Да ли је Израел постао прескуп за САД

0

Готово је извесно да је Блиски исток „врућа“ тачка проxy рата западног и источног блока кога више не можемо да посматрамо као иницијалну фазу Трећег светског рата, него као увод у његову терминалну фазу.
У децембру прошле године, Хамас је најавио почетак треће Интифаде, као одговор на признавање Јерусалема за главни град Израела од стране званичног Вашингтона и обележавања 70 г. од оснивања модерне државе Израел. Да подсетим, прва Интифада одиграла се у периоду од 1987.-1993. године, као побуна Палестинаца на израелско окупирање територија које су им припале након Шестодневног рата 1967. г. а резултирала је мировним преговорима у Ослу, успостављањем Палестинске народне самоуправе. Након што је ПНС добила статус посматрача у ОУН 2013. самопрогласила се за- државу [без великог дела институција које државу чине, укључујући и званичну војску]. Друга Интифада почела је 2000те г. као одговор на улазак Анрија Шарона, израелског премијера, у дзамију ал-Акса. Друга Интифада трајала је 5 г. И завршена је мировним споразумом две стране.
Хамас, фундаментално исламистичка(терористичка) организација, је на власти од 2006.г. у појасу Газе. Интересантно је да се ниједна међународна организација не бави људским правима Палестинаца под њиховом управом. Наиме, готово половина Палестинаца је незапослена и живи у условима као пре пола миленијума без елементарних цивилизацијских услова и у страху од критике Хамаса. Оно што је забрињавајуће је оно што смо имали прилике да видимо протеклих дана, а то је, да су у „Маршу беса“ и „Маршу повратка“ одиграних последња два петка, као живи штитови искоришћени цивили, међу којима има и малололетника и жена. Број мртвих је преко 30.
С друге стране, ситуација прети да екскалира у праву еколошку катастрофу, јер „мирни“ протестанти пале гуме како би онемогућили израелским снајперистима реални домет.
Да ли ово заиста можемо назвати мирним, цивилизованим, правно регулисаним протестом или је то дивљачко, варварско лудило инструирано од стране терористичке организације, и зашто у том контексту израелске акције међународни мас-медији осуђују као употребу прекомерене силе?
Зар није сасвим легално и легитимно на агресију и покушај окупације стране, војне силе која је то де фацто, одговорити оружано?
Или би их требало пустити да сруше зид и поставе Алахову заставу у центру Тел Авива?
Kолико је ситуација заправо критична, говоре и нове рунде преговора између Хамаса и Фатаха о свепалестинском уједињењу [преговори су почели пре 4 г. у Египту- палестинско помирење, формирана влада Националног јединства].
Наиме, чини се да се Израел налази у ситуацији између „чекића и наковња“. Врло је дискутабилно колико је била добра позиција у овом моменту признавање Јерусалема за главни град Израела као и остављањем тог питања „отвореним“. Док год је оно „отворено“ и сукоб ће бити крвавији и драстичнији. Друго, догађај од ноћас, говоре у прилог томе. Бомбардовање сиријских положаја у провинцији Хомс, наводно су извршиле израелске војне јединице из правца Лебанона. Овај догађај се десио непуних 24х након наводне употребе сарина од стране регуларне војске Сирије а под „менторством“ Русије. Да подсетим, није први пут да израелске ваздушне снаге бомбардују сиријске провинције због Хезболаха, уз прецутно одобрење Русије, са којом је Израел у стабилним политичким односима, најмање не непријатељским. У тим ситуацијама, ниједан руски ПВО систем није активиран.У прилог томе говори и недавна изјава председника Русије, да би у евентуалним конфликту Израела и Ирана, подржао и Израел. Међутим, у зениту екскалације сукоба између Запада и Русије, да ли је Израел искоришћен у америчком гамбиту други пут за неколико месеци?
Да ли је Израел у стању да се одрекне америчких милијарди и по „турском“ моделу прихвати геополитички трансфер на линији опадајуће америчке доминације на Блиском истоку?
Заправо, питање је, да ли је Израел постао прескуп за САД и да ли ће то схватити на време.

Јелена Јелисавчић

Фејсбук

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*