Да ли сте знали да у Америци постоје 4 Београда

Новинар и водитељ Владимир Јелић у потрази за имењацима наше престонице у Сједињеним Државама. Први је у Минесоти, други у Монтани, најмањи је у Небраски, а четврти поред Београдских језера у Мејну

0

БАРИТОН једног новинара и водитеља готово сваке вечери слушају сви становници Србије, па га доживљавају као део свог редовног кућног амбијента. Водитељ телевизијског „Дневника“ Владимир Јелић свима је некако „домаћи“ „свој“, и познат, попут комшије којег редовно срећу.

Гледаоцима би можда било мало необично када би га видели у потпуно другачијем амбијенту, када новинар отпусти горње дугме на кошуљи, олабави кравату и крене истраживачки да јури ка изазовима. Таквог Јелића не познајете довољно, а „Београдске приче“ су имале задовољство да виде и тај део његове професионалне личности. Својевремено је кренуо на путовање по северноамеричком континенту, и то са веома јаким разлогом: тражио је четири америчка града која носе име као и наша престоница – Београд.

Кад смо код професионалности, прво је замолио да уз његово име буду поменути пријатељи из екипе са којом је путовао: редитељ Миодраг Коларић, сниматељ Драгослав Бојковић и тонски сниматељ Владица Будић. Вођа пута и сарадник био је Бошко Чукић Роки.

ПУТОВАЊЕ је започето из Чикага, чије главне етничке групе чине Ирци, Немци, Италијани, Пољаци, Грци, Кинези и наравно – Срби.

– Крајем 2009. године 169.476 Американаца навело је да су српског порекла, а већина је из Чикага – каже Јелић. – Први Србин стигао је у Америку давне 1815, а већи талас почео је да долази после 1880. године. Досељавали су се са Кордуна, Славоније, Војводине, Далмације… Сиромаштво и стални ратови натерали су их да потраже бољи живот у далекој, новој земљи.

Јелић нам прича о путовању кроз 18 држава САД, дугом скоро 10.000 километара да, како каже, „упозна људе који живе у њима, и покуша да нађе везу са својим градом“.

– Први Београд се налази у Минесоти, држави која је име добила од Дакота Индијанаца. Овај назив значи „вода боје неба“, док је Американци знају и као земљу са 10.000 језера.

Овај Београд има око 750 становника и налази се у округу Стернс. Наш путописац пронашао је саговорника чији деда је ту дошао пре више од једног века и сазнао је да је град основан око 1886. године. Тада је направљена железница, а име граду су дали радници, пореклом Срби.

– Одатле смо наставили путовање ка Монтани, дакле још хиљаду километара до следећег Београда. По многима, ово је најлепша држава у САД, а добила је име по шпанској речи која означава планину. Зову је још и „земља блага“, „земља великог неба“, а можда најинтересантнији назив је „последње најбоље место“.

Монтана

Овај, други Београд је највећи међу онима којима је домовина Америка. У њему живи око девет хиљада људи. Основан је када је туда прошла севернопацифичка железница. Пруга је водила кроз ову долину од 1883. године, а тада у Београду још није било ничега. Европски инвеститори су уложили новац у прву железницу и они су одговорни за настанак, као и име овог Београда.

НАШ репортер наставља пут кроз Небраску, некадашњу велику, дивљу прерију. Добила је име од „ни браске“ што на језику Отоа индијанаца значи „равна вода“.

– Налази се у срцу САД, и носи надимак „тамо где почиње Запад“ – додаје Јелић.

– Ту се угнездио трећи Београд. Овај је најмањи од четири за којима сам трагао, а као и у сваком малом граду, најбоље информације сам пронашао у локалном салуну.

Небраска

Овај Београд је највероватније добио име по оном, већем, у Мејну, али други тврде како је ипак назван по месту у Србији. Како било, у њему је наш путник затекао много напуштених и оронулих кућа, па ипак је видео и цркву, банку, пошту и, дабоме, салун. (Основана индиција да имају везе са нашим Београдом је у томе што се сви становници вароши често окупљају у кафани.)

– Близу је пролазила пруга која је сада запуштена – каже Јелић. – Пре доласка сам био скептичан о томе шта могу да затекнем у месту са 150 становника, а дочекали су ме сјајни људи и прихватили као најдражег госта. Никада их нећу заборавити.

Ко жели да упозна све америчке Београде морао је да пропутује још 2.000 километара до следеће одреднице, а наш саговорник је управо то урадио, досежући до Мејна.

– То је најисточнија држава САД, па даље нисам могао да одем – уз осмех ће Јелић. – У њеном средишту налазе се Београдска језера, на чијој обали је још један мали, последњи Београд на мом путу.

Небраска

Око 1796. је један становник отпутовао у Европу, а пут га је навео и кроз „наш“ Београд. Овај, српски му се необично свидео, па је свом селу намерио да промени име, и пошто је ствар стављена на гласање одлука је донета „у београдску“ корист.

vtm6bd0e30ff16c5b70e
Београдска језера

Београдска језера су изузетно туристичко место, а нема великих хотела који би могли да наруше тихи склад.

Мејн

Последњи Београд, можда и најлепши.

– Кренуо сам из Србије са циљем да видим четири америчка Београда и упознам људе који у њима живе, доживео сам моменте који не могу лако да се препричају, већ морају да буду доживљени. Сигурно најјачи утисак који сам понео оданде јесу људи, изузетни људи.

На крају пута, у Бостону, Владу Јелића и екипу дочекала је и Београдска авенија. После десет хиљада километара, четири Београда, три временске зоне, и пута који ни већина Американаца за живота неће осетити.

„ЊИХОВИ“ И НАШИ

ПЛАНИНА Рашмор је место на којем су уклесана четири џиновска лика америчких председника, и сасвим природно је да се „нашки“ потпишемо фотографијом испод њих. На слици су: редитељ Миодраг Коларић, сниматељ Драгослав Бојковић, тонски сниматељ Владица Будић, вођа пута Бошко Чукић Роки, и наш саговорник Владимир Јелић.

Минесота

ТЕСЛИН „ПОТПИС“

НИЈАГАРА, „вода која грми“. И овај назив су дали Индијанци.

Пре тога Јелић је на путу морао да прође кроз Ајову, Илионис, Индијану и државу Њујорк, у којој се налази место које за нас има посебан значај.

– Три слапа чине Нијагарине водопаде, а, како кажу научници, настали су крајем последњег леденог доба. На овом месту се остварио сан Николе Тесле, да се његов изум употреби за производњу електричне енергије. На путу од једног до другог Београда, заиста би било лудо да нисам свратио овде.

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*