Дачић: Свету се мора рећи истина о страдању Срба

Свету се мора рећи истина о страдању Срба, јер је и ћутање о злочинима - злочин и друга виктимизација жртава, истакао је данас први потпрдседник владе и министар иностраних послова Ивица Дачић.

0

Он је, поводом отварање првог сегмента изложбе „Истина о Јасеновцу“, која ће почетком године бити приказана у Њујорку рекао да није битно ко су највеће жртве и да је обавеза свих да учине све да се злочини никада не забораве како се не би поновили, посебно у ери када се не само негирају злочини, већ и оправдавају.

Дачић је, на свечаном отварању сегмента изложбе српске академске дијаспоре о Јасеновцу и потписивању сарадње српске и јеврејске заједнице поводом поводом 75 година од оснивања тог усташког логора, рекао да је свечаност скроман допинос свеопштим напорима на спречавању ревизије историје и на заштити сећања на све српске жртве 20. века, а посебно на Јасеновачке великомученике.

– Сусрет историчара Грајфа, Литучија и Kнута Торесена са Емиром Kустурицом дао је додатни импулс ближем повезивању не само личном, већ и институционалном. Наиме, биће потписани историјски Меморандуми о разумевању Андрић института и Инситута за Холокауст из Телавива и Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУ, за почетак – рекао је Дачић.

Он је додао да ће бити отворене групе и катедре за изучавање Холокауста и геноцида у Југославији од 1941-1945 године, па ће у Београду и Андрићграду бити одржаване и светске конференције у овој области, већ од следеће године.

Дачић је нагласио да је скуп мисија очувања тековина човечанства и универзалних вредности свих народа света и има за циљ умрежавање слободољубиве авант-гарде и интелектуалне елите.

– Савезници су у Другом светском рату однели војну победу, али поставља се питање 75 година након почетка Другог светског рата да ли је 1945. године добијена и битка против фашисоидних идеологија, попут нацизма и усташтва, које су биле тамнице народа И фабрике смрти са бројним мучилиштима и логорима истребљења нагласио је Дачић.

Према његтовим речима, покушаји ревизионизма су „позив на буђење“ и позив на подизање свести о опасностима рестаурације фашисоидних идеологија у време узнапредовалого технотроничног друштва и великог утицаја друштвених мрежа и интензивирања мигрантске кризе у Европи.

Ссеф српске дипломатије је рекао да свакако тај скуп неће променити свет нити ће успети да искорени мрачне идеологије којима је, на жалост, и данас бременит свет, али идеја свих учесника на пројекту Јасеновца је да се изложбом у Њујорку пробуди свест о колективном идентитету и заједничким вредностима које ваља бранити у време великих глобалних промена.

– Питање заборава на жртве није неко тамо туђе питање, него се тиче свих нас, јер у време изразите глобалне економске кризе и огромних миграционих кретања по Европи, треба бити на опрезу, да се не упадне у замку екстремних, искључивих идеологија које су и у Првом и у Другом светском рату човечанство довеле на руб деструкције и пропасти -, подвукао је он.

Тај пројекат, како је додао, треба да допринесе мобилисању светске јавности и да буде допринос напорима Уједињених нација на очувању универзалних вредности свих народа као што је тежња миру и слободи, а посебно заштити људских права, као достигнућа човечанства 21. века.

Гарант тога су управо Уједињене нације које су донеле бројне резолуције и декларације па и Дурбанску, у чијем финалном документу државе чланице УН осуђују сваки покушај рехабилитације и рестаурације фашизма, нацизма, ксенофобије и насилних националистичких идеологија на основу расних и националних предрасуда, указао је Дачић.

Универзална Декларација о људским правима је цивилизацијско достигнуће човечанства у коме су садржане вредности достојне човека, а супростављање и спречавање фашистоидних идеологија дужност је свих да због будућности деце и човечанства, закључио је Дачић

Сегмент изложбе се налази у Музеју српске дипломатије који, према речима Дачића, садржи експонате који говоре о историји земље.

Тако се у Музеју, који, како је додао, треба да буде више отворен за јавност, налази оригинални примерак Нобелове награде додељене Иви Андрићу и његова дипломатска униформу.

Такође постоје и документи која треба представити јавности, међу којима и део преписке Београда и Буенос Аереса са захтевом за екстрадицију Анте Павелића до које никада није дошло.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*