Da li su američki izbori namešteni?

0

Piše: Aleksandar Tihonov

Zašto Donald Tramp, republikanski kandidat za predsednika SAD, tvrdi da su izbori namešteni, a usput naglasi da je Hilari Klinton đavo? Argumente za tezu o đavoimanosti Klintonove verovatno nalazi u njenom „pokloničkom putovanju“ u Šume Bohemiana, gde je prinela žrtvu u vidu kokoške Molohu, kananskom bogu. Mojsijevim glasom Jahve zabranjuje takve postupke (Levitski zakonik, 18, 21): … ne smeš tako obešćašćivati ime Boga svoga; (20, 2-6): … narod zemlje neka kamenuje krivca … odstraniću iz njihova naroda one koji se sledeći Moloha odaju bludu. Poštovanje Moloha je podrazumevalo prinošenje žrtve, najčešće dece. U današnje vreme Moloh je postao simbol tiranske države. Hilari obožava rat i već najavljuje nove osvajačke pohode, odmah po predsedničkoj inauguraciji. Ali, na osnovu čega Tramp smatra da su izbori namešteni? Zato što zna da je njegov protivnik Bilderberg, što znači američki, delom i britanski, establišment.

Politički uspon Bila Klintona počinje nakon sastanka sa Dejvidom Rokfelerom u Vinroku 1980. godine, na farmi bivšeg guvernera Arkanzasa Vinthrop Rokfelera. Nakon toga politička karijera Bila Klintona, koji je već bio guverner Arkanzasa, kreće munjevito. On osvaja nekoliko uzastopnih mandata guvernera Arkanzasa, a 1991. godine Dejvid Rokfeler ga poziva na sastanak Bilderberga u Baden Badenu. Vladari bankarskog kartela su na tom sastanku odlučili da Bil Klinton bude naredni predsjednik SAD, kao što su nedavno pozvali na sastanak Bilderberga Hilari Klinton i tipovali na nju. Kada se Bilderberg za nekog opredeli kao američkog predsednika, to ujedno znači da raspolaže sa dovoljno kompromitujućeg materijala za kandidata, što će ga obavezati na besprekornu poslušnost njihovim interesima. Često Bilderberg projektovanim kandidatima omogući krađu, pranje novca, seksualne afere i slično, što moćni članovi zataškaju, ali u slučaju nekooperativnosti, lako mogu razotkriti i neposlušnog ukloniti sa političke scene, i zameniti sledećim sa „proizvodne trake“.

Do poziva na sastanak Bilderberga u Baden Badenu Klinton je postao sasvim podoban jer je uradio više nelegalnih aktivnosti, poput zloupotrebe položaja i sukoba interesa. Na taj način su ga Rokfelerovi  i drugi imali u šaci, jer su raspolagali  mogućnošću da  državnik Klinton ode sa scene sa nizom optužbi i kriminalnim dosijeom. Bil Klinton je otišao i mnogo dalje. Bio je na čelu mreže koja se bavila trgovinom narkoticima, korupcijom i pranjem novca. „Organizacija za poštenu vladu“ je svojevremeno intervjuisala Lari Nikolsa (Larry Nichols), Bilovog prijatelja iz perioda dok je bio guverner Arkanzasa. Za usluge koje je učinio Klintonu, Nikols je postavljen za marketinškog direktora Uprave za finansiranje Arkanzasa (ADFA) koja je poslovala kao fond koji je osnovao Klinton kao guverner Arkanzasa. Fond je zvanično bio u funkciji investiranja novca poreskih obveznika, odnosno njegovog plasmana kroz niskokamatne kredite privrednim subjektima za unapređenje zanatstva i školstva. Nikols je javno izjavio da je fond služio kao Klintonove organizacija preko koje je davan mito za kampanju, odnosno za plaćanje usluga onima koji su ga u kampanji podržali.

Nikols je doslovno rekao: „Ako ste želeli kredit u iznosu većem od milion dolara, onda ste zahtev morali uputiti advokatskoj kući Rose Law Firm i uplatiti 50 do 100 hiljada dolara na ime provizije. U Arkanzasu je bilo više poznatih advokatskih kancelarija, ali ovu je vodila Hilari Klinton. Kada je intervjuisan revizor Bil Vilson (Bill Wilson), postavljeno mu je pitanje kako su krediti otplaćivani, a on je odgovorio da uopšte nisu otplaćivani, i da je taj novac bio mito.

Nikols je čak tvrdio da se on kao bivši rukovodilac u pomenutoj ADFA uverio da je ta fondacija sem što je davala „kredite“ poslovnim „prijateljima“, prala novac od trgovine narkoticima. Navodno su stotine miliona dolara bile upumpane u  korelaciju novac –droga preko aerodroma Mena u Arkanzasu. Ali, kako oprati 100 miliona dolara? ADFA nije držala novac u bankama Arkanzasa. Prema Nikolsu, ADFA je novac prebacivala na Floridu, u banku koja je povezana sa BCCI, u to vreme poznatu banku, zatim u Džordžiju, a potom u Citycorp u Njujorku, odakle je novac išao van SAD. Operacije je obavljao Klintonov bliski prijatelj Don Lasejter (Don Lasater), koji je kasnije uhapšen zajedno sa Klintonovim bratom Rodžerom (Roger Clinton Jr.), pod optužbom za trgovinu kokainom.

Policajac Dok Deleus (Doc Delaughter), koji je vodio istragu, izjavio je da su, pored ostalog, drogom mlade i lepe devojke pretvarane u seksualne robinje koje su bile na usluzi „visokom društvu“. Ujedno, izjavio je da je istraga opstruisana a on šikaniran, i da su svi putevi vodili do guvernera Arkanzasa, Bila Klintona. Don Lasejter i Rodžer Klinton su osuđeni na po godinu dana zatvora. Kao primer korupcije, koja je u Arkanzasu bila zapanjujuća, Deleus je naveo da je Klinton pomogao izvjesnom Tajsonu Fudsu (Tyson Foods) da od ADFA dobije 10 miliona dolara, a da je Fuds Klintonu uslugu uzvratio donacijom za predsedničku kampanju u iznosu od 700 000 dolara.

Prvi kredit preko ADFA Klinton je dodelio (naravno ne lično) kompaniji Park-O-Meter. Blagajnik je bio Veb Habl (Web Hubbell). Slučajno, izradu zakona fonda ADFA je uradio upravo Veb Habl, koji je podneo i predlog zakona parlamentu, a reviziju zakona, tj. njegovu zakonitost i opravdanost je uradila advokatska kuća Rose Law Firm, čiji vlasnik je takođe bio Habl, a supotpisnik Hilari Klinton. Kada je policija istraživala opravdanost kredita kompaniji Park-O-Meter, koja se bavila ugradnjom satova za parkiranje, pronašla je puno indicija da je ova kompanija pravila tajne pretince u nosu aviona, koji su poletali sa aerodroma Mena u Arkanzasu. Na taj način je Klintonova organizacija krijumčarila drogu po obe Amerike. Nos aviona je praktično nedostupan pregledu, čak i dresiranim psima.

Nikols u svom svedočenju tvrdi da je Klinton, po stupanju na dužnost predsednika SAD, mnoge svoje ljude poveo u Belu kuću i kao primer navodi Veba Habla, kojeg je imenovao za vršioca dužnosti sekretara za pravosuđe. Kasnije se Habl vratio u Arkanzas i priznao varanje klijenata u advokatskoj kući Rose Law Firm, a Hilari Klinton je naveo samo u jednom slučaju, kada je donela pogrešnu procenu za sumu od 500 000 dolara, ali je izostavio da pomene bilo kakvu vezu Bila Klintona sa nezakonitim aktivnostima u Arkanzasu. Habl se žrtvovao za Klintonove, kako Klintonovi ne bi snosili političke posledice. Za protivuslugu Bil Klinton je Hablu poverio da nađe odgovarajuću osobu za mesto sekretara za pravosuđe, a Habl se opredelio za Džanet Rino (Janet Reno), koja je odlučivala protiv koga će biti podignuta optužnica, i u kojim slučajevima će biti obustavljena istraga. Rino je bila samo produžena ruka Habla.

Kriminal američkog predsednika Klintona i umešanost u trgovinu drogom opisan je u knjizi biznismena Teri Rida (Terry Reed) i koautora Džona Kamengsa (John Cummings) koja je 1994. godine objavljena pod naslovom Compromised: Clinton, Bush, and the CIA. Rid je pre nego se počeo baviti biznisom bio obaveštajac u vazduhoplovstvu. CIA ga je angažovala da u Meksiku osnuje kompaniju za prodaju visoke tehnologije, što je bio paravan za njen rad. Kada je Rid shvatio da se preko kompanije krijumčari droga, vratio se u Arkanzas, gde je bio optužen za trgovinu drogom. U knjizi otkriva kako vodeći mediji vrše nečiju diskreditaciju i, po potrebi, zataškavaju afere.

Glasati za Hilari Klinton znači glasati za modernu verziju Lukrecije Bordžija. Klintonovi, kao i Bordžije, koriste se makijavelističkim metodama, ali i mafijaškim iznudama i ucenama. Različitim konstrukcijama i lažima koriste medije u vlasništvu bankara za uništavanje reputacije političkih protivnika. Vlasnici svih važnijih američkih medija su deo bankarskog kartela, te ne čudi snažna medijska podrška koju sada pružaju Hilari. Ne čudi ni neprekidno kopanje po privatnom životu bračnog para Tramp. Vodeći dnevni listovi kontinuirano plasiraju u javnost materijale koji za cilj imaju diskreditaciju Trampovih.

Izvor: FSK

POSTAVI ODGOVOR

*