Да ли су приче о претапању тенкова у Железари Смедерево само „урбана легенда“?

Да се у време „Ју-Ес стила” у Смедереву масовно претапало војно наоружање тако што су пећи „Железаре” прогутале стотине српских тенкова, хаубица, топова и другог оружја, једна је од „легенди” које се повезују с Американцима. Много је прича испричано о овоме, а доказа није било. Нема их ни данас.

0

Приче су зачињаване разним теоријама, а као главна теза провлачила се идеја да су Американци у Смедерево заправо дошли да разоружају Србију.

И да на томе и зараде. Тако су из челичане, као на траци, ваљане приче да су Американци дебело зарадили на „специјалном” челику од претопљених тенкова и хаубица српске војске.

Лицитирало се и бројкама. Неки извори тврдили су да је у високим пећима завршило више од 500 тенкова и 200 хаубица, а на интернету се могу пронаћи и тврдње да је овде истопљено чак 2.000 српских тенкова и око 2.900 комада тешког артиљеријског оружја.

Кад су претопили све од наоружања што је Србија наводно расходовала после ратова, покупили су се и отишли. Нас су, по тим теоријама, оставили и без пара и без оружја. У прилог томе, заговорници овакве „истине” тврдили су да је Американцима савршено одговарало што се при топљењу квалитетног војног челика заради више него из сирове руде.

Може ли се из овога закључити да „где има дима, има и ватре”?

Истина је да ова прича и дан данас живи. Није сагорела у пећима „Железаре”, нити се угасила њиховим гашењем после одласка „Ју-Ес стила”. Само је на „тихом ходу”.

– Није ми познато да је постојала икаква одлука или наредба Владе Србије о топљењу застареле војне опреме на Конверторској челичани, где је једино могуће топити челични отпад. Али, колико знам, тенкови, топови, хаубице и друго наоружање праве се од високолегираних челика, који се у Конверторској челичани не могу користити као „старо гвожђе” – прича за „Политику” Никола Тасић, машински инжењер који је цео радни век провео у „Железари”, на изградњи нових погона, а потом на модернизацији постројења. Тасић тврди да у „Железару” није довожено тешко наоружање, па самим тим ни сечено. Такође тврди да „такав стари челик магнети на дизалицама ’Железаре’ не би могли да хватају, подижу и стављају у пунилице, јер садржи висок проценат легура, нарочито мангана”.

Иако је од 2009. године у пензији, присећа се да је 2004, као пројект менаџер, по налогу и пројекту „Ју-Ес стила”, на трећој капији уградио први уређај за детекцију контаминације (озрачености) и евентуалног експлозива, муниције и свега сличног што улази у „Железару” за технолошке потребе.

– Касније сам био задужен да одвојим све што је преостало као вишак од изградње Агломерације, високих пећи, Конверторске челичане, Топле и Хладне ваљаонице, Енергане, махом челичне конструкције које су тадашњи власници секли и претопили. Познато ми је да су стари камиони смедеревског „Аутотранспорта” сечени и као старо гвожђе допремани у „Железару”, али не и војна опрема – каже Тасић.

С њим се слаже већина саговорника „Политике”, али не пуним именом и презименом. Тема је, кажу, шкакљива.

Још један наш саговорник сагласан је да тенкови и остале војне „грдосије” нису могли да уђу у „Железару” а да то нико не види. Чак и да је то била војна тајна. Али, ову теорију сматра немогућом и из других разлога: „Само сечење делова, рецимо тенка, који би потом ишли на топљење, било би скупље него што би ’Ју-Ес стил’ то платио да му на крају буде исплативо”, каже овај извор.

Жељко Веселиновић, лидер синдиката „Слога” који је својевремено радио у погонима „Железаре”, каже да је својим очима видео да се у ливници Старе железаре топило оружје заплењено на Косову за време рата. То су, каже, биле пушке, аутомати, пиштољи, муниција… Али се не слаже да је у пећима „Железаре” завршила крупна војна опрема, попут тенкова и топова.

– Њих није било могуће топити јер су прављени од ливених делова и имају висок садржај хрома, бакра, мангана и осталих хемијских елемената који праве проблем при ваљању и могу да оштете постројења – каже Веселиновић и подсећа на још две важне чињенице: стара ливница није имала капацитете за топљење габаритног наоружања, а Американци су убрзо по преузимању „Железаре” затворили, односно продали Стару железару.

Спекулације да су се у садашњим погонима „Железаре” претапали тенкови, топови и слична војна опрема назива „урбаном легендом” и неистинама. Објашњава да је одговоре „Политици” на ову тему брижљиво припремао, разговарајући са стручњацима који су годинама на линији производње у „Железари”, те да су му сви дали идентично тумачење. Тврди да ниједан радник ове фабрике никад није видео да се у њу допрема неко крупно наоружање.

Упитан о теорији да је тешко наоружање претходно сечено у фирмама које се баве прерадом челичног отпада, па касније у деловима допремано у „Железару”, Веселиновић то одбацује као могућност, баш због хемијског састава војне опреме, који је неупотребљив у производњи „Железаре”: – Чуо сам да се нешто од тога секло у Смедеревској Паланци и Сремској Митровици и да је претапано негде. Не знам детаље.

Кад се спомињу тенкови, многи су сагласни да је реч о моделу Т-55, чеду четрдесетих година прошлог века, застарелом, израубованом и докрајченом у последњим ратовима.

Занимљиво је да је својевремено и наш коментатор Мирослав Лазански изјавио или написао да су „сви тенкови Т-55 повучени из оперативне употребе, неки су истопљени у ’Железари’, неки бачени на отпад, неки продати. Исте те тенкове армија Русије и данас има у неким јединицама”. Лазански је додао да смо „уништили више од 1.000 комада противавионских ракета ’стрела 2М’, само зато што су то тражили Американци, те да Руси и данас поседују те ракете”.

Жељко Веселиновић додаје да истину о путевима старих српских тенкова до Албаније, као старог гвожђа, преко специјализованих фирми, зна једино најужи војни и државни врх.

Уништење заплењеног оружја

Оно што је сасвим познато и радило се уз медијску пажњу, јесте уништавање заплењеног или добровољно предатог оружја које су грађани поседовали илегално. Те акције одвијале су се у више наврата у „Железари Смедерево”. Тако је у фебруару 2004. процесом топљења уништено 10.000 комада оружја мањег калибра и лаког наоружања. То је рађено уз подршку Центра за контролу малокалибарског оружја и лаког наоружања у југоисточној Европи (СЕЕСАЦ), и уз финансијску помоћ САД.У марту 2006. године завршена је још једна таква акција, кад је у „Железари” уништено скоро 15.000 комада малокалибарског и лаког наоружања, заплењеног у полицијским акцијама у Србији. Спаљивању тог оружја, поред високих официра МУП-а Србије, тада су присуствовали и представници амбасаде Немачке и Програма за развој Уједињених нација (УНДП) у СЦГ. Пројекат, вредан 100.000 долара, финансирала је Влада Републике Немачке, а остварен је у сарадњи МУП-ом Србије и УНДП Пројектом контроле лаког наоружања у СЦГ.

ПОЛИТИКА

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*