhiju. To je „Monarhistička partija Rusije“, koja ima 47 regionalnih filijala. Međutim, ako se monarhisti i pominju u vestima, pominju se u formatu „gradskih čudaka“.

Lider Monarhističke partije Rusije Anton Bakov. Ilustracija: Vitalij Belousov/RIA Novosti
Lider Monarhističke partije Rusije Anton Bakov. Ilustracija: Vitalij Belousov/RIA Novosti

Oni su se pročuli kada su spalili knjige Džoane Rouling i Vladimira Sorokina, kada su rasterali gej paradu u Moskvi i organizovali sahranu plišanog majmunčeta u okviru antidarvinističke akcije. Za njih je karakteristična parola „Pravoslavlje ili smrt!“ (koju je sud proglasio za ekstremističku), kao i namera da od tihookeanske države Kiribati kupe tri pusta ostrva, kako bi na njima obnovili rusku monarhiju (zahtev ruskog milionera je odbijen).

Polazeći od svega toga nije čudo što većina stanovništva doživljava monarhiste kao „lakrdijaše“, rekao je za „Rusku reč“ Konstantin Kalačov, politikolog i rukovodilac nevladine organizacije „Politička ekspertska grupa“.

„Monarhističke organizacije kod nas igraju ulogu egzotičnog dodatka u političkim krugovima“, kaže on. Raznorazna plemićka društva, koja su bila popularna tokom 1990-ih, potpuno su izgubila značaj kada se zajedno sa njima pojavilo mnogo organizacija koje su diskreditovale i samu predstavu o aristokratiji time što su na sve strane delile diplome knezova i barona, priča Kalačov.

Istinski monarhisti zasada radije „skupljaju snagu i čekaju“, kaže Alik. Oni smatraju da mogu postati značajna snaga u društvu tek za desetak godina, tako da se sva njihova sadašnja aktivnost odvija na skupovima u okviru čajnih klubova, evangelističkih kružoka ili sastanaka Saveza potomaka Izmailovskog puka. U tom savezu praktično nema potomaka, ali se reč „potomci“ dopada monarhistima. U takve klubove dolazi od 15 do 30 ljudi. Na pitanje šta oni tamo rade, Alik odgovara: „Kako ko. Neki organizuju sedeljke, drugi razgovaraju sa sveštenicima, treći prave prezentacije“. Diskutuje se i o „evropskim desničarima“ poput Donalda Trampa i Marin le Pen, „ali bez fanatizma“. „Nama odgovara uspon desničarskih snaga u svetu, i zašto da se zbog toga malo ne radujemo“, kaže on.

Jekaterina SINELJŠČIKOVA, Ruska reč

POSTAVI ODGOVOR

*