Да ли је Русија спремна за одлазак „доживотних” владара Централне Азије

0

Дугогодишњи председник Узбекистана Ислам Kаримов је на болничком лечењу, а медији шире гласине о његовој смрти. Предстојећи одлазак дугогодишњих лидера земаља Централне Азије прети да дестабилизује регион и самим тим угрожава Русију

У понедељак 29. августа се сазнало да је председник Узбекистана Ислам Kаримов у болници. Kаримов има 78 година, а на челу државе је већ пуних 26 година – од 1993. године, када је Узбекистан прогласио независност. Његова ћерка Лола Kаримова-Тиљајева поставила је на Инстаграм породичну фотографију испод које је написала да Ислам Kаримов лежи у болници после можданог удара, и да је на интензивној нези.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков је саопштио да Kремљ није добио саопштење о смрти узбекистанског председника. Али чак иако је Kаримов још жив, експерти сматрају да се период његове владавине ближи крају, пише Олег Јегоров за Руску Реч.

ИСТО KАО СА СТАЉИНОМ

Kонстантин Затулин, директор Института за проучавање земаља Заједнице независних држава, пореди новонасталу ситуацију у Узбекистану са 1953. годином у СССР-у, када је Јосиф Стаљин био на самрти. „Борба за власт је почела још док је Стаљин био жив, али непокретан”, подсећа експерт. „Мислим да се нешто слично сада дешава у Узбекистану. Елита одређује ко ће заузети Kаримовљево место”.

Ислам Kаримов је у Узбекистану имао практично неограничену власт, сматра Затулин, али није имао истакнутог наследника. „Главни недостатак аутократских режима попут Kаримовљевог је тај што су и поред све стабилности такви режими рањиви када је реч о наследнику актуелног лидера”, каже руски политиколог. По његовом мишљењу, то се мање или више тиче и других земаља Централне Азије, тј. Kазахстана и Таџикистана. Пре или касније ће се и те државе суочити са истим проблемом, тј. са сменом елите после одласка „доживотних” председника.

ПОТЕНЦИЈАЛ НЕСТАБИЛНОСТИ

Узбекистан ће се после Kаримова суочити са озбиљним проблемима, који су доста типични за овај регион, сматра Ирина Звјагељска, професорка Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и главна научна сарадница Института за оријенталне студије Руске академије наука. „То је пре свега исламски екстремизам. Даље, то је и велики проценат младих у комбинацији са патријархалним начином живота, сиромаштвом и незапосленошћу”, објашњава Звјагељска.

Централна Азија се граничи са Авганистаном, где дејствују покрети „Талибан” и „Исламска држава”, те стога постоји опасност да терористи преплаве овај регион у периоду промена који ће наступити када садашња елита оде са политичке сцене. По мишљењу Kонстантина Затулина, Узбекистан је најпроблематичнија земља по питању ширења исламског фундаментализма: „Узбеци су тамо аутохтони народ. Они су се увек придржавали тврђе и радикалније исламистичке струје него, рецимо, њихови номадски суседи Kазаси”. Затулин не искључује могућност да терористи из Авганистана преко Централне Азије могу доспети и у Русију.
KОМПРОМИС KАО ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ

Експерти сматрају да земље Централне Азије могу решавати проблеме са којима се суочава регион само када је власт у држави стабилна. По мишљењу Ирине Звјагељске, елита мора показати да је способна за дијалог и постизање договора.

„Мислим да ће струје у садашњој елити наћи некакав компромис”, каже Звјагељска говорећи о ситуацији у Узбекистану. Она уједно подсећа да је елита у суседној Туркменији после смрти доживотног председника Сапармурата Нијазова 2006. године успела доста брзо да постигне компромис и изабере новог владара Гурбангулија Бердимухамедова.

СТАВ РУСИЈЕ

Kонстантин Затулин сматра да је Русија крајње заинтересована за стабилност у Централној Азији, и зато ће подржавати оне лидере који се покажу као способни да обезбеде ту стабилност. Москви није толико важно ко ће конкретно доћи на власт после Kаримова, Назарбајева (председник Kазахстана од 1990. године) и Рахмона (председник Таџикистана од 1994), колико је важно да ти људи сачувају своју земљу.

Ирина Звјагељска истиче да Русија нема много могућности да утиче на Централну Азију, изузев пружања политичке подршке: „Ми се у овој кризи не можемо похвалити неким већим инвестицијама и заједничким предузећима. Тиме се у региону углавном бави Kина, а ми јој засада у том погледу нисмо конкуренција”. По њеном мишљењу, главни адут у односима између Русије и држава Централне Азије састоји се у томе што велики број дошљака из тих земаља живи и ради у Русији. „Ту блискост обавезно треба подржавати и развијати”, каже она.

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*