Да ли је музика Синана Сакића српско или турско културно наслеђе?

0

Познати српски блогер Милан Кампонески, заталасао је друштвене мреже негативним ставом према музици покојног Синана Сакића.

Синан се практично још није ни охладио, када је Кампонески избацио свој први статус против тог музичког правца.

Тај статус је изазвао лавину негативних коментара фанова Синана Сакића, али то Кампонеског није зауставило да у истом стилу настави писати.

Да не буде забуне, Кампонески није десничар, што се лако може утврдити читајући његов блог Амиц Дулникер.


Мада, због овог статуса, Кампонески је изгубио један мањи део пратилаца на Фејсбуку, а на Твитеру су га ипак доживели као расисту и десничара.

На крају да би објаснио зашто је изнео тако негативан став о музици Синана Сакића, Кампонески је написао један нови статус на Фејсбуку у коме тврди да турбо-фолк припада оријенталном наслеђу чији миље чине педофили, ратни профитери и криминалци, величајући рокен-рол као музику пацифиста и бунтовника против неправде.

Иако је Кампонески свестан да ни турбо-фолк ни рокен-рол нису српска музика, јер на крају статуса поставља Јутјуб снимак српског народног мелоса  староградске песме „Свилен конац“, ипак је у тексту протежирао рокен-рол на рачун турбофолка, као супериорнију култуну матрицу, чији миље нису наркомани и пијанице већ, како каже „Рок је бунт, борба за праведније друштво, за људе који више мисле и траже одговоре на сложенија питања од тога шта ће данас да поједу и попију. „

Уосталом прочитајте цео текст па донесите свој суд:

„Време је да завршим причу о Синану.

Део људи мисли да је све што сам писао имало за циљ да нервира џибере, да сам се лудо забављао и троловао, а истина је да сам у свему био врло озбиљан.

Последњих неколико дана сам прочитао гомилу срања о себи, увреде, измишљотине, хероински овисници и овиснице су писали о томе како ме познају лично, па су лагали глупости о мом приватном животу, вређали мене и моје блиске пријатеље, њихове породице.
Гомила озбиљних болесника ми је давала дијагнозе, писали своје фиксације о мом животу, додавали тежину свом ставу вређајући ме на личној основи.
За разлику од мене, људи који ме оптужују за „расизам“ никад нису ушли у циганско насеље, нити покушали да помогну било коме са маргине да се интегрише у друштво.

Руља воли хајке, па на првој кривини испусте суштину и крену са лупетањем и вређањем.

Прва ствар која је погрешно протумачена је мој однос према Синану Сакићу као човеку.
Апсолутно никад нисам имао ништа против човека и његове музике.
Он је био део једне субкултуре која се јако тешко уклапа у цивилизацијске токове и у том свету је вероватно био краљ. За разлику од већине тих „фанова“ ту субкултуру јако добро познајем силом животних прилика.
Чуо сам од неких људи којима верујем да је био добар човек и поштујем то искрено и из срца.

Друга ствар која је погрешно протумачена је то да тврдим да је музика Синана Сакића изазвала овај културоцид у којем живимо данас.
Kао и у преходном пасусу, кажем, Синан је био део једне маргине која је у свом укупном доприносу крајње негативан део нашег друштва, његова музика је само добро прихваћена у том миљеу.

Трећа ствар која је погрешно протумачена је то да су сви Синанови фанови друштвени канцер.
Kао и са каљугоом Ибарске магистрале, не значи да су сви који се провеселе код Ере у мотелу, подводачи, криминалци, силоватељи, педофили и слично, али то је тај друштвени миље.
Сваки од тих друштвених миљеа има свој микро систем вредности. Неки су бунтовни, неки су поданици, неки се боре за права и слободу, неки гаје породично насиље као добар модел понашања.

Има тих дебила који су писали „Синан је био већи рокер од свих вас пичкица“, вероватно мислећи на то да је Синан волео да пије и шмрче кокаин. И то они пишу зато што је њихов доживљај рокера – пијанац и наркоман, што у естрадном смислу и смислу таблоида јесте важно, али је суштински потпуно небитно.
Рок је бунт, борба за праведније друштво, за људе који више мисле и траже одговоре на сложенија питања од тога шта ће данас да поједу и попију.
И опет то не важи за све рокере, али то је такав миље.

Суштинска разлика је у томе што ће се рокери скупити и направити заједничку турнеју против рата на Балкану, а народњаци ће отићи свако својим добровољцима да свирају конвојима са опљачканим белом техником из кућа непријатеља.

Kад држава и друштво дозволе себи да културним и медијским мејнстримом овладају ови што радије свирају над туђом белом техником од ових што се боре против рата, то друштво почиње да нестаје.
Борба за слободу, продуховљење и просвећење једног народа и друштва никад не престаје
Има таквих примера у блиској историји, на пример Иран, модерна држава, друштво које је предњачило у науци, слободи и демократији шездесетих и седамдесетих година прошлог века је склизнула у потпуни мрак, шеријат, каменовање жена, силовање и убијање сваког ко мисли другачије.

Исто је и са Сиријом.

Друштвена елита (ма каква она била) једноставно не сме да дозволи глорификовање таквих миљеа, јер то води у суноврат читавог друштва.
Наша обавеза је, зарад тога да нам држава не постане Ибарска магистрала, жене курве, мушкарци робови и ситни дилери, све уз звуке зурла које се проглашавају српским културним наслеђем, да се боримо свим силама против тога.

Суноврат друштва увек креће са срозавањем његове културе и уметности.

И наравно неко ће рећи „па то све Запад диригује“ и ја кажем „Наравно“ ал кад све то знаш, зашто им лежеш на руду?

Музика Синана Сакића и Јужног ветра нема везе са боемштином великих српских умова с краја 19 и почетка 20. века, нит нам је наслеђе, нит је она слобода од Турског утицаја за коју су се они борили . .

Док то не разумете, док не устанете снажно да одбраните позитивну страну нашег наслеђа, културе и друштва, за мене сте џибери и радите директно на штету ваше деце и њихове деце . .

Постоји суштинска разлика између кафане у којој „пичи“ иранизовани Синан и свира српског муслимански Цицварићев . .

Свилен конац“

Извор ФБ профил Милана Кампонеског

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*