Дачић у СБ УН опет није смео да каже главно: да му део земље отимају „пријатељи”

0

Навео да је у Приштини 1981. године било 43.875 Срба, а према попису из 2011. године – 430. И наставио: “То је 100 пута мање! Албанаца је 1981. године било 140.043, а 2011. године 194.953. Па какав је то геноцид, злочин и етничко чишћење над Албанцима!”
Поновио да Србија неће признати једнострано проглашену независност Косова и позвао земље које то нису учиниле да остану при свом ставу, док је земље које су признале Косово подсетио да је КИМ део територије Србије у складу са резолуцијом 1244 СБ УН
Без петље, а и жеље, да бар открије да је Бриселски споразум Београду наметнут, иступио са тврдњом-конструкцијом да је његово потписивање имало за циљ институционалну заштиту српске заједнице на КИМ кроз ЗСО, чиме би се она суштински надовезала на резолуцију 1244. Још је додао: “Уместо да њено формирање буде централно питање које је морало бити спроведено што хитније, она је постала предмет политичких уцена”
По завршетку седнице изјавио да “приштинска страна непрестано прилази овим седницама као прилици за изношење различитих неистина и ставова да је Косово једна заокружена, суверена држава”. Па упозорио: “Самим тим се крши Резолуција 1244, што се види и из захтева појединих земаља, које на свакој седници позивају друге земље да се придруже признавању једнострано проглашене независности Косова”
ФАКТИ: Овако ће се Заједница српских општина формирати све до Дачићевог одласка у пензију! Овако ће Американци и даље бити највећи српски пријатељи! Овако ће Србија за коју годину постати ревноснији „члан” НАТО од већине његових формалних чланица! Оним народима чији се интереси овако бране – ни Бог не може помоћи! Да све буде још горе, овако би на Ист риверу наступио и било ко други из владе Александра Вучића, укључујучи и њега самог!
МИНИСТАР спољних послова Ивице Дачића рекао је данас на седници Савета безбедности УН да је на Косову учињено етничко чишћење Срба и да су супротне тврдње Приштине још једна пропагандна парола и лаж.

„Основна дефиниција геноцида, ратних злочина и етничког чишћења јесте уништавање или протеривање становништва. Србија је милион пута изјављивала да сваки злочин треба да буде кажњен, али историја још не памти такав ‘геноцид’ после којег припадника народа који је наводно извршио геноцид има 10 пута мање, а припадника народа над којим је наводно извршен геноцид, има значајно више него раније”, казао је Дачић.

На седници посвећеној редовном извештају о стању на Косову и Метохији, он је навео да су, од 427 насеља, Срби протерани из 311.

“То јесте етничко чишћење, али Срба. Статистика је страшна и поразна”, рекао је Дачић амбасадорима земаља чланица Савета безбедности.

Позивајући се на податке који нису из српских извора, већ резултати пописа из 1981. године, у време Тита, и пописа на Косову који су извршиле приштинске власти 2011. године, Дачић је, поред осталог, навео да је у Приштини 1981. године било 43.875 Срба, а према попису из 2011. године – 430.

“То је 100 пута мање! Албанаца је 1981. године било 140.043, а 2011. године 194.953. Па какав је то геноцид, злочин и етничко чишћење над Албанцима!” рекао је Дачић, набрајајући више градова на Косову и Метохији у којима је живео велики број Срба, а сада готово да их и нема.

Дачић је истакао да је Србија посвећена дијалогу Београда и Приштине и да инсистира на формирању Заједнице српских општина, којој, како је навео, није дат адекватан значај у извештају генералног секретара УН.

Дачић је поновио да Србија неће признати једнострано проглашену независност Косова и позвао земље које то нису учиниле да остану при свом ставу, док је земље које су признале Косово подсетио да је КИМ део територије Србије у складу са резолуцијом 1244 СБ УН.

“Имајте на уму да је подршка међународне заједнице кључна за успех дијалога Београда и Приштине. Свака могућа промена става држава које нису признале једнострано проглашену независност Косова би негативно утицала на даљи конструктиван приступ страна у дијалогу и на имплементацију до сада постигнутих договора. То је оно што тражимо”, рекао је српске шеф дипломатије.

Дачић је критиковао делове извештаја који се односе на формирање Заједнице српских општина (ЗСО), повратак и положај српске и других мањинских заједница, рекавши да ти проблеми нису представљени на адекватан начин.

Он је подсетио да је постизање Бриселског споразума имало за циљ институционалну заштиту српске заједнице на КИМ кроз ЗСО, чиме би се она суштински надовезала на резолуцију 1244.

“Уместо да њено формирање буде централно питање које је морало бити спроведено што хитније, она је постала предмет политичких уцена”, рекао је Дачић.

Он је указао да су из извештаја УН и овог пута изостављене референце на положај српске и других заједница јужно од Ибра, где живи већина српске заједнице, и нагласио да нису и не могу бити сви проблеми везани искључиво за подручје северно од Ибра.

“Начин на који се у извештају помиње концептуални документ приштинских власти који се тиче повратка, ствара лажну слику да се у Приштини на плану повратка нешто озбиљно ради, али досадашња искуства дају основа за оправдану сумњу у том погледу”, додао је Дачић.

Спајање одељка о владавини права са људским правима у структури Извештаја учинило је да са радара потпуно нестане аспекат људских права припадника мањинских заједница, нагласио је шеф срспке дипломатије.

Он је додао да је од административних и правних препрека до одсуства безбедности, питање повратка је нераскидиво повезано и са питањем правно имовинских споразума.

“И овом приликом истичем поразну чињеницу да је одрживи повратак остварило тек око 4.000 лица”, рекао је Дачић, оценивши да је остварени повратак “заједнички неуспех” свих актера укључених у ово питање.

Недопустиви су и бројни случајеви напада и уништавања српских објеката, истакао је он.

Извештај, како је упозорио, само у једној реченици наводи да је забележено 86 инцидента напада на припаднике српске заједнице, а изостаје приказ инситутиционалног реаговања, тужилаштва, полиције и правосудних органа.

“Крајња и најопаснија последица оваквог приступа је навикавање свих, укључујући међународну заједницу, на фактичку некажњивост за кривична дела почињена против Срба и других неалбанаца”, навео је Дачић.

Он се осврнуо и на питање тероризма, напомињући да је безбедност на Косову и Метохији увек била нестабилна.

“Радикализација политичке климе и погоршање безбедносне ситуације услед јачања политичког и верског екстремизма само су појачали ту нестабилност. И извештај пред нама садржи референце о борцима ИСИС-а пореклом са Косова и Метохије. Косовски Албанци су процентуално, у односу на број популације, најзаступљенији у редовима ове терористичке организације. О забрињавајућим последицама оваквог стања сувишно је и говорити”, рекао је он.

Дачић је упозорио и да представници Приштине на седницама СБ УН већ дуже време износе грубе неистине и баве се пропагандним лажима.

Прошли пут смо чули да је косовским Албанцима било забрањено да играју фудбал, па би се могло помислити да је то у некој земљи под контролом ИСИС-а, рекао је Дачић.

“Међутим, у време Милошевића њихов фудбалер Фадиљ Вокри је одлучио да пређе у фудбалски клуб Партизан чији је и данас навијач. Да ли вам звучи вероватно да неки фудбалер кога наводно злостављају, дискриминишу и пребијају зато што је припадник мањине, наступа у репрезентацији те земље и годинама игра за клуб главног града те земље?”- упитао је он.

Према његовим речима, једна од мантри је и да су Албанци били лојални грађани Југославије док се није појавио Милошевић.

“То је још само једна теза коју пласирају у циљу придобијања подршке за етничко чишћење које систематски спроводе на Косову”, навео је Дачић.

“Међународне организације су нажалост имале улогу у овом процесу”, рекао је он, подсетивши на сведочење бившег шефа мисије ОЕБС-а Вилијема Вокера о наводном масакру у Рачку, које је послужило као изговор за НАТО бомбардовање.

Он је указао да косовска представница Вљора Читаку на седницама увек говори о геноциду и етничком чишћењу, што је, како је истакао, још једна лаж.

“Наставићемо политику мирног решавања конфликата, одговорним приступом нормализацији односа и пуним спровођењем усаглашених договора у Бриселу”, казао је шеф српске дипломатије.

Питање Косова и Метохије је много више од територијалног и питања националног идентитета, оно је тачка на којој ће се дугорочно дефинисати српско-албански односи од којих зависи стабилност и економска перспектива читавог региона, рекао је шеф српске дипломатије, истакао је он.

Без обзира на чест недостатак конструктивности друге стране, наставићемо да посвећено радимо на побољшању односа, рекао је Дачић.

“Не желимо да ситуација на Косову и Метохији буде латентна претња стабилности и напретку Србије и региона, и зато ћемо предано радити на мирном решавању несугласица”, закључио је Дачић.

Оценио је да се на седници Савета безбедности УН показало да су остале “велике разлике” у ставовима између делегација Београда и Приштине.

Дачић је нагласио да је српска делегација на седници, која се одржава на свака три месеца у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1244, инсистирала на доследном тумачењу те резолуције и на томе да дијалог у Бриселу може да се води само ако је он статусно неутралан.

С друге стране, како је рекао, “приштинска страна непрестано прилази овим седницама као прилици за изношење различитих неистина и ставова да је Косово једна заокружена, суверена држава”.

“Самим тим се крши Резолуција 1244, што се види и из захтева појединих земаља, које на свакој седници позивају друге земље да се придруже признавању једнострано проглашене независности Косова”, рекао је Дачић у изјави након седнице Савета безбедности, посвећене редовном извештају генералног секретара УН о стању на Косову и Метохији.

“Косовска страна апсолутно није применила и не примењује оно што је договорено у Бриселу. То је и амерички потпредседник (Џозеф) Бајден јасно изнео у Приштини, да Албанци са Косова морају да раде на формирању Заједнице српских општина, и ми смо на томе инсистирали”, рекао је Дачић.

Оценио је да је “занимљиво” да постоје многе земље које траже да се прореде ова заседања Савета безбедности УН, што је, како тврди, мотивисано жељом да се ова тема скине с дневног реда УН.

“Ми управо зато држимо висок ниво наших људи који наступају на овим седницама, а са друге стране инсистирамо да се те седнице одржавају на свака три месеца, јер то показује да су УН и даље важан фактор за ситуацију на КиМ, што се сваког дана може видети у Приштини захтевима да та мисија напусти КиМ”, рекао је Дачић.

Танјуг/Факти

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*